„REŠAVANJE“ PROBLEMA „PO HITNOM POSTUPKU“

Autor: Rodoljub Šabić

„Zdravstveni kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji."

U jučerašnjim dnevnim novinama u tekstu „Vredni spisi silaze sa tavana" gore navedena depresivna slika propraćena je vešću da će se Zakon o arhivskoj građi „koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog mesea." i ocenom - „ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci." Ima u tekstu i izjava predlagača ovog zakona, narodnog poslanika Predraga Markovića - „zakon će biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda... prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima... Biće osnovan Arhivski fond Srbije, koji će omogućiti bolju zaštitu spisa važnih za Srbiju, ali koji su i svetsko kulturno nasleđe. Ovaj fond objediniće sve dokumente nastale u radu državnih organa, opština i gradova, preduzeća, udruženja, crkava, kao akte koji se čuvaju u arhivima, bibliotekama i muzejima, akademijama nauka... U njega će ući i arhivska dokumenta građana..."

E sad - kako je moguće da vas ovako lepa vest ne obraduje? E pa moguće je.

Materija slobodnog pristupa službenim dokumentima, odnosno dokumentima u posedu organa javne vlasti u Srbiji je uređena posebnim zakonom, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ). Arhivska građa, niti arhivi, kao organi javne vlasti, nisu izuzeti od njegove primene. A i da je drugačije, Preporuka Saveta Evrope br. R (200) 13 o dostupnosti arhivske građe eksplicitno govori o tome da zakoni koji se odnose na dostupnost arhivske građe, moraju biti usklađeni sa zakonima koji se odnose na srodna područja, a naročito sa zakonima o dostupnosti informacija i zakonima o zaštiti podataka o ličnosti.

Može li se Predlogom zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi ustanovljavati novi režim pristupa arhivskoj građi sve dok se ZSPIJZ odnosi i na arhivsku građu? Koliko je pravno (ne)održivo predloženo rešenje da se ministar ovlašćuje da propiše bliže uslove i način korišćenja javne arhivske građe? Je li to mogućnost da se podzakonskim aktom derogiraju odredbe ZSPIJZ?

Ali verovali ili ne, bar u ovoj prilici nešto drugo mi je delovalo interesantnije.

Donošenje zakona predlaže se „po hitnom postupku". Razlog: „nedonošenje bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad državnih organa..." E sad, svi znamo da, sprečavanje pomenutih štetnih posledica i ostvarivanje gore navedenih krupnih, kulturnih i drugih efekata, pa čak i samo „skidanje spisa sa tavana" mora nešto da košta. I to ne malo. Zato je zanimljivo kako se procenjuju i obezbeđuju sredstva za to. Evo šta s tim u vezi stoji u obrazloženju Zakona:

„Predlogom zakona predviđa se odložena primena zakona, šest meseci od dana stupanja na snagu, tako da će se sa primenom Zakona početi u drugoj polovini 2013. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima."

I kolika su sredstva planirana? Ili nisu planirana ali će „biti planirana"? I to u budžetu koji će, već sada je izvesno, biti u deficitu od preko 120 milijardi dinara!

Krajnje je vreme da se napusti manir ovakvog predlaganja zakona. I u normalnom, a pogotovo hitnom postupku. Jedini efekti koje takvi zakoni daju su iluzija o uvođenju nekakvog reda a stvarno širenje i bez toga već opasno širokog jaza između onog što piše u normama našeg pravnog sistema i onog što se dešava u realnom životu.