Kod nas se često citira ona izreka da u svakoj srpskoj porodici postoje tri generacije: prvo imamo dve generacije koje mukotrpnim radom i odricanjem stiču imetak i bogatstvo, da bi se onda pojavila ona treća generacija - ona koja će sve to da raskrčmi i proćerda. 

 У полицама иза мог радног стола стоји књига

Петар Гудељ, На звезданим друмовима, читанка за VIII разред основне школе, седмо допуњено издање, Научна књига 1972 (прво издање одобрено 1966).

Занимљиве су ми овакве књиге, јер су нефилтрирани, објективни прозори у времена којих се не сећам (или једва мало, а и то често наопако).

Овде можете видети садржај (pdf).

Stari kralj

Inspektor Marković je pogledao na sat i pomislio da možda ima šanse da stigne kući na vreme ako telefon ne zazvoni do kraja radnog vremena. I baš tada je zazvonio, ne sluzbeni nego njegov privatni mobilni. Zabrinuo se kad je video da ga zove majka a ona ga nikad nije zvala dok je na poslu. Javio se  i dok su se kolege utišavale mogao je da čuje da njegova majka javlja da je neko umro.

"Ko je umro" - svi su se utišali dok on nije dao znak da se opuste....."mama, normalno je da umre stara osoba....ne, ne bagatelišem .....koga će da spali? Aaaa, misliš kremira? Pa to je normalno,

Nasa baka. Prabaka. Ko god se seca svoje bake, ili prabake, ili prabakine bake, posebno one iz stvarnog seoskog zivota... Znate li, te herojske, mitske zene su tokom Prvog svetskog rata bile mucene smrcu muzeva i dece, krile se u obližnjim šumarcima i gledale kako im pale kuće, gladovale sa svojim unučadima, bile su ponižavane i mrcvarene, bile su silovane...

Praveći se da nam nije ništa stvar ne popravljamo ni mi ni Vučić. A jeste nam, itekako. Samo što neki ćute jer su umorni, drugi zato što se boje, treći zato što se prave da nisu odavde. Četvrti su potkupljeni, i njima zaista nije ništa. Oni žive zlatno doba.

I njemu je nešto, da se razumemo. Samo što je on Sport Bili.

Svi ekonomski pokzatelji, ne računajući besmislice koje su Dačiću dali da pročita danas u Skupštini ili ono što SNS stranački dronovi poput veselog Babića ponavljaju, govore da smo srljali, srljali i skoro dosrljali. Jesenji ambis zjapi pred nama u svoj svojoj dubini i strahoti. Pet milijardi nečega koje bi, po rečima guvernerke Tabaković, arapska banka koja ulazi u Srbiju, trebalo da unese u naredne tri godine – svema je jasno – iste su pare kao onih sto milijardi koje čekaju na granici još od onomad, od izbora 2012. ili Bačevićevi trilioni.

Građansko društva u Srbiji, onaj njegov elitni sloj koji neki zovu Drugom, a neki Metastabilnom Srbijom, insistira na sukobu crnog i belog. Odnosno, insistira na sukobu, a da bi sukob bio kvalitetan i trajan, strane u sukobu treba da budu crna i bela. Bela je uvek dobra, kao što su dobri bili kauboji sa belim šeširima na početku filmske ere. Bela strana su metastabilne perjanice, šta god mislile, govorile i pisale. Crna je vlast, bez obzira da li je oličena u Miloševiću, Đinđiću, Tadiću ili Vučiću. Ovako stvoreni, crno-beli svet ne trpi sive nijanse. Ali zato u njemu postoji više od 50 nijansi crne.

Dogodilo se na današnji dan ... 

-Vučić zacrtao ovo ...Dačić podvukao ono ...Nikolić naglasio i ovo i ono ...trt...cvrc...prć ...Obama obmanuo ...Putin se zaputio...Merkelova još uvek merka ...trt...cvrc...prć ...A od važnijih vesti bih izdvojio ...na današnji dan 7.septembra 1963 god. je rodjen Voja Radovanović ...trt...cvrc...prć...

Percepcija ljudi prema nečemu što je jeftino ništa nije drugačija za low cost (budget) letove, npr. “letite za Rim za 30 eur, pa kakvi su to avioni?”.  Prvi put kada sam leteo iz Temišvara WizzAir-om, nije bilo low cost letova iz Beograda, a iako dobro informisan, motalo mi se po glavi kako je to ipak nešto drugačije nego kod standardne avio kompanije. Pa nije. Čak je bilo i bolje nego sa ATR-om JAT-a sa kojim sam jednom pre toga leteo do

Als

Хвала Вам што сте у својој изјави поводом Прајда, а како је пренела Бета, поставили важно питање: зашто бисте Ви, као хетеросексуалaн мушкарац, учествовали у Прајду и стали на чело колоне? Овог питања и одговора на њега треба стално да се подсећамо.

Последњих неколико година, Прајд у Србији има велики публицитет. Може се претпоставити да је сваки човек у Србији, изнад 13 година, преко неког медија дошао у додир са овом темом. То Прајду даје огроман културни утицај. Оправдано је поставити питање да ли је толики културни утицај у складу са његовом природом и програмом, ипак толики утицај постоји.

Такође је велики и Ваш културни утицај као истакнутог министра и политичара и као неког чији су поступци и изјаве у жижи и преносе их, вероватно, сви медији у Србији.

Ту лежи одговор на Ваше питање. Ви можете, својим присуством, да унапредите Србију,

  
      Gost autor: horhe akimov

      Sećaš li se kada smo bili mali kako smo hteli da budemo piloti? Krila, dajte mi krila, pa da vam pokažem šta je sloboda, pa da vidite da umem da letim. Ispod crvenog neba.

     Kvazi intelektualci. Promašeni stručnjaci za sve oblasti.  Filozofi svih fela u pokušaju. Vi koji se nadgornjavate na ovom blogu dokazujući svoju pamet. Vi koji ste prepametni a nikad svoje dupe niste stavili u procep, pišući tekst.

Tko sa svojih dvadesetak godina nije slušao ekstremnu (gitarsku) muziku teško da će naći išta smisleno u ovom tekstu. No, ok, ni smislenost nije suština blogovanja. A mism i ta suština, kao da znamo o čemu je tu zapravo  riječ... A, evo ga i - konkretni i pomalo atipični  povod ovog bloga:

Smrt, razaranje, rat i njegovi ožiljci ... te autohtoni domaći death metal kao soundtrack stradanja jednog naroda.  Ujedno i ventil za oslobađanje od frustracija koje  to stradanje donosi.