U lozi za igrace na drugom spratu Arthur Ashe stadiona, situacija podseca na scene sa tribina u ponedeljak -- ima vise posetilaca nego slobodnih mesta. US Open nema prekrivenih terena, ali je bar ova loza daleko od oblaka i kise. Tu igraci provode svoje slobodno vreme, kojeg je nazalost zbog kise sve vise i vise.

Ovog vedrog cetvrtka u Indian Wellsu, tacno u 11am -- kad na rasporedu i pise da ce tenis poceti -- sudija na terenu #2 najavio je da igraci imaju jos dva minuta zagrevanja. To je ujedno i publici najava da imaju jos dva minuta da dotrce do svojih sedista. Propustiti pocetak tenisa mozda boli vise od drugih sportova, jer se propusta simbolicna vrednost prve loptice, prvih odluka i prvog poena. Propusta se takodje najduzi period tenisa, jer ako zakasnite na pocetak meca, propustate tri gema, a posle toga samo po dva. Opomene za dva minuta obicno su dovoljno glasne da ih cuju i igraci i publika koja bi trebalo da je vec na svojim sedistima.

 

 

Samo 5 minuta posle kraja meca, Jelena Jankovic je vec bila na konferenciji za stampu. Tenis danas nije isao kako treba, i Jelena slicno mnogim drugima u njenom sportu voli posle poraza -- u ovom slucaju od amerikanke Jamie Hampton -- sto pre da zavrsi i sa pricom.

Jelena je pre samo dve godine ovde bila sampion, pa se iz pitanja u pitanje na konferenciji za stampu soba sve vise punila. Posle razgovora sa svetskim medijima, Jelena je na kratko popricala i sa B92.

Da

Anu Ivanovic smo na ovom turniru po prvi put sreli u sredu u kafeu na poznatoj El Paseo aveniji u centru Indian Wellsa, i pred danasnji intervju nam je otkrila za koga je bila druga solja koju je sa sobom nosila. Mislili smo da je tajna njenog teniskog uspeha mozda dupli kapucino, medjutim upravo je obrnuto: Ana jednostavno voli da razblazi jaku kafu sa toplom vodom iz druge solje. Posle razgovora o kafi, presli smo na tenis i razgovor o Aninoj pobedi protiv Johanna-e Larsson.

 

 

Vecina ranoranilaca koji su u nedelju ujutro dosli u ovaj teniski centar pre 10am verovatno nisu prepoznali muziku koja se relativno tiho cula preko zvucnika. Mada su Red Hot Chili Peppersi muzicka grupa koja, slicno ovom turniru, bas podseca na opustenu atmosferu Kalifornije, vecina posetilaca ovde su generacijski dosta udaljeni od tog progresivnog psihodelicnog rok benda. Takva je situacija i van teniskog centra -- prosecna starost u kaliforniji

             

Forza Jeca! Taj jednostavan usklik podrske Jeleni Jankovic cesto se cuo veceras u toku finala Texas Tennis Open WTA turnira, koji se u petak vece odigrao ovde u Dalasu. To je vec poznat pristup nasih navijaca -- da se zbuni protivnik. Veceras je protivnica bila Roberta Vinci, Italijanka koja je u Teksas dosla sa bekhend slajsom kakvog ovi tereni predgradskog Hilton hotela verovatno nikad ranije nisu videli.

US Open je dosta daleko od Njujorka kog poznajete sa razglednica i poznatih TV programa. Rec Njujork moze da ima nekoliko znacenja, drzava se zove Njujork, grad se zove Njujork, i dovoljno je velik, naseljen, bogat, siromasan, star, mlad i sve zajedno saren i izmesan da nema jedinstvene slike grada koja sve moze da prestavi. Njujork koji vidite na slikama odnosno posterima US Opena je 15tak kilometara zapadno od Njujorka u kom se taj tenis zapravo i igra.

 

 

Njujork u kom se US Open

Na putu za US Open, srecemo na autoputu u drugom pravcu isti US Open autobus, vraca se iz centra. Saznas tako otprilike gde je polovina puta izmedju teniskog centra i Menhetna, Polovinu turnira smo davno prosli, to je bilo proslog vikenda, sad smo kod same zavrsnice. Nasih je tad jos dosta bilo u zrebu, danas je poslednji dan turnira, sve je spalo na dva igraca, Marina Cilica i Kei Nisikoria, u 5pm na glavnom stadionu. Svi ostali tereni su skoro sasvim prazni.

 

 

 

Ona druga dvojica, Novak Djokovic i Roze Federer, i dalje su prisutni tu medju novinarima u autobusu. Gledaju statistike sa meca, citaju o njima u novinama, prepricavaju najinteresatnije delove. Federer je pun energije skakutao pred poslednji gem da stavi pritisak na Cilica, prepricavaju novinari BBC-a. A Cilic je onda hladnokrvno uzvratio sa tri vezana asa. Nema hrvatskih novinara da i oni svoje price ispricaju, nasi novinari ce mozda na kratko prihvatiti Cilica pod svoje. Ne znaju istoriju Jugoslavije ovi koji rasporedjuju novinare na tribinama, nije tesko ubediti ih da je sve to isto.

Milan Nikolić

Nikada ne bih pisao o slučaju srpske nacionalne šta god ona bila. Ni najnovije vesti o tome da će se verovatno nagoditi sa Tužilaštvom, da je ponudila čak milion i po eura, da će biti „pritvorena“ u sopstvenoj vili, i da će seka Lidija, koja je samo verno pomagala, kako nalaže

„Ja mogu da živim taj svoj malograđanski život samo okružena ljudima koji shvataju moju prirodu i mislim da je to nešto najlepše što postoji. Ubila bih se kada bih se komotno osećala u ovom svetu. Da pripadam svemu ovome jednostavno bih sebe prezrela na svaki način.“

Sa Biljanom Srbljanović nakon poslednjeg izvođenja komada „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“ u ovoj sezoni – o generacijama i svemu što među njima traje

Milan

Odnos prema Zoranu Đinđiću postao je kao odnos prema selebritiju kog smo voleli, a njegova vizija je nešto kao evergreen koji ponekad pevušimo. Zato smo tu gde smo.

Danas sam napisao ove rečenice tražeći u moru tugaljivih, jetkih ili sasvim deprimirajućih misli, tempiranih za datum kada naprasno postajemo svesni, odgovorni i ožalošćeni, neko dominantno osećanje, nešto što bi mi dočaralo u kakvom je zapravo stanju uspomena na streljanog premijera Srbije.

I dok, ljudi kao ljudi, vole da oplakuju ili da se ljute, da se žaleći Zorana samosažaljevaju, političari se temeljnije pripremju za datum probuđene svesti. Oni ga imaju unovčiti, u popularnosti i u glasovima, i zato ne ostaju samo na frazama od kojih su ove sa društvenih mreža i uverljivije i iskrenije. Oni imaju projekte.

Milan Nikolić

nastavak razgovora sa Jelenom Bogavac

"Drama je dama. Tekst hoće/mora da se oslobodi od pradavno postavljenih uzusa. Drama je tekst predstave ili zapis duše. Njegov oblik je plutajući i amorfan, dramsko je ameboidno a život dramatičan. Ma kako zapisan. Drama nije rob osamnaestovekovne definicije. Ona je živa, zdrava, debela i vesela. Drama je ženskog roda – preživeće. Teška joj je sudba, varljiva, klizava i nedokučiva."

Šta u kontekstu savremenosti smatrate hrabrim gestom u pozorištu?

Baviti se pozorištem danas u Srbiji je skup hobi, dokazuje istrajnost sna, žilavost želje i sklonost melodrami: Ako je ovo melodrama i ako je o meni – onda ću napraviti predstavu, bez obzira na budžet.

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/