Kao neko kome čini zadovoljstvo da pokazuje drugima film ili knjigu koji su mu se dopali, tako je i Calvino znao da osobe koje idu direktno, bez zaobilaženja, ka svom odredištu nikada neće imati priliku da vide i upoznaju zakutke koje otkriju samo mnogo izgubljeni ljudi. (Gonçalo M. Tavares: O Senhor Calvino, u portugalskom originalu Como alguém que tem prazer em mostrar um filme ou um livro de que gostou, também Calvino sabia que se as pessoas fossem directamente, sem qualquer desvio, para o seu destino, nunca teriam oportunidade de ver e conhecer cantinhos que só os homens muito perdidos descobrem.)

Retko šta ljude u životu tako obraduje kao kad im se dogodi nešto prijatno i zanimljivo, a do tada nepredvidljivo i nepredviđeno. Turisti koji osvajaju (ili bar misle da osvajaju) nove gradove, stanovnici koji se trude da svoj grad upoznaju koliko god mogu, hodaju naokolo ispunjavajući svoje zadatke pažljivo i poučno zapisane u solidno istraženim i napisanim vodičima, ili odlaze na nova mesta povećavajući svoje znanje i razumevanje mesta u kojem su, istovremeno se, najčešće podsvesno, nadajući da će im se zalomiti taj čarobni trenutak kada do svesti dopre nešto što ona nije mogla ni naslutiti.

Uprkos svemu što turističke knjige pišu, mnogi putnik uhvatiće sebe kako mu je od posete Parizu ostao mnogo jači utisak ukusa peciva u maloj pekari u blizini Place des Vosges nego Louvre ili Montmartre, da mu je u Rimu odsjaj kiše na pločnicima Trasteverea bio lepši od raskoši Vatikana, da mu prva slika Njujorka nisu ni visoke zgrade Manhattana ni Kip slobode, nego žičara koja prevozi umorne kancelarijske službenike na Roosevelt Island posle posla, a da se umesto zgrada banaka i blještavila moći iz centra Toronta u sećanje probijaju litice Scarborougha.

Čak u Tibet 

Živi lama, 

Nema tata, 

Nema mama.

 

Blog moga prijatelja Buleta Ustajem sad i idem podsetio me je na sjajan prevod pesme Ogdena Neša "I Will Rise And Go Now" koji je majstorski uradio Dragoslav Andrić (ceo tekst pesme i prevoda je na Buletovom blogu). I onda, navreše mi sećanja na neke od sjajnih zvezda posebnog beogradskog duha koje su me sedamdesetih i osamdesetih vodile kroz uzbudljive noći ka odrastanju i postajanju onoga što sam i danas.

"Pobeda nije sve, pobeda je jedino", Ivan Jovanović, Strongmanov otac

Jasno sam video da se Miša onesvestio drzeci teg od 275 kg svega dva stepenika od pobede. Covek je bio skroz beo sa modrim usnama. Verujem da je samo par mozdanih celija ostalo budno, ali i tih par celija je zelelo pobedu i komandovale su ogromnim telom.  Ukrajinac, kao na usporenom filmu, uspeva da savlada i zadnji stepenik. Pritrcavam i hvatam ga u momentu kada pocinje da tone. Stavljam mu mirisljave soli pod nosi on se malo prene, taman da može da hoda. Više ga nosim nego vodim ka klimatizovanom šatoru za takmičare. Mrtav čovek hoda samnom. Dok povraca tamno bordo i bori se da dodje do vazduha čini mi se da se polako budi i razaznaje situaciju:

"Šta sam uradio?"

"Pobedio si!"

Bledo lice plavih usana razvlači se u osmeh dok nastavlja da povraca krv.

In/Visible Cities from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

 

http://vimeo.com/1759148?pg=transcoded_embed&sec=1759148

 

Nakon duge fascinacije melodičnošću Čika Jovinih pesmica i serije o Mišku Pišku / Plašljivku /Nećejedu / Stidljivku / Ljubomorku / Ljutku, dete mi se uozbiljilo i shvatim da je došlo vreme upoznati ga s bajkama. Pretorbarim s malim do knjižare. Zapanjim se cenom zbirki bajki. Mali šarmira knjižara, te mi isti 'učini cenu'. Šta ću, zavučem ruku duuuuuubooooko u džep i pljunem

                

 

 

                Poslednjih godina kod nas se opširno govori i piše o nasilju nad ženama, decom i životinjama, o nasilju među mladima, o nasilju uopšte. S pravom, jer nasilja je mnogo, mnogo je i nevinih žrtava.                 

                Međutim, retki su napisi i retko se ko bavi  nasiljem nad starima i nemoćnima, posebno  dece nad roditeljima. 

                 A ima ga. Nasilja dece nad roditeljima ima daleko više nego što o njemu

Jesen je žrtva svoje lepote. Godišnje doba, koje ni krivo, ni dužno, dežura u pismenim zadacima iz maternjeg jezika. Svoju sposobnost poređenja, opisivanja i poetskog dočaravanja, sve u kombinaciji sa zarezima, tačkama, ali i uskličnicima, na njoj vežbaju već generacije đaka, ulažući tako u buduću pismenost. Svaka školska godina počinjala je nemaštovitim naslovom prvog pismenog zadatka »Jesen u mojoj ulici«. I dok učiteljica

 

U petak 15. avgusta londonski „Guardian" je objavio tekst koji je potpisao novinar Garth Cartwright, praktično (malo zakasneli) in memoriam Šabanu Bajramoviću. Iste večeri su članovi britanskog benda The Brand New Heavies na niškoj Letnjoj pozornici visoko podigli Nišville grand prix - statuu Šabana Bajramovića.

The singer Šaban Bajramovic, who has died of heart failure aged 72, at his home in Niš, Serbia, was known across the Balkans as "king of the Gypsies". He is, arguably, the most influential musician from the region since the second world war, his

Opet dolazi vreme za sadnju drveća. Jeste da bi mnogo bolje bilo da je manje vruće i da je pala barem jedna kiša (zadnja je bila sredinom aprila) ali šta je tu je. Na pazaru se se pojavile mladice, a na nebu oblaci (nadamo se skoroj kiši).

Sadnja drveća je fizički posao, samo ovde je to malo više. U ovim krajevima izreka "nema 'leba bez motike" nema nikakvog smisla jer sa motikom, bar po pitaju zemljoradnje, otprilike možeš da se slikaš, isto važi i za ašov. Zemlja koja je ovde više nego prihvatljiva za zemljoradnju, dapače ubeđuju nas da je super, u rodnoj mi Vojvodini bi verovatno bila klasifikovana kao kamenolom (sad malo nostalgije: nigde nema vojvođanske crnice, meke ko duša... dobro... dosta... idemo dalje).

Posle duzeg vremena evo me ponovo na blogu. Prethodni period bio je ispunjem radom na dokumentarnim filmovima "21. Sekund" i "Kosovski Dnevnik" i angazovanjem za RTV Vojvodina. Vracam se polako pisanju za blog. Vidim da se dosta toga u medjuvremenu promenilo. Za pocetak pozivam Vas na svoj web

www.optimisticfilm.com

 

 

 

RICK WRIGHT was a founder member of the Architechtural Abdabs, along with Roger Waters and Nick Mason, in 1965. Later that year, with the addition of Syd Barrett, they became the Pink Floyd. The band established itself on the London underground scene with WRIGHT's Farfisa organ a distinctive element in their sound. After two Top 20 singles and a Top 10 album in '67, Pink Floyd looked set for a successful career but Syd's personal disintegration scuppered

   

састав на тему . . . наслецства

  

удоконости својој кад незнам штаћу сасобом базам валетом .посматрам мештане . извели их њиови кућни љубимци у шетњу те док  други уочивши познате разговарају они први, њуше ,те запишавају ћошкове, остављајући само њима  знани траг себе неком  четвороножном намернику. Неки опет са мобилним науху ,велим у себи, генерација навођених , гестикулирајући ко опичени , дијаложе се са тамо неким козна где .

живост општа . . .

 

Pre par dana, uz pompu i skromne svečanosti, ispraćen je Track Palin, sin guvernerke Aljaske, Sare Palin, da se pridruži američkoj vojsci u Iraku, u Dijali, najopasnijoj pokrajini te zemlje. U maloj crkvi u Fairbanksu odrzana je prigodna svečanost blagosiljanja nevelikog vojnog kontingenta,

Mnogo volim kišu. Volim da je gledam iz svoje sobe kad se prosipa
obilno po lišću i kućama. Volim da je slušam kako šapuće ili
dobuje glasno dok čitam o nečemu sasvim drugom.
Kao da cita sa mnom i prati ritam reči i mojih misli koje odlutaju.

Volim da je osetim na sebi svuda.Da budem odjednom
potpuno mokra toliko da mi se oči zatvaraju pod težinom .
Ili da me

U subotu mi se ženio brat. Od tetke. Malo li je na ova vremena kad se svi kolektivno razvode. Tim povodom smo, u petak, organizovali Igre bez granica, napetog karaktera. Igre su se odvijale mahom u hodniku i uključivale su saplitanje preko torbi, zaturanje tuđih i svojih stvari, medjusobno traženje po ostalim prostorijama, dozivanje i prebrajanje...dok je Žmu pokušavao da glumi Švajcarsku i neutrališe napetost...zbog čega smo ga do daljnjeg