Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

 Može biti da ja nemam smisla za humor.

 5 minuta vremena i odgovor na jedno pitanje.

Autor: Rodoljub Šabić

Informacije o famoznom satelitu više nisu tajna! Vest da je Vlada skinula oznaku tajnosti sa ovih informacija privukla je toliko pažnje medija da nije ništa neobično što je jedva primećeno promakla vest da je još jedna „tajna", prestala to da bude. A šteta, jer i vest da su i informacije o izgradnji rafinerije u Smederevu, pre neki dan, stavljene na uvid javnosti zaslužuje pažnju.

Gradske vlasti Smedereva, postupile su po nalogu Poverenika za informacije i dale tražiocu, novinarki jednog dnevnog lista, kako stoji u nalogu Poverenika „ugovor

Danasnjim objavljivanjem konkursa za generalnog direktora RTS-a pocinje  mozda najvazniji izbor u ovoj godini. Zasto? Jer  ocigledno da parlamentarnih izbora nece biti 2010. Uslovi su oni, koje je predsednik upravnog odbora Niksa Stipcevic najavio pre nekoliko nedelja.

Evo ih:
Za generalnog direktora može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove: da je državljanin Srbije, da ima visoku stručnu spremu ili da je istaknuti novinar, medijski stručnjak i menadžer koji se dokazao izuzetnim rezultatima rada u radiotelevizijskim kućama od nacionalnog značaja, da

Ima li kapetana i kormilara na brodu?

„Budućnost nemaju oni koji znaju već oni koji hoće da uče", Peter Drucker

Zamislite nesnosnu glad. Zamislite svoje domaćinstvo, u kojem imate sve potrebne sastojke za najukusniji ručak.

Šta ćete uraditi? Naravno uzećete odmah nešto iz frižidera.

Šta sigurno nećete uraditi? Nećete zvati restoran iz drugog grada ili države, da vam napravi i dostavi večeru?!

Ono, što prirodno ne biste uradili u sopstvenom životu i domu, rade oni

Vaš san koliko god bio bizaran (kako kažete), izuzetno je zanimljiv.

Prizor uske neosvetljene uličice, otškrinutih drvenih vrata kroz koja dopire slaba

svetlost (u snu pretpostavljate petrolejki), zatvorene žaluzine, pišete, plave boje

iako to u snu zbog mraka ne možete da vidite ali znate(!), vi koji se krećete tom

uličicom ali sebe ne vidite, vi ste kamera koja snima prizor. Dižete pogled, u

uskom pravougaoniku

Završna reč

UPDATE II reakcije u Turskoj

UPDATE

Pre nedelju dana [22. maja] gledajući direktan prenos ispraćaja broda Mavi Marmara sa 570 putnika iz preko 40 zemalja, koji su krenuli ka Gazi, bilo mi je žao što nisam na tom brodu. Za to vreme u Mersinu se oko 5000 tona humanitarne pomoći tovarilo u teretni brod Gazze. Nedelju dana pre toga iz irske luke Dandelk je isplovio teretni brod Rachel Corrie, sa 900 tona humanitarne pomoći, ka istom cilju. To su samo tri od osam brodova koji plove ka Gazi kao Flotila Slobode.

Vreme je na nizbrdici. Svakodnevno se ubrzava. Pre koju deceniju, kad se internet pojavio niko pojma nije imao kakve će to promene uneti u život ljudi. Danas, kad je ostalo malo onih koji nisu zavisnici od njega, još uvek nemamo predstavu šta će nas snaći već za koju godinu i kako će naš svakodnevni život sutra izgledati. Digitalna revolucija u kojoj živimo, era je dramatičnijih promena od onih što su bile u vreme pronalaska točka, parne mašine i naizmenične struje, zajedno.

Blog je jedna od privilegija interneta. Neko nešto napiše, onda čitaoci komentarišu. Čudna

Kapalo je oko dva popodne kada sam pre neki dan sedela sa drugaricom na pauzi za kafu. Posle mesec dana borbe sa vukom Fenrirom, Viking Erik je napokon uspeo da nam vrati sunce i da se tog dana pojavio u Novom Sadu, bio bi lepo nagrađen. Ali, nije, kurvar. Kroz Laze Telečkog nije prošao niti jedan Viking. Bilo je par gej gusara i nesto dečice, ali velikih, dlakavih muškaraca, koji damama vraćaju sunce i bogtepita

Današnji susret predsednika Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH u Sarajevu je novi važan događaj u regionu koji pokazuje da dolazi vreme razuma i normalizacije, dijaloga i sporazuma umesto drčnih konfrontacija i nadgornjavanja i po cenu ratnih sukoba i isterivanja ćeifa frustriranih liderčića, ne  obazirući se koliko će u toj sumanutoj borbi žrtvovati sopstvenih sunarodnika.

Za razliku od nekadašnje šestorke lidera jugoslovenskih republika koji su kao karavan sastančili od Slovenije do Makedonije , a posle svakog sastanka ratni sukob izgledao neizbežniji, današnju šestorku (interesantno opet ih je šest) u Sarajevu čine neki drugi ljudi. Za razliku od ondašnje u kojoj je većina bila nespremna za istinski dijalog i sporazum, u kojoj su dvojica najjačih bili i najmanje razumni, u današnjoj šestorki su upravo dvojica iz tih država najaktivniji zastupnici normalizacije odnosa u regionu.

Onda su razumni bili u manjini a sada su u većini, pa čak i Silajdžića su edukovali.

Pre nekoliko nedelja, on Mother's Day, dan je bio onaj jedan hladan zimski dan u maju koji se desi svake godine. Nije smetalo.