Predsednička "šestorka" otvorila novo poglavlje

Današnji susret predsednika Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH u Sarajevu je novi važan događaj u regionu koji pokazuje da dolazi vreme razuma i normalizacije, dijaloga i sporazuma umesto drčnih konfrontacija i nadgornjavanja i po cenu ratnih sukoba i isterivanja ćeifa frustriranih liderčića, ne  obazirući se koliko će u toj sumanutoj borbi žrtvovati sopstvenih sunarodnika.

Za razliku od nekadašnje šestorke lidera jugoslovenskih republika koji su kao karavan sastančili od Slovenije do Makedonije , a posle svakog sastanka ratni sukob izgledao neizbežniji, današnju šestorku (interesantno opet ih je šest) u Sarajevu čine neki drugi ljudi. Za razliku od ondašnje u kojoj je većina bila nespremna za istinski dijalog i sporazum, u kojoj su dvojica najjačih bili i najmanje razumni, u današnjoj šestorki su upravo dvojica iz tih država najaktivniji zastupnici normalizacije odnosa u regionu.

Onda su razumni bili u manjini a sada su u većini, pa čak i Silajdžića su edukovali.

Svakako treba odati priznanje “Igmanskoj inicijativi” kao pokretu nevladinih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije i Hrvatske, čija je aktivnost usmerena na bržu normalizaciju odnosa  u regionu, što su konačno prihvatile i države.Prošlogodišnji susret ovakve vrste je otkazan jer lideri nisu bili spremni da se sastanu.

Nesumnjivo da velika zasluga za novu klimu u odnosima u regionu pripada predsednicima Tadiću i Josipoviću, naravno za Crnu Goru to nikada ni nije bilo sporno. Svakako, da treba pozdraviti i ponašanje kolektivnih lidera BiH što su se konačno priveli razumu. U deklaraciji koju su potpisai predsednici pozivaju na izgradnju uzajamnog poverenja,dalje jačanje regionalne radnje i potvrđuju da članstvo u EU ostaje zajednički strateški cilj . Izražena je  spremnost da “dalje unapređujemo i ojačavamo saradnju naših država i iznalazimo nove oblike partnerstva za ostvarenje naših evropskih ciljeva.”i istaknuto da je “ punopravno članstvo u EU strateški cilj država okupljenih u Igmanskoj inicijativi, a od partnera u Uniji se očekuje da prepoznaju važnost ubrzanja tog procesa”

Deklaracija je snažan  novi podsticaj konačnoj normalizaciji stanja na ovim prostorima.

Za razliku od ranije, sada niko nikoga ne tera da se prošlost gura pod tepih već se prema njoj odnose sa dužnim poštovanjem ali i pokazujući rešenost da se ne ponavlja.

Dakle, susreti predsednika Tadića i Josipovića, sastanak u Istambulu, mada mislim da se uz malo više dobre volje održati i bez posrednika, i najavljene aktivnosti koje će se odvijati neposredno u narednom periodu čine jednu celinu koja će zaokružiti proces normalizacije u regionu.

Svakako vrlo važan i u svakom pogledu razuman i simboličan događaj predstavljaće sutrašnji boravak predsednika Josipovića u Banja Luci. On će se sastati sa Dodikom, a potom će zajedno obići mesta stradanja nevinih civila, pripadnika svih tri naroda u BiH - Sijekovac gde su žrtve bili srpski civili, Briševo u kojem su ubijeni Hrvati i Kozarac u kojem su stradali Bošnjaci. U odavanju počasti žrtvama svih naroda pridružiće im se i visoki predstavnici Katoličke i Pravoslavne crkve i Islamske zajednice u BiH.Biće to ogledni čas pijeteta i pristojnosti i primer kako bi svi trebalo da se ponašaju.

Predsednik Tadić je najavio odlazak u Srebrenicu 11.jula.

Ako se tome doda i predstojeća poseta ministra odbrane Srbije Zagrebu i potpisivanje Sporazuma o vojnoj saradnji, kojim se kako s pravom kaže ministar Šutanovac

stavlja tačka na mračnu prošlost koju ne smemo da zaboravimo, a koja treba da bude nauk kako da sarađujemo u budućnosti. Inače, korektno je istaći da vojske nikada nisu ni bile prepreke normalizaciji odnosa, da je ministartvo odbrane prednjačilo u promovisanju regionalne saradnje počev od 2001.godine.

U izlaganjima sve četvorice predsednika izražena je čvrsta volja za normalizaciju odnosa i otvaranje novog poglavlja, a zatvaranje onoga za koje svi znamo da nikada i nije valjalo.

Nadajmo se da dolazi vreme kada ćemo međusobne odnose sami uređivati bez posrednika jer svako pristajanje na posrednika je priznanje sopstvene nesposobnosti ili izraz nespremnosti da se problem reši. Kako reče predsednik Tadić  "Narodi na zapadnom Balkanu nemaju sebi bliže narode",i laže svako ko nas ubeđuje u suprotno bilo da su mu bliži Turci, Rusi, Nemci ili bilo koji drugi.

Tutore imaju samo nedorasli, nesposobni i maloumni, a mislim da kao narodi nismo ništa manje pametni, dorasli i sposobni od ostalih evropskih naroda, samo na ovim prostorima moramo svi zajedno biti oprezni i ne dozvoliti da pametni zaćute, budale progovore a fukare se bogate.