посвећено мојим пријатељима који су далеко од родног краја, огњишта и буњишта
Ћале је рекао:
''Идемо сутра на ранч''
''А јел иде и мој буразер?''
''Не, има у понедељак колоквијум''.
А, да,( зато ме је питао у петак да му оставим кључ од гајбе јер му долази девојка из БГД-а)
Еј, где су ми те године и ова памет
Не заборави роштиљ
Прошли пут сам понео роштиљ, али сам заборавио решетку.
Ћале је ликовао.На брзину је спаковао блокове и неку жицу која је била забагрела као каубојски тигањ.
Чудан је однос између очева и синова испод Саве и Дунава.
Једном сам пошао на сахрану оцу једоног колеге.Сви му честитају.
Шта му бре честитате?, питам ја наивно.
''Па , постао је домаћин''.
Сурова је судбина кад имате педесет и кусур година а о жени и деци одлучује Ваш отац.
Патријархат
Комшије, комшије, шта би да Ве није...
Сваки жалост, сваки радост човек дели с'најмилије...
Како смо стигли, а ко има малу децу и уз то и бебу зна како је хебено спаковати се, кренуло је оно:
-Па где сте Ви , па како је у граду?
''Није лоше - биће и горе''
Омегина прошлост и будућност
П.С. Ово је Србија - међу, омегиним, шљивама