Jutarnji (b)šlog

ili što bi gosn Čer rekao - sastav na temu stresirajuću

Što se tiče stresa........

Noću sedim do hebeno kasno jer ne mogu da se nateram da rano legnem a ustajem sa petlovima , posebno kada sam na jutrenju...

Zvoni mi alarm i to je prvi jutarnji stres...Onda u trku mućkam kafu, tuširam se i oblačim, čak se malo i napituram kojim gramom šminke da podsećam na živu osobu

i krećem dalje...Zgrada od 15 spratova...Neeema lifta, a ja sam u frci sa vremenom...To je sledeći stres tog jutra...Cupkam sa noge na nogu ili ako sam baš stresirana sletim niz stepenište spremana za novi stres....

Ispred zgrade sačekuje me čistačica koje zamnom urla kako sam baš Sad morala tuda da prodjem, a ona je Tek oprala hodnik i ulaz...

Okrećem se, pokažem joj prstić i onako stresirana ulećem u auto...

Piksla izgleda kao da jež sedi u njoj, i to me takodje stresira...

Ako je sad povučem i izvadim sav će se pepeo sručiti na mene tako da je od stresa ignorišem....

Palim pljugu koju uredno tresem kroz prozor i razmišljam kako je ovo jedno od ooonih jutara...

Onda to stresno putovanje iz tačke stresa A u tačku stresa B..

jebena gužva, gde su svi ovi ljudi krenuli i to kolima..??

Svi kukaju da nemaju leba da jedu, ali su svi svoje guzice nabili u po jedan četvorotočkaš i makar

živeli na parizeru ima da se voze...

Gledam kroz prozor u Dži Es Piju je hebena gužva...Sardina metod i sredina malo napred sistem su kod nas odavno dooobrano uvežbani...

Masa njih zeva, a ostatak nešto čantra...

Stresiram se kad pomislim da može da se desi da nam oduzmu službene automobile pa da se gužvam sa onom svetinom...

Konačno pod stresom stižem pred garažu...

U Masarikovoj gužva kao ispred Dafine i Jezde u najsrećnije vreme...

Čekanje me naravno ponovo stresira... Mic po mic, mrda kolona, smeštamo se i konačno izlazim napolje....

Ulazim u naš staklenik i sam pogledana tu groznu gradjevinu bez prirodnog svetla i prozora me stresira...

Stresira me i pun lift stresiranih osoba koje izlaze na svakom spratu...

Od prizemlja do 21, sprata putujemo brat -bratu 10 minuta...

Smrde teški parfemi matorih koleginica iz računovodrsva a iz usta im se osećaju mentol bombone koje su

tu da zabašure ostale mirise...i to me stresira...

Stresiraju me njihove cvetne, sintetičke košulje i nedepilirane ruke....

Da im ne vidim glavu pomislila bih da su kromanjonci....

Ulećem na naš sprat gde me još sa vrata sačeka kolega u niskom staaartu

aaajjjjjde bre Mary kasnimo 48 sekundi, brže bre, ajmo, ima 100 stvari da završavamo, i da... zvao te sin, pita gde je sendvič???

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

jebem ti stres

Idem u Gvadalaharu...tamo kante ne govore

" Život je lep i kad nije lep
 Život je lep rek'o Johnny Depp "