It is I Leclerc a man with ...

Ko je (bio) Dragan Dabić
24. jul 2008. | 10:59 -> 13:08 | Izvor: B92, FoNet, TV BiH
Beograd -- Radovan Karadžić, alijas Dragan Dabić, koristio je identitet život čoveka, tvrde za B92 u vrhu MUP-a Srbije.


Čiji identitet je preuzeo Karadžić?
"Takav čovek postoji, živ je, što znači da su korišćena dokumenta falsifikat", tvrde u službama MUP-a, koje navode da nastavljaju posao na utvrđivanju ostalih pojedinosti vezanih za identitet kojim se Karadžić koristio. Identitet iza koga se krio najtraženiji haški optuženik i dalje ostavlja mnoga pitanja otvorena. Postoje indicije da je izvesni Dragan Dabić umro 1993. godine u Sarajevu.

Dragan Dabić iz Sarajeva ubijen je 1993. godine snajperom sa položaja srpskih snaga, koje su bile pod komandom Karadžića.

Javnost Bosne i Hercegovine potresla je činjenica da se Radovan Karadžić krio pod lažnim imenom čoveka za čiju je smrt komandno odgovoran, iako nije poznato da li je preuzeo baš njegov identitet.

Brat ubijenog Dragana Dabića, Mladen Dabić, u intervju za Televiziju Bosne i Hercegovine kaže da je zapanjen saznanjima o lažnom identitetu Radovana Karadžića.

“Zapanjujuće! Zaista strašno. Poginuo je ’93. godine odlazeći po humanitarnu pomoć. Trg heroja – tu je pretrčavao i snajper je došao iz pozicije Vraca i tu je i poginuo“, kaže Dabić.

Radovan Karadžić bio je lider bosanskih Srba, a optužen je za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratu u Bosni i Hercegovini.

Odbor: Otkud lične karte

Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine zahtevaće od državnih organa detalje o hapšenju haških optuženika i kako su nabavili dokumenta.

Odbor će zahtevati informaciju o svim elementima vezanim za sprovođenje saradnje s Tribunalom u Hagu, unutar koje bi trebalo da se nađu ne samo detalji o hapšenju Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, već i kako su ova dvojica haških optuženika došli do lažnih ličnih karata, kaže član Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine Milan Đukić.

“Kod područnih uprava MUP-a Srbije insistiraćemo da nas podrobno obaveste o tom fenomenu jer to što su haški optuženici imali falsifikovane dokumente izdate u ovdašnjim policijskim stanicama ukazuje ne na pojedinačni problem, već na sistemsku pojavu," izjavio je on za Dnevnik.

On je dodao da je iza takvog "modela 'rada' naprosto morao da stoji ili sistem ili otrgnuti deo sistema”.

Đukić je naveo i da će država, ukoliko zaista ima nameru da sve rasvetli do kraja, morati da se upusti u razotkrivanje i čitave mreže Karadžićevih i Župljaninovih pomagača.

Policija proverava ko je omogućio Karadžiću da preuzme lažni identitet.

Portparolka policije u Sremskoj Mitrovici Željka Avrić rekla je za Večernje novosti da nikakvog zvaničnog saopštenja o izdavanju lične karte Radovanu Karadžiću u Rumi nema.

Međutim, na današnjoj redovnoj policijskoj konferenciji za novinare nadležni nisu hteli da odgovaraju na pitanja novinara u vezi sa izdavanjem lične karte i uputili su ih na specijalno tužilaštvo.



“Jer, i Karadžić i Župljanin su koristili identitete preminulih ljudi poreklom iz BiH, što znači da im je neko pomogao da nabave njihova osnovna dokumenta, poput izvoda iz matične knjige rođenih, ali je činjenica i da im je onda ovde neko pomogao prilikom dobijanja državljanstva Republike Srbije. Dakle, puno je pitanja na koje će nadleženi organi naprosto morati da brzo daju odgovor”, rekao je Đukić.

Podsetimo, prema saznanjima B92, lična karta na ime Dragana Dabića izdata je u Rumi. Inače, izvesni Dragan Dabić rođen je 1954, a umro je 1993. godine u Sarajevu.

Da bi neko u Srbiji dobio ličnu kartu neophodno je da bude državljanin Srbije što Karadžić nije bio i da ostavi otisak prsta.

"Dokumenta od struktura iz Bosne"

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao da su Radovanu Karadžiću lažna dokumenta verovatno izdale "strukture u Bosni".

On je za Večernje novosti rekao da je Karadžić očigledno dobio lažni identitet u vreme kada su njegovi stranački prijatelji bili na vlasti u Republici Srpskoj, dok je istovremeno u Srbiji za njega bio povoljan politički ambijent.

MUP RS: Nema Dabića u bazi

Načelnik Uprave za kriminalističke poslove MUP-a Republike Srpske Gojko Vasić kaže da MUP nije dobio nikakav službeni zahtev u vezi sa proverom podataka putnih isprava koje je koristio Karadžić na ime Dragana Dabića.

"Mi smo uvidom u Cipsovu bazu podataka (nova zajednička baza podataka) ustanovili da ne postoje podaci o Draganu Dabiću starosne dobi od 1940. do 1955, godine, dok smo u staroj bazi podataka ličnih karata našli da je bio na području Banja Luke Dragan Dabić, koji više nije živ", izjavio je Vasić Tanjugu.

On je rekao da MUP RS ne raspolaže drugim podacima i ne isključuje mogućnost da je ta putna isprava, koju je korisitio bivši predsednik RS, falsifikovana negde u RS.



Vukčević najavljuje da "neće oklevati da primeni Zakon o jatacima" i da će pred zakonom odgovarati svi oni koji su Karadžiću pomagali u skrivanju.

"Priznajem da je njegova promena identiteta bila fascinantna. Karadžić je živeo novi paralelni život. Time je i uspeh službi koje su nadležne da ga lociraju bio veći. Kada sam dobio tu informaciju, počela je i priprema akcije hapšenja, čiji je prioritet bio da nema ljudskih žrtava", rekao je on.

On je dodao da je veoma mali broj ljudi znao pravi identitet Dragana Dabića i da je očigledno da je natraženiji haški optuženik paralelni život počeo da vodi mnogo ranije.

Vukčević je rekao da Karadžić nije uhapšen u petak i da je reč o spekulaciji. On je naveo da se intenzivno traga za svim haškim beguncima, kao i da su sve akcije hapšenja povezane i da je "svaka uspešno završena akcija put ka sledećoj".

Upitan da li će sada biti lakša potraga za Ratkom Mladićem, Vukčević je rekao da je reč o značajnim operativnim poduhvatima i da će svaki upotrebljiv podatak biti korišćen za lociranje drugih haških optuženika.

On je kazao da je veoma mali broj ljudi znao da je Dabić u stvari Karadžić i naveo da će ljudi koji su mu pomagali odgovarati.

napamet da ga prati....danasnji kurir

Krio sam Radovana
Bratanac Radovana Karadžića Dragan tvrdi da je godinama unazad znao ko se krije iza sede brade Davida Dabića BEOGRAD - Bio sam u kontaktu sa stricem Radovanom dok se skrivao od Haškog tribunala. Samo sam ja znao da se iza lika doktora Dragana Davida Dabića krije nekadašnji predsednik Republike Srpske - ekskluzivno za Kurir otkriva Dragan Karadžić, sin Luke Karadžića, Radovanovog rođenog brata.
Dragan Karadžić tvrdi da je sa stricem bio u kontaktu poslednjih pet-šest godina, a komunicirali su preko posebnih telefona i kartica.

- I on i ja imali smo specijalne mobilne telefone i telefonske brojeve, koji su nam služili za međusobnu komunikaciju i ni za šta više. Uglavnom smo komunicirali porukama. Ni moj otac Luka nije bio u kontaktu sa svojim bratom. Jedino sam mu ja prenosio neke poruke od Radovana, ali on nije znao odakle sam ih dobio - kaže Dragan Karadžić i dodaje da se Radovan iza lika doktora Dragana Dabića krio poslednje dve godine.

Dragan ističe da Radovan pre toga nije izlazio iz stana, iako je i tada živeo u Novom Beogradu. Prema njegovim rečima, netačno je da je putovao po svetu.

- Po teritoriji bivše SFRJ je možda ranije išao, ali u poslednje vreme ne. Uglavnom je bio u Srbiji - otkriva Dragan i s ponosom ističe da je posećivao i predavanja doktora Dragana Dabića.

Ovo poslednje potvrdila je i Mila Damjanov-Cicak, prijateljica i saradnica „doktora Dabića“.
- Primetila sam Dragana Karadžića u publici. Često je dolazio na predavanja koja je držao Dragan Dabić. Međutim, nisam uopšte znala ko je on. Tek kad je objavljeno da je u David u stvari bio Radovan Karadžić i kad je objavljena slika Dragana Karadžića, shvatila sam o kome je reč i zašto je dolazio na predavanja - kaže Mila za Kurir.

Sinovac Radovana Karadžića ne plaši se da će odgovarati zbog skrivanja najtraženije srpske glave.

- Ma, kakav strah! Ja sam mu jedan od najbližih rođaka i ne mogu da odgovaram. Konsultovao sam se s advokatima i potvrdili su mi da mi ne mogu ništa - jasan je Dragan Karadžić.

Da li će hapšenje prvog najtraženijeg haškog optuženika dovesti do drugog najtraženijeg optuženika


Neka se spremi Ratko Mladić




Jesu li "sva jaja u istoj korpi": Mladić i Karadžić i ratničkih vremena



Aleksandar Roknić
Udarne vesti u Srbiji i u svetu ove nedelje bile su o tome da je u Beogradu uhapšen najtraženiji haški optuženik Radovan Karadžić i bar za trenutak sklonile fokus sa dugogodišnjih bezuspešnih pokušaja da se pronađe Ratko Mladić.
Kako je priča o Karadžiću skoro ispričana, odnosno skoro da nema više ništa dramatično da se dogodi, osim ukoliko se potpuno ne otkrije njegovo kretanje i ljudi sa kojima je kontaktirao, javnost se ponovo zainteresovala za Mladića. Glavne spekulacije odnose se na to da je hapšenje Karadžića zapravo uvod u hapšenje Mladića. Ipak, mišljenja poznavalaca bezbednosne problematike o ovom pitanju su različita. Prema jednoj struji hapšenje Karadžića neće dovesti do hapšenja Mladića, dok prema drugima to će se sasvim izvesno dogoditi u narednim nedeljama.


IGNJATOVIĆ: Hapšenje Mladića i Hadžića pitanje dana



Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, kaže za Danas da je posle hapšenja Radovana Karadžića, "sasvim izvesno" da će se i Ratko Mladić i Goran Hadžić naći u Haškom tribunalu.
- Sada je samo pitanje dana kada će se i preostala dvojica naći u Hagu. U ovoj situaciji najvažniji je Ratko Mladić. Sada, kada je uhapšen najvažniji haški begunac Radovan Karadžić, biće teško bilo kome iz međunarodne ili domaće javnosti da kaže da Srbija ne želi da sarađuje s Haškim tribunalom - ocenio je Ignjatović.



Izvor Danasa blizak istrazi za haškim optuženicima kaže da je Karadžićevo hapšenje, zapravo, uvod u hapšenje Mladića. Prema istom izvoru, postoje informacije da su Stojan Župljanin, Radovan Karadžic i Ratko Mladić bili povezani za istu grupu ljudi. Ključni momenat je bilo hapšenje Župljanina 11. juna ove godine, jer je upravo njegovo hapšenje otkrilo, odnosno upotpunilo sliku bezbednosnih organa o mreži Mladićevih pomagača.



LIČNE KARTE


Enigma - Goran Hadžić



Za razliku od Ratka Mladića, o Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske Krajina, malo se pisalo u medijima. Spekulisalo se da je pobegao za Rusiju, ali i u Hrvatsku. Kao i kod ostalih haških optuženika, kao mesto skrivanja se spominju i manastiri, u ovom slučaju fruškogorski. Poslednje što se zna o njemu jeste da je svoju kuću u Novom Sadu napustio 2004. U utorak, 13. jula u 9.30 Tužilaštvo je predalo optužnicu Ministarstvu inostranih poslova i zatražile da vlast reaguje u roku od 72 sata, s tim da se sve informacije proslede vlastima u Beogradu. Istog dana u 11.30 kopija optužnice predata je ambasadi SCG u Hagu. Tog dana u 12.38 Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu. Vratio se 45 minuta kasnije i proveo ostatak popodneva sa svojom porodicom. U 18.50 otišao je iz kuće u automobilu, vozač je kasnije vratio kola, a Hadžić se ni do danas nije vratio. Tog 13. jula, Ministarstvo inostranih poslova prosledilo je optužnicu Okružnom sudu u Beogradu, kao i nalog za Hadžićevo hapšenje. Dan kasnije predsednik Okružnog suda odredio je istražnog sudiju za ovaj slučaj, sa zadatkom da prosledi nalog za hapšenje MUP Srbije. Narednog dana Hadžić u 17 časova nije bio dostupan. Tada se spekulisalo da su za optužnicu Hadžiću dojavili njegovi poštovaoci, ali i da je informaciju dobio od hrvatske obaveštajne službe. Rezultati istrage o ovom slučaju nikada nisu saopšteni.
U okviru potrage za haškim beguncima, BIA i MUP Srbije su otvorili i posebne telefonske linije za prijave informacija. Vlada Srbije nudi 250.000 evra za Gorana Hadžića, a za Mladića milion evra. I. Pejčić



Ono što bi moglo da povezuje Župljanina, Karadžića i Mladića su originalne lične karte izdate u policiji. Osim u Karadžićevom slučaju, lične karte su bile izdate na identitet preminulih osoba. U Župljaninovom slučaju reč je bila o Branislavu Vukadinu, koji je preminuo pre desetak godina. Dokumenta su izdata u policijskoj stanici u Bačkoj Palanci, a prilikom hapšenja kod njega je pronađeno i uverenje o državljanstvu i vozačka dozvola. U Karadžićevom slučaju, dokumenta su izdata u policijskoj stanici u Rumi, a kako je u četvrtak izjavio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, čovek pod imenom Dragan Dabić živi u Rumi i poseduje ličnu kartu sa podacima potpuno identičnim onima koji se nalaze u ličnoj karti pronađenoj kod Karadžića. Dakle, Karadžić je imao falsifikovanu ličnu kartu, a Ljajić kaže da se te dve lične karte "razlikuju samo u fotografiji". Lična karta je izdata 20. aprila 1999. u Rumi, a pravi Dragan Dabić rođen je u Han Pijesku.


Dugogodišnja potraga



Uprkos dugogodišnjim tvrdnjama srpskih zvaničnika da se Mladić ne nalazi u Srbiji, u izveštaju Vojno-bezbednosne agencije (VBA) navodi se da je Mladić do 1. juna 2002. boravio u tri vojna objekta u Srbiji, a da je poslednji put viđen na planini Povlen kod Valjeva. Službe bezbednosti rekonstruisale su Mladićevo kretanje po Srbiji do kraja 2005, a u medijima se s vremena na vreme kao zemlja njegovog skrivanja navodila i Rusija.
Najintenzivnije akcije potrage za Mladićem policija i srpske službe bezbednosti su preduzele tokom 2006. i 2007. U nekoliko navrata policija je pretresla nekoliko lokacija oko kuće Ratka Mladića u Ulici Blagoja Parovića na Košutnjaku, ali i kuću u kojoj se nalazi firma Impakt, čiji je vlasnik njegov sin Darko Mladić. Vojska Srbije je tokom prošle godine pregledala više od 100 vojnih objekata u Srbiji, između ostalog i vojni hotel u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali bezuspešno. Srbija je čak za informacije koje bi dovele do hapšenja Mladića raspisala nagradu od milion evra, dok su BIA i MUP Srbije otvorili posebne telefonske linije za prijave informacija o haškim beguncima, ali bez rezultata. Za Mladićem postoji raspisana poternica Interpola, ali i nagrada u iznosu od pet miliona dolara američke asocijacije Reward for justice.



U ovu fascinantnu priču na mala vrata se ubacuje i haški optuženik Vlastimir Đorđević, bivši načelnik Resora javne bezbednosti Srbije, koji je za skrivanje, potpuno paradoksalno, koristio dokumenta na ime Novica Karadžić, koji je preminuo 2000. Đorđević je uhapšen 17 . juna 2007. u Budvi u Crnoj Gori.
Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme, kaže za Danas da nije siguran da su Karadžić i Mladić podelili isti logistički aparat, od finansijera do pomagača.
- U tim poslovima nikad ne stavljaš "sva jaja u istu korpu". Možda su oni i napravili tu grešku. Mislim da je aparat za podršku Župljanina i Karadžića bio odvojen od Mladića, ali je vrlo moguće da je bio zajednički, što ne znači da su oni po tom aparatu bili otkriveni - navodi Vasić. Po njegovim rečima, verovatno su u BIA došli do zaključka da je Karadžiću i Mladiću "rok trajanja" istekao i da je "veća šteta čuvati ih, nego izručiti".
- To pitanje logističke, obaveštajne i finansijske podrške ne čini manje zanimljivim. To je kao kada povučete konac, pa džemper krene da se para. Tako i u ovom slučaju, ne zna se šta će još isplivati - zaključuje Vasić.
Ipak, ono što ih sigurno povezuje jeste jedna ulica. Naime, i Karadžić i Mladić su stanovali u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu.



NAJAVE MINISTRA LJAJIĆA
Da se nešto neobično dešava moglo bi da se zaključi na osnovu misterioznih izjava sa konferencije za novinare u ponedeljak, koju su održali predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Rasim Ljajić je na konferenciji rekao da se još pravi rekonstrukcija Karadžićevog kretanja, "a operativna saznanja ćemo koristiti za pronalaženje preostalih haških optuženika", kao i da je "praćena grupa osoba za koju se pretpostavilo da su u mreži pomagača". O Mladiću se Vukčević nije tada izjašnjavao, ali je u razgovoru za medije rekao da su "sve akcije povezane" i da "jedna olakšava drugu, odnosno, svaka uspešno završena akcija put je ka sledećoj".
Prema izvoru Danasa, na sastanku sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, koji je bio planiran prvo za sredu, zatim pomeren za utorak i na kraju otkazan, Akcioni tim za okončanje saradnje s Tribunalom trebalo je da predstavi nova saznanja o Mladiću. Do tih novih informacija o mreži njegovih pomagača, ali ne i o Mladićevom tačnom mestu prebivališta, tvrdi naš sagovornik, došlo se tokom akcije potrage za Župljaninom.
To bi samo moglo da znači da je srpska tajna služba na pravom tragu Ratku Mladiću, skoro 13 godina nakon što je protiv njega podignuta optužnica Haškog suda. Istine radi, srpska služba bezbednosti je već jednom ušla u trag Mladićevim pomagačima početkom 2006, ali je umesto da preko njih dođe do bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, svoju operaciju zaustavila samo na pomagačima. To suđenje u Drugom opštinskom sudu prekinuto je na neodređeno vreme, jer se prvooptuženi Jovo Đogo teško razboleo. Nakon hapšenja ove grupe Mladićevih pomagača 2006. utvrđeno je da se skrivao po iznajmljenim stanovima na Novom Beogradu i kod svojih ratnih drugova.



UPOZORENJE POMAGAČIMA
Sa ocenom da hapšenje Karadžića vodi do Mladića slaže se i Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost. On za Danas kaže da je rečeno da je na osnovu istih informacija, "koje su vodile hapšenju Mladića, uhvaćen Karadžić".
- Verujem da bi se po tom modelu moglo doći i do Mladića. Ali odgovor na to pitanje mogu da daju samo ljudi iz službe koji rade na tom slučaju, a oni ga u ovom trenutku sigurno neće dati - rekao je Dragišić.
Po njegovim rečima, u Srbiji se ništa neće dogoditi zbog hapšenja haških optuženika, pa ni politički potresi.
- Mislim da je poruka tužioca Vukčevića da će svi koji su pomagali Radovanu Karadžiću odgovarati pred zakonom bila usmerena na one koji pomažu Mladiću u skrivanju, a i njima je posle hapšenja Karadžića potpuno jasno da se bave jednim uzaludnim poslom - ističe Dragišić. On dodaje da će se i Mladić "vrlo brzo naći u Specijalnom sudu".
Valjalo bi podsetiti i na intervju koji je 20. septembra 2007. Danasu dao Aleksandar Kostić, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP Srbije. On je tada rekao da se "u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na određene ljude".
- Reč je o grupi ljudi bliskoj porodici Mladić. Policija i druge službe bezbednosti neprekidno prikupljaju, analiziraju i proveravaju sve informacije koje direktno ili indirektno ukazuju na moguće mesto skrivanja Mladića, kao i na njegove pomagače. Rad bezbednosnih struktura trebalo bi da donese rezultat, odnosno informacije o mestu skrivanja Mladića - istakao je Kostić. On je tada naveo da osobe za koje se sumnja da pomažu skrivanje Mladića to čine iz ličnih razloga, "odnosno zbog bliskih veza iz prošlosti s Mladićem i njegovom porodicom".
Ono što je sigurno jeste da hapšenju Mladića u skorije vreme u prilog idu i njegove godine, (65), zdravstveno stanje i eventualna bolest zbog koje bi morao da se obrati za pomoć lekaru. Ko zna, možda je upravo doktor Dragan David Dabić, odnosno Radovan Karadžić, na kafici u Jurija Gagarina zapravo lečio glavobolju Ratku Mladiću, glavobolju izazvanu dugogodišnjom potragom policije i ostatka sveta za njim. A da će imati razloga za glavobolju, to je sigurno.





Pomeranja na političkoj sceni Srbije posle hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba


Veći potres za opoziciju nego za Vladu




Rušilački, ali ne naročito brojni protesti: Karadžićeve pristalice u Beogradu



Jasmina Lukač
Hapšenje Radovana Karadžića pokazalo je da u politici Srbije, nasuprot svim marketinškim opsenama i opčinjavajućim fantazijama, i te kako postoji objektivna stvarnost. To na prvom mestu znači da ni najsavršeniji marketing ne može da nadomesti ideologiju, što se najbolje vidi na primeru Srpske radikalne stranke, čija je politička budućnost u ovom trenutku vrlo neizvesna i koju je Karadžićevo hapšenje najviše uzdrmalo, kao što uostalom, predstavlja veći politički potres za opozicione, nego za stranke u Vladi Srbije.
Lideri radikala, namerno je napisana množina, pošto se od odlaska Vojislava Šešelja u haški pritvor u vrhu SRS vodi tiha bitka za vođstvo, svojim izjavama, prizvali su retoriku devedesetih, pri čemu su poslovično i prvi saopštili "pravu verziju" hapšenja, sugerišući po ko zna koji put, da osim iz nacionalnog bića, svoju snagu crpu i iz veze sa u svakoj službi prisutnim "patriotskim elementima".



CRNO-BELA PODLOGA
"Težak dan u istorji Srbije", "Karadžić je zasluženo postao mit i legenda srpskog naroda", "njegova jedina nesreća je što je Srbin", "jeziv događaj", izrazi su koje su u komentarima hapšenja upotrebili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Takvim nastupima su slike njih dvojice, iz još svežih izbornih kampanja tokom poslednjih godinu i po dana, kao porodičnih i umerenih političara koji su spremni da prihvate bar deo evropskih vrednosti, izbledele, pokazujući da je ispod retuša i kolora, podloga i dalje crno-bela.
U delu javnog mnjenja to je okarakterisano kao "padanje maski", ali stvar nije samo u tome što se tokom izbornih kampanji biju bitke za tuđe glasače, pa se sledstveno tome i ideologija "pegla". Stvar je suštinskija, radikali su stranka koja traži smisao svog postojanja, to jest glavni cilj svoje politike, ma koliko se tvrdilo da SRS ima najkoncipiraniji politički program, te najjasniju strategiju itd. Taj cilj se od utopijske granice srpske države na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, sveo na logističku podršku u odbrani Vojislava Šešelja u procesu pred Haškim tribunalom. Problem je, međutim, što Nikolić osvaja više glasova od Šešelja (zamenik predsednika SRS u januaru ove godine postigao je najbolji radikalski izborni rezultat u istoriji sa 2.177.872 naspram Tadićevih 2.294.605 osvojenih glasova), a izvesno je da i Vučić misli da bi mogao slično. Ako se uzme da je u decembru 2006.godine, štrajkom glađu u haškom pritvoru, Šešelj vodio sopstvenu kampanju i da mu se može gotovo u celosti pripisati izborni rezultat od 1.153.453 glasa na tadašnjim parlamentarnim izborima, to je duplo manje. Očigledno je da takva nesrazmera u velikoj "pokrivenosti" biračkog tela i maloj političkoj moći koju radikali imaju u institucijama, kao i u podršci koju ima predsednik i koju uživa njegov zamenik, stvara stalnu napetost i moguću krizu na političkoj sceni.
Vojislav Koštunica, lider DSS i bivši premijer, pokušao je da SRS uvede u sistem kao, uslovno rečeno, normalnu stranku konzervativne desnice, i Nikolić je učestvovao u ustavnom konsenzusu. Računica nije bila loša, jer bi DSS zuzvrat dobio rezervoar glasačke podrške koji je trebalo da omogući Koštunici dugovečno opstojanje na premijerskoj funkciji. Međutim, plan nije uspeo ne samo zato što je vođa radikala ipak još uvek Šešelj, koji ne dopušta da se zarad ulaska u sistem pomeri glavni fokus sa njegove haške sudbine (i povremeno šalje poruke tipa da je osuđeni ubica Zorana Đinđića, Zvezdan Jovanović heroj), nego i zato što se i sam Koštunica nije pokazao dovoljno doslednim u toj priči, izloživši Nikolića sramoti sa kratkotrajnim i neslavnim izborom za predsednika parlamenta prošle godine.
Zbog svega ovog, hapšenje i haška budućnost bivšeg predsednika Republike Srpske, poziciji i politici SRS vraćaju "državotvorni" smisao, koga mogu da se drže čak i ako su tačne priče da će Šešelj ove godine doći kući u zamenu za nebavljenje politikom doživotno. Od Šešeljeve lobi-grupe u matici, radikali opet da mogu da šireći svoj plašt na Karadžića, svetski prepoznatljivu ličnost, grade svoju ideologiju hvatajući se za nacionalne dubine. Uostalom, i u slučaju odbrane i smrti Slobdana Miloševića, nikad formalno smenjenog predsednika SPS, igrali su istu ulogu (kontakti sa porodicom i učešće u skupovima podrške i javnim manifestacijama).



KOŠTUNIČINO ĆUTANJE
Otud i Vučićevo pojavljivanje na skupovima podrške Karadžiću u centru Beograda, koji nisu masovni i na kojima učestvuje po nekoliko stotina pripadnika desničarskih organizacija poput Obraza i Garde cara Lazara i koje policija uspešno i efikasno kanališe. U vreme pisanja ovog teksta Koštunica još nije javno odgovorio na poziv radikalskih čelnika da SRS, DSS i NS iduće nedelje organizuju veliki protestni miting u Beogradu. Ovo bi predstavljalo "institucionalizaciju" zajedničkog delovanja opozicije, mada verovatno neće imati većeg efekta od toga što će Koštunicu nezaustavljivo vraćati na margine i u vreme kada je sa kumom Kostom Čavoškim učestvovao na tribinama na Pravnom fakultetu (gde je bivšem premijeru bilo i prvo pojavljivanje u javnosti nakon silaska s vlasti). Uostalom, bivši premijer se povodom hapšenja, oglasio u prepoznatljivom maniru, znači sa danom zakašnjenja i pisanim saopštenjem u kome se analizira trenuta spoljnopolitička situacija i zaključuje da nije slučajno što je Karadžić uhapšen baš sada.
Dok se, dakle, opozicione stranke prestrojavaju, a LDP mirno opstojava između vlasti i opozicije, dotle se vladajuća koalicija Karadžićevim nenadanim i što bi se reklo ničim izazvanim hapšenjem, učvrstila na vlasti. Da sa Vladom, formiranom 7. jula, ne ide kako treba, izgledalo je još koliko u petak 18. jula, posle gotovo neprekidne opstrukcije u parlamentu, kada je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović na prečac prekinula sednicu na dve nedelje. Taj čin je, opet što bi se reklo, ničim izazvan, pohvalio predsednik i trenutno najmoćniji čovek Srbije Boris Tadić.



IZNENAĐENI SOCIJALISTI
Krenuvši odmah u političku upotrebu Karadžića, radikali su optužili socijaliste da je reč o pažljivo isplaniranim akcijama i da su socijalisti znali šta će se dogoditi, i da su svojom obaveštenošću izdali sebe i svog mrtvog osnivača Miloševića. "Nisam imala pojma i odlaganje sednice Skupštine nema nikakve veze sa ovim što se dogodilo. Meni je jasno da je to akcija koja je mesecima vođena i nije se moglo pretpostaviti kako će se završiti... Bila sam kod predsednika i to je bio jedan od naših uobičajenih kontakata. Dogovorili smo se o tome kako će raditi parlament, čak sam mu rekla da ako bude išlo teško, razmišljam o nekom malom odmoru za poslanike. Ali nijednu reč mi nije rekao o ovoj akciji", ispričala je štampi Đukić-Dejanović.
I onaj kome bi trebalo da je u opisu posla da juri optužene za ratne zločine, ministar policije Ivica Dačić, koji je slučajno i lider SPS, potrudio se da objasni da nema veze sa Karadžićevim dolijavanjem. Gotovo istovremeno kada je iz kabineta Tadića objavljena vest o privođenju Karadžića, MUP je izdao saopštenje da policija u tome nije učestvovala, a Dačić je dodao i da je Karadžićevo hapšenje "deo primorpedaje dužnosti u BIA". Tako ministar samo što nam nije nacrtao da je odlazeći šef BIA Rade Bulatović, blizak DSS, Karadžića "isporučio" novom direktoru Agencije, Saši Vukadinoviću, bliskom DS, u zamenu za šta? U najblažoj i najnaivnijoj varijatni u zamenu za izostanak optužbe za skrivanje haških optuženika.
Socijalisti, u svakom slučaju, imaju razloga za zabrinutost, naročito ako se sete kako je izčezla, doduše veštačka stranka njihovog bivšeg funkcionera Branislava Ivkovića, koja je podržavala u parlamentu vlast DOS nakon izručivanja Miloševića Hagu. Najmanju štetu, ako je to uopšte šteta, koju mogu da pretrpe jeste da prestanu da zatežu oko formiranja vlasti u Beogradu i da početkom nedelje omoguće izbor gradonačelnika iz redova DS, pošto im, sasvim sigurno nikakvi novi izbori ni za šest meseci ne bi odgovarali (a usledili bi gradski po sili zakona, ukoliko bi se protumačilo kako je gradska vlast u blokadi i za uvođenje privremenih mera).
I konačno, Demokratskoj stranci koja će po svoj prilici uspeti da dobije i gradonačelnika Beograda i da zaokruži vlast u Srbiji, ostaje da pokaže da je dostojna lavovskog komada vlasti koji je zadobila i da posle dobrog početka, neće uslediti neki nepredviđeni debakl.