Deca entropije

                     ДЕЦА ЕНТРОПИЈЕ

            Како у ствари функционише време? Постоје ли људи у времену или време у људима? Како време пролази и да ли уопште постоји, или смо га измислили да бисмо омеђили наша сећања и систематизовали сопствено постојање у низ година, месеци, дана, сати…

            Време није јединствено, има другачији ритам на сваком месту. Мреже догађаја у времену утичу једна на другу па га има бесконачно; за сваку тачку свемира постоји посебно, само њено време.

            - “Ми  настањујемо  време као што риба живи у води. Наше бивство је у вре­мену. Васељена се шири у будућност вучена свечаном  музиком  временом, и постоји у складу с поретком времена” – то је написао Карло Ровели, физичар.

            - “Сутра, па сутра, па опет сутра, из дана у дан се пузи овим ситним кораком”…Шекспир

            : - “Чак и речи које говоримо сада односи крадљивац време, и ништа се вратити не може” – Хорације “Оде”.

            Природа времена је највећа тајна универзума.

            Страшно је што наш свемир одржава ентропија. Енергија која се троши да би се створио и сачувао ред, организми, живот. Галаксије беже у бесконачност, сунце се топи. А ми удишемо продукте ентропије која ствара  ген уништења…

            Угасите светла ноћу и небо ће вам прићи ближе. Све оне звезде и звездице што су заувек згасле сијаће за нас још коју стотину година, све славећи нашу моћ.

            То је шира слика целог универзума. А ми у њу умећете сликице лепог, лепшег, најбољег. Бежимо од истине.

            Уживање у животу и његова стваралачка лепота су незаменљиви. Живот је леп и захтеван на безброј начина…

            Једино што не можемо мењати све што нам се не допада.

            Ми смо деца ентропије и пала бића. Таква нам је прошлост, а и будућ...    

            Плазматичне усне вештачке интелигенције се скврчише и нестадоше, екран поцрне и свет је опет био предвидљиво и подношљиво место удобног живота.