...u tebi je Sarajevo, seher sevdaha

знао да ће Анђа да обрише и онај други мој коментар у којем констатујем да је пре тога обрисала мој коментар

O čemu se bre ovde radi?

Naslov bloga deo pesme, svaki drugi komentar neka pesma, ja mislio neki muzički blog, pa hajd, reko' da budem fin, da sarađujem.

I krenem da stavljam pesme na koje me asocira Sarajevo.
Nisam ja kriv što su mi takve asocijacije na taj grad, Karađorđe, Sinđelić, Tanasko Rajić....

A pesme lepe.

A briše ih.

Ništa ja tu ne razumem.

panta

Naravno da sam bio banovan brzinom banovanja na blogu B92.

Па кад си чамуга исто као и ја.

Ali o čemu se ovde stvarno radi?
Vidim da o ulici u Pragu ne.
Da li je to dan kada je na Baščaršiji neki musliman pucao u srpsku svadbu - ili šta?
Verujem da nije.
Slučajno sam danas bio na nekom hrvatskom sajtu gde oni navode današnji datum kako su Srbi nekoga ubili na taj datum u Sarajevu i da je na taj datum počeo srbo-četnički napad na mirnu zajednicu i bla, bla, bla....
Pitam ja njih zar nisu pre toga muslimani ubili srpskog svata, te da li oni Srbi pobijeni u Sijekovcu nisu dovoljni da se po tome računa početak rata itd...
Naravno da sam bio banovan brzinom banovanja na blogu B92.
Prema tome, zna se red.
Srbi moraju da budu krivi i nema mrdanja.

M'da, to su te priče. Da to kači neki Sarajlija ili Tuzlanka pa i da razumeš.

Rat je sranje pa je sranje. Nije to jednosmerna ulica.

Па кад си чамуга исто као и ја.

Ko vas 'ebe kad ne volete bijeli blues.

solo

Ovde vežbam trtičnu moždinu.

Е па онда, Ружо, мешај мало!

Е па онда, Ружо, мешај мало!

Pa mešam, i crni i bijeli blues.

solo

Е па онда, Ружо, мешај мало!

Pa mešam, i crni i bijeli blues.

Расисто!

solo

Право да ти кажем, заболе ме овај мој православни како ће да се заврши.

Nije lepo huliti u ovo uskršnje praskozorje.Pravoslavno.

Како иде оно?

Према свецу и тропар?

Расисто!

Što manje crnog manje rasizma.

solo

Anđa je počela da briše po svom ukusu pa narativi gube smisao.

Čekamo ponovo Zilin blog sa praznom artijom.

Domaćice nek je sa srećom nova ulica.



I mir u svetu i ljubav među muškarcima i ženama (drugi kako oće)
I pozdrav za Tasu i Čarlija i naravno i mog zemu Predu od Tuzle.
I Gvozdena.
Ma pozdrav za sve.

ISUK

Нова улица:










Ову песму су у ЈНА '83/'84. свакога боговетног дана док смо чекали у реду за доручак, маренду, ручак и вечеру певала двојица усташа из Љубушког у Херцеговини.

Згадила ми се тада та песма за сва времена.

Али не због усташа.

(Морам то да нагласим да се Анђа не зајебе опет и избрише ми и овај коментар.)

Него су ми тада та двојица досадила пошто сам их годину дана слушао минимум 4 пута дневно како певају ту једну једину песму коју су знали.

Мада мислим да су та двојица усташа ту песму стално певали због Миша Ковача а не због Николе Каровића и Славка Перовића, али то у коначници што се мојих емоција према тој песми тиче није ни битно.

.i to na krajnje umirenu verziju podsecanja na zrtve jednog bezumlja.

Pa kako da ti nacrtamo da je problem što se 'vataš samo za jedno bezumlje i to uvek Srpsko ko da nije bilo i drugih.Radi ravnoteže u svemiru.

Što bi reko Tasa mešaj malo.

Mešaj narativno nisam mislio na guzicu.

ovo, sem sto je glupost nevidjena, samo je potvrda namere kojom ucestvujete, a svakako ne vidim da bi trebalo bilo kome da se pravdam- to bi trebalo bezumnici-rekoh svoje razloge i predatoru.

Nema potrebe za tim ,,ukrasnim,, pridevima u nedostatku argumenata. Sama ta tvoja ostrašćenost govori koliko sam u pravu. Vrlo tendenciozno ispoljavaš jednostranost i stvaraš utisak antisrpske orjentacije našta svakako imaš pravo kao što i drugi imaju pravo da to primete i odreaguju. Demokratija u punom sjaju.Dosadno je samo što se ponavlja i prežvakuje. Lepota je da se čuje nešto novo.
Razmisli o tome.

angie01

ti taso, rece da ides u crkvu

Ма пусти, идем.

Ал' само фигуративно, што каже овај Соло.

pa kakav si to hriscanin

Па фигуративан.

Логично.







А ти?

Је л' идеш ти у цркву?

Исповедаш се?

Колико сада кошта опрост грехова за брисање коментара и лепљење етикета људима без икаквог повода на Блогу Б92?

angie01

je l ja sada treba tebi i tasi da se pravdam

Мени не треба.

Шта ја имам са тим?

Али не треба ни ја да се правдам било коме, па ни теби, зато што мислим то што мислим и зато што кажем јасно и гласно то што мислим.

Ма колико год се ти не слагала са тим.

Не слажем се ни ја са тобом, али ми на памет не би пало да ти бришем коментаре зато што ти волиш да слушаш неку музику, а ја ту музику не волим.

И онда заиста не би било никаквих неспоразума на овом Блогу Б92 који би онда постао много пристојније и занимљивије место за окупљање а не да све више личи на кафану пред фајронтом.

Сама си највише допринела томе да ти се овај блог претвори у то на шта се жалиш.

Немој кривицу да пребацујеш на друге.

Али не треба ни ја да се правдам било коме, па ни теби, зато што мислим то што мислим и зато што кажем јасно и гласно то што мислим.

Kako da se pravdaš kad si obrisan pre nego što stigneš da se pravdaš?
U demokratskom dijalogu se razme.
Što volim ovu demokratiju.

А ти?

Је л' идеш ти у цркву?

Исповедаш се?

Колико сада кошта опрост грехова за брисање коментара и лепљење етикета људима без икаквог повода на Блогу Б92?

Sramota.Napustite ispovedaonicu oboje.

solo

Али не треба ни ја да се правдам било коме, па ни теби, зато што мислим то што мислим и зато што кажем јасно и гласно то што мислим.

Kako da se pravdaš kad si obrisan pre nego što stigneš da se pravdaš?
U demokratskom dijalogu se razme.
Što volim ovu demokratiju.

И ја!


DEMOCRACY SUCKS! (DEMOKRATIJA BLJAK!) - ЛИНК

angie01

Не слажем се ни ја са тобом, али ми на памет не би пало да ти бришем коментаре зато што ти волиш да слушаш неку музику, а ја ту музику не волим.

ne prenemazi se opet, jasno ti je da sam obrisala komentare u kojima si vredjao i ruzno nazivao neke ljude, a ne zbog nekog misljenja,.. samo mi nije normalno.

Ни мени није нормално да си ти толики лицемер.

Па ником ништа.

Све је као што је одувек и било.

http
://www.youtube.com/watch?v=stZT7w6DpS0&ab_channel=Cro1970x

solo

Nermoj da opet pitaš na koga se odnosi.

Ni na koga.

Nako figurativno.

Јашта, брате.

naravno da cu da brisem somnabulna izivljavanja,...koja su bezvezna i za lagane teme, al ovde su sramota.

jos sam lepo zamolila i sve objasnila,...ocigledno uzalud.

Obrisala si što sam te uljudno i argumentovano pitao zašto tako ružno komentarišeš Magnusov komentar.

hijene ce svakako potrcati.

tvoj problem....ne bas najnormalniji.

Eto.

Jače je to od tebe.

Kolko znam nisi psihijatar i nisi licencirana za dijagnoze tog tipa.

angie01

Zabranjeno pušenje

Ово није Забрањено пушење које сам ја слушао после 1992.

Изгледа да од тада постоје два Забрањена пушења?







Ипак...

Некако сам највише волео док је постојало само оно једно оригинално Забрањено пушење.

angie01

taso, neka i tebi kaze tu seljacku psovku, pa je sacuvaj negde...pa nek ti to bude dobar performans, nastavnice, koji predajes deci.

Ех, само да знаш шта ја све кажем деци о Сарајеву.

А тек о Дину Мерлину и Хари Мата Харију.

angie01

Ех, само да знаш шта ја све кажем деци о Сарајеву.

mogu da mislim.

Уживала би, веруј ми.

Чак ме је и просветна инспекција похвалила више пута због тога.

Али џабе.

Плата ми остала иста.

panta

Šmuuu, šta misliš da li će iko od saučesničkih i sućutnih blogera da objavi pomen na godišnjicu bestijalnog bombardovanja Beograda od strane nemačke soldateske?

Што би рекао овде бановани Соло, 'ај у 20 евра да неће?

I, što bi rekli klinci - zašto neće?

Да не доносимо преурањене закључке, ја бих да сачекамо Ускрс па да видимо да ли ће неко да помене савезничко бомбардовање 1944?

I zašto su gađali jedan od najznačajnijih ciljeva - biblioteku?

Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?

panta

Eeeee, narode moj!

'Ај за нашег другара Солоа...

Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?

Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe.

Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti.

Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?

Ni jedno bombardovanje Srbije saveznici nisu izvršili bez zahteva Vrhovnog štaba NOVJ i partizanskih odreda.

Kada već pričamo o gradovima i civilima u njima.

Ali, cenim da će Anđa u svom sledećem blogu bolje obraditi tu temu.
Kao što je, uostalom, obrađivala teme mnogih zločina, režući nepristrasno i levo i desno, ne obazirući se ko ih je činio.

panta

Šmuuu, šta misliš da li će iko od saučesničkih i sućutnih blogera da objavi pomen na godišnjicu bestijalnog bombardovanja Beograda od strane nemačke soldateske?

Кад већ они неће, Чарли, ево ја ћу... (ЛИНК)

6. април 1941.


„Некада је ту била кућа.

Сада је ту рупа."


(Славко Павићевић: „Ратне песме" )


Приче из прве руке... Отуд и гост аутор у категоријама.

Мој матори је тада имао петнаест година. Син јединац, живео је са својим оцем и мајком, трговцем у књижари Геца Кона и кројачицом у једном модном салону, у кући на половини тадашње Хартвигове улице, пре тога Београдске, после тога Бориса Кидрича, па затим опет данас Београдске улице.

Ћале је у том тренутку био ђак Треће мушке реалне гимназије. После је то била Осма гимназија, па Трећа, па Осма, па је данас опет ваљда Трећа гимназија. Не знам...

Причали су ми је да је 6. април 1941. био леп сунчан дан. Недеља.

У данима који су уследили после тог 6. априла, док су се ћале, баба, деда и Флоки, мала коврџава пудлица беле боје и очију као два црна дугменцета која је преживела рат и угинула после рата од упале плућа, вукли раскаљаним сеоским друмовима у околини Београда из којег су отишли у, како су они говорили, бежанију (не у место, него у стање), падала је непрестано киша, било је хладно и чак је падала и суснежица. Као за инат.

Углавном, 6. април је била недеља. Божји дан. Рано јутро. Тада петнаестогодишњи дечак, мој матори, излежавао се још увек у топлом кревету када су забрујали први немачки авиони изнад Београда и почеле да завијају сирене. Баба је утрчала у собу и викнула:"Устај, Боги, бомбардовање!!!"

Мој матори, иначе као гимназијалац учесник демонстрација од 27. марта 1941. на којима је са свима осталима извикивао Боље рат него пакт и Боље гроб него роб, онако лежеран и опуштен какав је био читавог живота, само је одговорио:"Ма какво бомбардовање. То су наши, вежбају." И окренуо се на другу страну ушушкавши се да настави то лењо, дремљиво јутро у кревету.

Поверовао је да је ипак бомбардовање у питању када је зачуо прве експлозије, а нарочито када је зачуо страховити тресак. Немачке бомбе су погодиле зграду Коњичког штаба војске Краљевине Југославије, легитимни војни циљ, која се налазила на углу те њихове Хартвигове (односно Бориса Кидрича, односно Београдске) и потоњег Булевара револуције, односно Булевара краља Александра, тачно преко пута Правног факултета.

Уплашивши се од тог треска и ломљаве, матори је ђипио из кревета и онако у гаћама и мајици и бос искочио кроз прозор у двориште и побегао.

Када су се касније, пошто су напади престали, баба, деда и матори вратили у ту своју кућицу, имали су шта и да виде. Једна откинута бетонска табла од зграде тог Коњичког штаба је пролетела кроз кров њихове кућице и пала право на тзв. француски лежај мог маторог који је вероватно био још увек топао од ленчарења у лепо недељно јутро и пресавила је тај кревет као када се склопи некаква лепеза.

После априла '41. су у тој њиховој полусрушеној кућици коју су некако поправили до краја рата живели са мојима и дедина сестра са мужем и својих четворо деце која је била удата и до рата живела у Земуну, али су они избегли из Земуна када је по капитулацији Краљевине Југославије Земун припао усташкој Независној Држави Хрватској. После рата се та моја фамилија вратила у Земун и ја и данас тамо имам фамилију.

У данима после тог 6. априла мој деда, тада човек од својих 37 година, прво је отишао у тадашњи војни одсек да се као војни обвезник који је одслужио војску још 1926. пријави сам да брани своју земљу. Оданде су га отерали речима:"Марш, стоко, одавде!!! Јес, само смо тебе чекали па да ратујемо!!!"

Схвативши да се све распада и плашећи се нових налета немачких авиона, сви троје, баба, деда и мој ћале, кренули су у оно што су они после у својим причама називали „бежанија". Још једном понављам, не место Бежанија, него стање у којем су се нашли. Само са најнеопходнијим стварима у рукама и пудлицом Флокијем завијеним у један креветски чаршаф, лутали су од села до села у околини Београда по киши, суснежици, хладноћи и блату.

Једно вече закуцали су на врата неке сеоске куће у нади да ће их примити макар под кров онако мокре и промрзле, да се мало огреју. У кући се затекла само једна млада жена која их је и примила. Муж јој је био мобилисан још пре почетка рата, а она је остала сама у кући са својим свекром који је тренутно био одсутан. Примила их је и рекла да, када се свекар врати на вечеру, морају Флокија да сакрију јер је њен „таја" опасан и мргодан човек који ће их све избацити из куће ако види да су унутра увели пса којег су ионако сматрали „господским" хиром. Док напољу људи гину...

У неко доба „таја" се вратио, снајка је објаснила свом свекру ко су ти људи у њиховој кући, он је ћутао, гледао моје мргодно, али је ипак рекао да сви заједно седну за вечеру. Док су у тишини јели, испод оне гомилице од креветског чаршафа испод којег је био Флоки зачуло се тихо цвиљење.

„Шта је то," викну „таја" мргодно.

„Тајо," одговори му снајка, „овај дечак је повео и куче са собом. Било му је жао да га остави..."

„Таја" их је гледао све љутито (моји кажу да су у тим тренуцима хтели најрадије да побегну напоље, па макар и киснули и мрзли се), а онда само кратко рече:

„Дедер, сна'о, подај и њему нешто да једе. Живи је створ."

И наставили су сви вечеру.

Моји су се после тог и таквог почетка априла 1941. вратили у своју полусрушену кућицу у којој су и дочекали ослобођење и мобилизацију маторог који је као и многи Београђани и Шумадинци тог октобра 1944. био ангажован на Сремском фронту. Тек су се годину-две касније, на захтев мог маторог који је дошао на одсуство и онако у униформи, са својим чиновима које је добио у међувремену, отишао у тзв. „реон" и затражио да се његовим родитељима додели неки стан под кирију, достојан живљења, па су тако баба и деда од 1946-47. све до своје смрти у првој половини деведесетих живели у кући на углу Гундулићевог венца и Павла Папа (не знам како се данас зове), испод Бајлонијеве пијаце. Ту сам и ја растао јер су баба и деда у мом детињству били онај сервис који је замењивао обданиште или дневни боравак у школи.

Дуго после Другог светског рата на средини улице Бориса Кидрича (Хартвиговој, Београдској) стајао је празан плац на месту на којем су живели моји баба, деда и отац. И сваки пут када бисмо пролазили туда, трамвајем или пешке, они би ми показивали ту „рупу" између зграда са десне стране када се пењемо узбрдо од Славије према Правном факултету и поменули би ми да су некада ту живели.

Када сам деценијама после тога мом матором први пут пуштао филм „Ко то тамо пева", ћале се слатко смејао током читавог филма. А онда, на крају филма, када два музичара као једини преживели изађу из оног преврнутог аутобуса и кроз дим и прашину рушевина запевају како Шваба јаше црног коња и како недеље нема више, ја погледам у мог маторог и видим човека од, тада, својих шездесет и кусур година, како тихо, али зато горко плаче.

Ваљда је то та катарза коју сви помињу... Не знам.

Углавном, ја ову причу никада нигде нисам записао. Ово је први пут.

И то сам урадио из захвалности за брзо размишљање и још брже рефлексе мог маторог које је показао искочивши тог 6. априла 1941. кроз прозор таман толико на време да ви данас можете да читате ову причу. Иначе, јасно вам је, да је матори био само мало спорији, ви ово данас не бисте читали.

predatortz

Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?

Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe.

Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti.

Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?

Причали ми ови моји са кевине стране (стара Чукарица) да је Коча Поповић лично показао једну од тачака коју треба бомбардовати, а испоставило се да је то један део Топчидерског гробља на падини према ковници новца у Топчидеру где су и данас видљиве те рупчаге од савезничких бомби, сада обрасле зеленилом.

(На Топчидерском гробљу обилазим најмање 8 места и то само оних из моје фамилије који су на том гробљу сахрањени, о кумовима, пријатељима итд. и да не причам, а једно од тих гробних места која обилазим је непосредно изнад те доње ограде гробља одакле се виде и те рупчаге од савезничког бомбардовања.)

Рекли ми моји да је Коча Поповић лично тражио да се бомбардује и тај циљ јер је на том делу гробља био тада сахрањен неко са којим је породица Поповић имала неке нерашчишћене дедињске рачуне, неко кога су они својевремено преварили за то земљиште на Дедињу на којем су Поповићи као богаташи и елита између два светска рата имали своју кућу... Неко кога су они преварили за то земљиште на Дедињу, колико сам разумео. Па су имали пизму на тог кога су преварили и Коча тражио између осталих циљева да савезници бомбардују и тај део Топчидерског гробља.

Ето, то ти је најбоља илустрација тог бестијалног иживљавања над Србијом у савезничком бомбардовању 1944. године које није имало никакав други циљ, да нас не би лагали овде, него да се Србија удари у главу после неуспелог покушаја пробоја Титових партизана из Босне у Србију где су их четници сачекали, испрангијали и изјурили из Србије.

Тако нешто се Србима није могло опростити.

А пази, гађали су гробље. На захтев Коче Поповића.

Ни данас се не зна тачан број жртава у оба бомбардовања.

Претпоставља се да су Немци у бомбрадовању 1941. убили око 2500 цивила.

Такође се претпоставља да је у савезничком бомбардовању на Ускрс 1944. погинуло око 3000 цивила.

И то само у Београду.

А тек Ниш, Лесковац, Зајечар,...

Ове године, 2023, Ускрс пада на 16. април исто као и те 1944. године.

П.С. - Кажу да је на неким НАТО пројектилима којима је гађана Србија на Ускрс 1999. године (11. април) писало "Срећан Ускрс Срби" исто као и 1944. године.

shmoo

predatortz

Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?

Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe.

Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti.

Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?

Причали ми ови моји са кевине стране (стара Чукарица) да је Коча Поповић лично показао једну од тачака коју треба бомбардовати, а испоставило се да је то један део Топчидерског гробља на падини према ковници новца у Топчидеру где су и данас видљиве те рупчаге од савезничких бомби, сада обрасле зеленилом.

(На Топчидерском гробљу обилазим најмање 8 места и то само оних из моје фамилије који су на том гробљу сахрањени, о кумовима, пријатељима итд. и да не причам, а једно од тих гробних места која обилазим је непосредно изнад те доње ограде гробља одакле се виде и те рупчаге од савезничког бомбардовања.)

Рекли ми моји да је Коча Поповић лично тражио да се бомбардује и тај циљ јер је на том делу гробља био тада сахрањен неко са којим је породица Поповић имала неке нерашчишћене дедињске рачуне, неко кога су они својевремено преварили за то земљиште на Дедињу на којем су Поповићи као богаташи и елита између два светска рата имали своју кућу... Неко кога су они преварили за то земљиште на Дедињу, колико сам разумео. Па су имали пизму на тог кога су преварили и Коча тражио између осталих циљева да савезници бомбардују и тај део Топчидерског гробља.

Ето, то ти је најбоља илустрација тог бестијалног иживљавања над Србијом у савезничком бомбардовању 1944. године које није имало никакав други циљ, да нас не би лагали овде, него да се Србија удари у главу после неуспелог покушаја пробоја Титових партизана из Босне у Србију где су их четници сачекали, испрангијали и изјурили из Србије.

Тако нешто се Србима није могло опростити.

А пази, гађали су гробље. На захтев Коче Поповића.

Ни данас се не зна тачан број жртава у оба бомбардовања.

Претпоставља се да су Немци у бомбрадовању 1941. убили око 2500 цивила.

Такође се претпоставља да је у савезничком бомбардовању на Ускрс 1944. погинуло око 3000 цивила.

И то само у Београду.

А тек Ниш, Лесковац, Зајечар,...

Ове године, 2023, Ускрс пада на 16. април исто као и те 1944. године.

П.С. - Кажу да је на неким НАТО пројектилима којима је гађана Србија на Ускрс 1999. године (11. април) писало "Срећан Ускрс Срби" исто као и 1944. године.

Slava svim tvojima na Topčiderskom groblju!

shmoo

predatortz

Можда ћемо да чујемо одговор на ово питање на Ускрс када неко буде објаснио зашто су Американци и Британци 1944. гађали и погодили породилиште у Крунској улици и сиротиште у Звечанској?

Amerikanci i Britanci su bili samo izvođači radova, a takvim je manje više svejedno gde će da izruče bombe.

Posao je naručio i ciljeve birao, a naročito datum, najveći sin naših naroda i narodnosti.

Treba li naglašavati da je cela rabota bila vojno totalno nepotrebna?

Разумем сентимент, али мислим да је ово велико претеривање. Колико сам схватио, БГ је бомбардован јер је "била гре'ота да пропадне". Основни циљ су биле бушотине нафте у Румунији, па ако тамо нису испуцали све што су имали, истресли су на нас шта је преостало да би били лакши и могли да се довуку до својих аеродрома. Поред тога, сигурно нису имали прецизност каква сада постоји.

Daylight Precision Bombing

The average circular error in 1943 was 1,200 feet, meaning that only 16 percent of the bombs fell within 1,000 feet of the aiming point

The average circular error in 1943 was 1,200 feet, meaning that only 16 percent of the bombs fell within 1,000 feet of the aiming point

Brate, zamisli taj što je u toj situaciji morao da gađa topčidersko groblje, i to ne bilo gde topčidesko groblje onako globalno nego baš taj jedan određeni deo topčiderskog groblja (parcele 27, 28, 31 i 44 gde su porodični neprijatelji Koče Popovića) jer mu tako reko Koča Popović, koliko se on jadan preznojio dok je to locirao pa naciljao.

mlatisa

Разумем сентимент, али мислим да је ово велико претеривање.

Рекох да је то прича из моје породице, а не некакав "историјски" извор.

Што значи да нико не мора да верује у ту причу ко не жели да верује.

Ја желим да верујем у ту причу о бомбардовању Топчидерског гробља зато што је Коча Поповић прстом тако показао својим савезницима на мапи јер ми се то сасвим уклапа у целокупну слику са све ониме што заиста имамо у правим историјским изворима и архивима (ако није покрадено у међувремену па склоњено у приватне сефове по кућама), о савезничком бомбардовању Београда и Србије на Ускрс 1944. године.

Али разумем твој сентимент да ти не желиш да верујеш у ту моју породичну причу и не терам те да верујеш.

The average circular error in 1943 was 1,200 feet, meaning that only 16 percent of the bombs fell within 1,000 feet of the aiming point

Када се прерачуна, 1200 стопа је око 400 метара?

А у савезничком бомбардовању 1944. срушене су целе улице сиротињских радничких кућица на старој Чукарици. Наводно, савезници су гађали резервоаре нафте и бензина на месту где се после Другог светског рата деценијама налазио Југопетрол (недавно је исељен). Пре Другог светског рата ту су били, мислим, Шелови резрвоари, а за време рата су то преузели Немци.

То је мало више од 400 метара од тих кућица које су срушене у савезничком бомбардовању 1944. па да узмемо овај податак од 1200 стопа као валидан и да кажемо да су савезници сасвим случајно, грешком, срушили читаве улице на старој Чукарици које су поприлично изван тог круга од 400 метара.

(Ко хоће да верује да је то било случајно, нека верује. Ја нећу да верујем да је то било случајно.)

Недавно смо баш у Нодиловој улици изнад Хиподрома и трамвајског надвожњака и близу Шумарског факултета ископали једну неексплодирану од тих многобројних савезничких пријатељских бомби (бомбардовање које је познато под називом "тепих бомбардовање" ) пошто је као таква та бомба од 140 килограма лежала у земљи 77 година и на њој све то време стајала једна породична кућа у којој су се рађале и одрастале генерације те породице.

"MUP NAREDIO EVAKUACIJU NA ČUKARICI! Uništava se bomba, stanovnici ovih ulica moraju da se sklone u OŠ "Banović Strahinja" - ЛИНК

(Види, новине опет пишу о мени. Био сам један од тих грађана којима је наређена евакуација. Ишао ја да видим бомбу пре него су је извадили и однели у атар села Гај код Ковина да је детонирају.)

И ако некако и могу да прогутам ту причу (мада одбијам) да су савезници гађали немачке резрвоаре а потоњи Југопетрол и срушили читаве улице које се налазе чак и на 1000 и више метара одатле, заиста ми није јасно какав су то "војни" циљ гађали на Топчидерском гробљу.

А јесу бомбардовали Топчидерско гробље 1944. године, то је неоспорна чињеница.

И какви су то војни циљеви били у породилишту у Крунској улици или у сиротишту у Звечанској улици?

Какви су ту војни циљеви били у близини да би бомбардовали породилиште и сиротиште?

И због тога као што видиш, нема тог аргумента који ће ме убедити да не верујем у ону моју породичну причу због које си се јавио.

Нарочито што из осталих догађаја за време и после Другог светског рата који су ми познати и из историјских извора, а не само из породичних прича поуздано знам каква је то криминална багра била окупљена око тог Тита лепећи се на њега као муве на говно.

Ево ти још једна моја породична прича... Моји из породице су били сведоци тога.

Предратни књижевник надреалиста Марко Ристић је одмах по уласку Тита и његове багре у Београд ишао по граду са оном својом умашћеном поштарском торбом под мишком (вероватно су у њој били његови рукописи који су се штампали тек после 1945.) и у пратњи нових власти показивао кога то у Београду треба ухапсити и стрељати. (ЛИНК)

За ту одану сарадњу морални и поштени Марко је награђен од Титове власти местом првог амбасадора новостворене ФНРЈ у Паризу.

То, видиш, нећеш пронаћи у званичним историјским изворима да је Марко Ристић то радио у ослобођеном Београду. Показивао прстом новим властима кога треба хапсити и стрељати. (ЛИНК)

И због таквих ствари и свега тога, због тих прича које знам непосредно из прве руке, одбијам да поверујем у све накнадне покушаје оправдавања ратног злочина које су Американци и Британци починили "пријатељским савезничким" бомбардовањем Београда и Србије 1944. године.

Не замери, али не верујем у то што ти кажеш. Пре верујем у приче мојих старих из породице који нису имали ниједан једини разлог да ми приватно у породичном кругу причају некакве лажи о свему томе па и о савезничком бомбардовању 1944. јер идеолошки нисмо ни тада припадали и не припадамо ни данас ниједној од сукобљених страна (то јест, нисмо били и нисмо ни данас ни титоисти ни антитоисти) у том српском грађанском рату започетом 1941. који као што видиш траје и данас.

maksa83

Konačno ćemo da raskrstimo sa mračnom prošlošću:

Inicijativa za preimenovanje Kruga Dvojke.

Pazi, NEKO je dao pare za bilborde za tu inicjativu, ali ne može da se sazna ko i otkud mu pare.

O Indijo zemljo Faraona...

Ma to su sigurno neki Rusi.

E, a čitam da su ti bilbordi postavljani noću, i da su "radnici" imali fantomke, da bi se sačuvala tajna.

Tako da, šta imamo da pretresamo pošten svet, kad se zna ko ovde voli da nosi fantomke.

E, a čitam da su ti bilbordi postavljani noću, i da su "radnici" imali fantomke, da bi se sačuvala tajna.
Tako da, šta imamo da pretresamo pošten svet, kad se zna ko ovde voli da nosi fantomke.

Ne znam odakle je ta informacija i ne razumem šta hoćeš da kažeš, bilbordi su stvarni, i neko je morao da plati za njih. Nije došao neki mićko i nafarbao grafit.

Svakakvijeh budala ima, to nije problem, ali otkud takvim budalama pare za ovaj pothvat jeste zanimljivo pitanje.

maksa83

Ne znam odakle je ta informacija i ne razumem šta hoćeš da kažeš, bilbordi su stvarni, i neko je morao da plati za njih.

Ma neću ništa da kažem, a informacija je sa Monda (prelistavao dok sam čekao u nekom redu).Znam da su bilbordi stvarni, nego mi deo o fantomkama bio interesantan, i očigledno planiran da se zainteresuje veći broj ljudi (ako je ta informacija tačna ili je i to plasirano u sklopu kampanje).

Svakakvijeh budala ima, to nije problem, ali otkud takvim budalama pare za ovaj pothvat jeste zanimljivo pitanje.

Eh otkud pare.Meni su takve stvari skretanje pažnje sa nečeg bitnijeg, recimo (ne mora da sam u pravu), ali se provukla vest da je EPS prebačen sa Javnog Preduzeća na AD.

Eh otkud pare.Meni su takve stvari skretanje pažnje sa nečeg bitnijeg, recimo (ne mora da sam u pravu), ali se provukla vest da je EPS prebačen sa Javnog Preduzeća na AD.

Ovo sa bilbordima je previše nebitno, za to je mnogo bolja varka telom ceo cirkus sa ovim majmunom koji je proveo u zatvoru manje vremena nego prethodno gostujući na televizijama i lelečući kako će da ide u zatvor.

U Srbiji su razne debilne predstave režirane, ali ova je stvarno ponižavajuće debilna.

maksa83

Ovo sa bilbordima je previše nebitno, za to je mnogo bolja varka telom ceo cirkus sa ovim majmunom koji je proveo u zatvoru manje vremena nego prethodno gostujući na televizijama i lelečući kako će da ide u zatvor.

Ma slažem se, ali očigledno da ne može da škodi, jer si se eto i ti "upecao" na to (mislim na bilbord), pa si ovde na blogu prokomentarisao tu vest, a ne EPS.

Ali ako ne bi pričali o ovoj mojoj "teoriji zavere", jedini motiv za to može da ima neki građevinar (koji naravno pere pare), i koji hoće skupo da proda neke stanove van "kruga dvojke" (ali tu negde okolo, pada mi na pamet Beograd na vodi ili deo oko Mostara, BIP, Prokop, stadion Partizana).

angie01

upravo je najavljena gradnja novog, luksuznog stambenog kompleksa na Dedinju, sa sve bazenima i kojecime, a na drzavnom zemljistu.

Pa eto, nisam bio u Beogradu od početka pandemije, ali sam pre nekog vremena pročitao vest da je Radoman Božović kupio neke hektare tamo, da se firma vodi na njegovu ženu itd.Takođe je bila vest, da će da se raščišćava teren oko Prokopa, i da je počela izgradnja nekih objekata iznad same stanice.A predsednik stalno ponavlja kako FK Partizan ima silne dugove za porez, a svojevremeno je Mirko Marjanović sa još nekim generalima preveo stadion u vlasništvo fudbalskog kluba (kada je MIšković bacio oko na njega).

Pratim neke sportske forume vezane za košakaški klub, pa se tu i tamo provuku vesti (tračevi) o tim stvarima.

angie01

pada mi na pamet Beograd na vodi ili deo oko Mostara

upravo je najavljena gradnja novog, luksuznog stambenog kompleksa na Dedinju, sa sve bazenima i kojecime, a na drzavnom zemljistu.

I ne bi bilo fer da Dedinje bude deveta rupa na svirali.

milisav68

... Ali ako ne bi pričali o ovoj mojoj "teoriji zavere", jedini motiv za to može da ima neki građevinar (koji naravno pere pare), i koji hoće skupo da proda neke stanove van "kruga dvojke"...

Pre bih rekao da vise ne samo da se ne boje dok kradu, nego nam se i rugaju usput. Dobijes (nizasta) pare na racun svog npr. udruzenja, platis nekom za bilo sta po mnogo vecoj ceni, pa ti taj neki vrati dobar deo u papirnom novcu ili na koji drugi nacin. Onome od koga si dobio na pocetku das dogovoreni procenat.

Onda kupis stan u novogradnji, a na terenu sveze posecene sume. Stan veliki, ali do nehumanosti ruzno 'opremljen', sa uskim hodnicima, malim kupatilima bez prozora i hipertrofiranom kuhinjom, kao stvoren za nezasite i moderniste*. (Ponavljam se, ali se sada nadovezujem na Docsumanna -- opsesija kuvanjem kao indikator propadanja civilizacije.) Dobra vest je da ces imati makar sta da vratis pokradenima kada dođe do uspostavljanja pravne drzave 2222. godine.

*Licno vise puta posmatrao kako potencijalni kupci jednog normalnog stana naglas planiraju da spoje kuhinju sa dnevnom sobom, i to po cenu rusenja noseceg zida.

cmix909

milisav68

... Ali ako ne bi pričali o ovoj mojoj "teoriji zavere", jedini motiv za to može da ima neki građevinar (koji naravno pere pare), i koji hoće skupo da proda neke stanove van "kruga dvojke"...

Pre bih rekao da vise ne samo da se ne boje dok kradu, nego nam se i rugaju usput. Dobijes (nizasta) pare na racun svog npr. udruzenja, platis nekom za bilo sta po mnogo vecoj ceni, pa ti taj neki vrati dobar deo u papirnom novcu ili na koji drugi nacin. Onome od koga si dobio na pocetku das dogovoreni procenat.

Onda kupis stan u novogradnji, a na terenu sveze posecene sume. Stan veliki, ali do nehumanosti ruzno 'opremljen', sa uskim hodnicima, malim kupatilima bez prozora i hipertrofiranom kuhinjom, kao stvoren za nezasite i moderniste*. (Ponavljam se, ali se sada nadovezujem na Docsumanna -- opsesija kuvanjem kao indikator propadanja civilizacije.) Dobra vest je da ces imati makar sta da vratis pokradenima kada dođe do uspostavljanja pravne drzave 2222. godine.

*Licno vise puta posmatrao kako potencijalni kupci jednog normalnog stana naglas planiraju da spoje kuhinju sa dnevnom sobom, i to po cenu rusenja noseceg zida.

Sve se slažem osim onoga dela gde govoriš o kuvanju!
Jer je kašika iz raja izašla.
Zato što je kuvana 'rana mnogo boloja od pečene.
Zamisli da se prostorija za pripremu hrane zove, umesto kuhinja, pečenjarnica?
Dakle, uglavnom kuvanje, pečenje samo povremeno.

milisav68

Pratim neke sportske forume vezane za košakaški klub, pa se tu i tamo provuku vesti (tračevi) o tim stvarima.

Srećan Monte Karlo svima koji slave!

Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu

Triput ura za Žoca i momke

vcucko

milisav68

Pratim neke sportske forume vezane za košakaški klub, pa se tu i tamo provuku vesti (tračevi) o tim stvarima.

Srećan Monte Karlo svima koji slave!

Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu

Triput ura za Žoca i momke

Ali!
Popizdeo sam kada su pri 15 poena prednosti, dozvolili seriju Monaka od 13 poena uzastopno.

vcucko

Srećan Monte Karlo svima koji slave!

Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu

Triput ura za Žoca i momke

Fala, fala!

Razdrmali smo učmalu Evroligu.

milisav68

vcucko

Srećan Monte Karlo svima koji slave!

Što bi rekao Briksi u Alan Fordu, pobjeda u Monte Kablu

Triput ura za Žoca i momke

Fala, fala!

Razdrmali smo učmalu Evroligu.

Možda bi valjalo da se poklopi, da sa ovima igramo u 1/4, ali nije obavezno.

Oni su realno raspad, kako su četvrti to je jedna od tajni Univerzuma. Grupa siledžija lopte, mozga bez, ali nisu tim. Onaj Džejms igra za svoj ćef, a Saša O. mu ne može ništa. U jednom momentu su se otvoreno popičkarali pa ga je izbacio, onda su nam napravili tih 13:0 o čemu Čarli priča. Onda ga je vratio (jbg mora, sponzori ovo ono) pa smo se srećom i mentalnom snagom izvukli.

Znači zreli su za metlu u 1/4, ali nije nužno. Ovakvi kakvi smo možemo protiv svih. Aj' neka nas neko dobije tri za redom, makar i kod kuće. Samo ono Žocovo, meč po meč, zna on to. Pa sa pomoću Božjom...

vcucko

Možda bi valjalo da se poklopi, da sa ovima igramo u 1/4, ali nije obavezno.

Znaš kako se kaže, ko zna i sreća ga prati.

Valjda smo "otplatili" onu Kecmanovu trojku, pa može onaj inžinjer odozgore malo da nas pogleda.A i da li Čović da žrtvuje 150.000 evra, samo da ne budemo 5.

Samo ono Žocovo, meč po meč, zna on to.

E, ima ubistvenu statistiku, od 22 plejofa koliko je igrao, prošao je 21 put.

Uostalom, šta mi tu razmišljamo o drugima, nek oni razmišljaju o nama.

milisav68

vcucko

Možda bi valjalo da se poklopi, da sa ovima igramo u 1/4, ali nije obavezno.

Znaš kako se kaže, ko zna i sreća ga prati.

Valjda smo "otplatili" onu Kecmanovu trojku, pa može onaj inžinjer odozgore malo da nas pogleda.A i da li Čović da žrtvuje 150.000 evra, samo da ne budemo 5.

Samo ono Žocovo, meč po meč, zna on to.

E, ima ubistvenu statistiku, od 22 plejofa koliko je igrao, prošao je 21 put.

Uostalom, šta mi tu razmišljamo o drugima, nek oni razmišljaju o nama.

Ajd Bože pomozi!

panta

Popizdeo sam kada su pri 15 poena prednosti, dozvolili seriju Monaka od 13 poena uzastopno.

Ma idi, nisam imao živaca da gledam kakve su početničke greške pravljene, pa sam jedno dva minuta slušao samo ton nekog engleskog komentatora koji se inače oduševljava Partizanom, pa me malo smirio.

angie01

Šeher, raja, sevdah, qratz-palatc...

kad te od malena uce da mrzis i koje su zabranjene raci- to mora da se zavrsi ovako- tako si stelovan.

Zašto bi te reči iko branio.
Imao sam prilike da slušam neku baku proteranu sa Korduna kako priča 'Turci ovo, Turci ono'.
A ja ju malo zezam pa pitam - bako, pa kakvi Turci?
Kako kakvi, Bog stobom.
Kad ono baka dobrano u pravu, mašu naši muslimani sa turskim zastavama samo tako.
Nije njima lako.
Uz spoznaju da su potekli islamizacijom od Srba, stalno moraju da se bore protiv Srbina u sebi.
Dugo će trajati formiranje njihovog identiteta.
Ali će dugo trajati i sećanje o poreklu.
I zato im najteže pada Emir Kusturica, savremenik koji ih na to poseća.

Kad te rokaju sa brda, ti jadan i isfrustriran, logično radiš OVO

Što Maksi, pa nije Maksa ovde onomad objašnjavao kako je jebiga silovanje deo rata, nego ti.

Doduše kontekst bio malo drugačiji, u pitanju je bila "bula" i trebalo je napora da od "jebo bulu" dođemo do reči "silovanje".

To rokanje po SA je bio super PR za srpsku stvar. Vrhunski stratezi su to smislili.

Angie❤️, Makso ❤️ za sve napisano

Нешто веће нам промиче, нико да примети.

Ко су српски званичници пред светом? Какав је профил, карактер, одабир?

Профил просечног апаратчика (Балашевићев Бане) карактерише посвећеност Партији. Као коњу оглав гледа само нагоре да љуби и надоле да гази. Нема лево-десно, спорт, уметност, култура; само позиционирање у хијерархији. Страст за власт је најјача дрога. И кад се успење на врх такав карактер из навике опет гледа увис а то је - Исток. Домановићев Вођа.

Освојеној позицији следује награда у виду муже друштвеног ресурса, неважно је ли то биоскоп или ЕПС. Управо то је са Запада примећено као највећа слабост - некомпетенција. У том систему вредности на првом месту увек је Партија, далеко испод је додељена дужност и посао, а на самом репу је српство и Србија.

Таквом селекцијом као представнике Срба имали смо Кочу Поповића, Ранковића, Никезића, Дражу Марковића, Петра Стамболића (онако висок стисне се поред Тита) Николу Љубичића... преко Ивана Стамболића, Милошевића па редом до данас. Са кратким инцидентом - Ђинђић - успешно окончаним. И није чудо него правило што мој актуелни министар ино-послова не зна енглески па са пушкице чита говор у УН

То су карактери порасли у кућама где је однос према српству негативан. Није се славила слава нити поштовала традиција. Срамили се свога српства, неговали тековине револуције. Однос према капиталу у тим кућама је јасан: капитал се не стиче, то је за глупе мраве. Капитал се храбро осваја. Пушком освојено пушком се и чува.

Са тим играчима Србија је ушла у 90-те. Чувала се Партија и систем, државни послови отаљавали са Србијом на крај срца. И шта сад, чуђење? Каква сорта таква нам и берба.

nikvet pn

Нешто веће нам промиче, нико да примети.

Ко су српски званичници пред светом? Какав је профил, карактер, одабир?

Профил просечног апаратчика (Балашевићев Бане) карактерише посвећеност Партији. Као коњу оглав гледа само нагоре да љуби и надоле да гази. Нема лево-десно, спорт, уметност, култура; само позиционирање у хијерархији. Страст за власт је најјача дрога. И кад се успење на врх такав карактер из навике опет гледа увис а то је - Исток. Домановићев Вођа.

Освојеној позицији следује награда у виду муже друштвеног ресурса, неважно је ли то биоскоп или ЕПС. Управо то је са Запада примећено као највећа слабост - некомпетенција. У том систему вредности на првом месту увек је Партија, далеко испод је додељена дужност и посао, а на самом репу је српство и Србија.

Таквом селекцијом као представнике Срба имали смо Кочу Поповића, Ранковића, Никезића, Дражу Марковића, Петра Стамболића (онако висок стисне се поред Тита) Николу Љубичића... преко Ивана Стамболића, Милошевића па редом до данас. Са кратким инцидентом - Ђинђић - успешно окончаним. И није чудо него правило што мој актуелни министар ино-послова не зна енглески па са пушкице чита говор у УН

То су карактери порасли у кућама где је однос према српству негативан. Није се славила слава нити поштовала традиција. Срамили се свога српства, неговали тековине револуције. Однос према капиталу у тим кућама је јасан: капитал се не стиче, то је за глупе мраве. Капитал се храбро осваја. Пушком освојено пушком се и чува.

Са тим играчима Србија је ушла у 90-те. Чувала се Партија и систем, државни послови отаљавали са Србијом на крај срца. И шта сад, чуђење? Каква сорта таква нам и берба.

Иако има и тога, али мислим да је било итекако способних људи. До ДОСа дипломате су биле по правилу из дипломатског миљеа (бивши амбасадори), знање језика (нпр. Живадин Јовановић говори 4 језика).

Мислим да је кључни проблем што је "глава породице" био/јесте лењи насилник кога су се његови сарадници клонили и нису имали воље да истрају на детаљима које је струка налагала, која год била.

KLIK

I ni malo te nije blam da ovo postavljaš kao neki dokaz?

Mene čak po malo blam tvog blama.

Zapamti, kad tekst počne ovako

Spoljna politika bivše Jugoslavije bila je vrlo uspešna, vođena je s vizijom, a počivala na dobroj strategiji i profesionalnim kadrovima,

I ispodprosečno inteligentno biće to svrsta u kategoriju pamflet, i ne pridaje mu važnost.

Blic
Dobrivoje Vidić Baja, bivši predsednik predsedništva Srbije, kako otkrivaju dokumenta, radio je početkom Drugog svetskog rata kao prevodilac za Nemce u Užicu.

Andrija Mirković, gradonačelnik Užica, znao je da je Vidić radio za okupatore kao prevodilac 1941. To je bio razlog što je Vidić, kao sekretar Okružnog komiteta, 1944, tražio da se Mirković strelja, jer je njegovoj rad za okupatore morao da ostane tajna - kaže istoričar Venceslav Glišić

Mi smo zauzeli oštar kurs odbijajući svaku intervenciju - piše Vidić, napominjući da je Mirković „opasan zločinac koga treba likvidirati“.

Mirković je bio prvo uhapšen krajem 1944, ali je intervencijom mnogih iz KP bio pušten. U to vreme 23. oktobra Vidić piše izveštaj i traži njegovu likvidaciju.
...
Konfiskacijom su obuhvaćene: radnja i kuća u Užicu, kuća s placem na Zlatiboru, porodično seosko imanje u Staparima, kuća sa šest stanova u Beogradu, plac u Dubrovačkoj ulici u Beogradu, novac, akcije, hartije od vrednosti, sva pokretna imovina.

Porodica Mirković, ali i bivši članovi KP, navode da je Vidić uzeo deo te imovine. Mirkovićeva supruga Milica s petoro dece izbačena je na ulicu i samo zahvaljujući pomoći šire porodice uspela je da preživi.

Godine 1946, Dobrivoje Baja Vidić, član Narodnog odbora, inače rođeni Čačanin, predložio je da Užice promeni ime. Predlog je usvojen i Užice je postalo Titovo.

Istoričar dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže i da je Vidić bio u centru kampanje prinudnog otkupa od seljaka, koji su fizički mučeni.

саветник Амбасаде ФНР Југославије, од маја 1951. до 1952, а затим амбасадор СФР Југославије у Лондону, од 1970. до 1973. године,
амбасадор СФР Југославије у Бурми, од 1952. до 1953. године,
амбасадор СФР Југославије у Москви, од 1953. до 1956. и од 1965. до 1969. године,
подсекретар у Државном секретаријату за иностране послове ФНРЈ у Београду, од 1956. године,
стални представник ФНР Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН) од 1958. до 1960. године,

primera mali milion

gedza.73

Blic
Dobrivoje Vidić Baja, bivši predsednik predsedništva Srbije, kako otkrivaju dokumenta, radio je početkom Drugog svetskog rata kao prevodilac za Nemce u Užicu.

Andrija Mirković, gradonačelnik Užica, znao je da je Vidić radio za okupatore kao prevodilac 1941. To je bio razlog što je Vidić, kao sekretar Okružnog komiteta, 1944, tražio da se Mirković strelja, jer je njegovoj rad za okupatore morao da ostane tajna - kaže istoričar Venceslav Glišić

Mi smo zauzeli oštar kurs odbijajući svaku intervenciju - piše Vidić, napominjući da je Mirković „opasan zločinac koga treba likvidirati“.

Mirković je bio prvo uhapšen krajem 1944, ali je intervencijom mnogih iz KP bio pušten. U to vreme 23. oktobra Vidić piše izveštaj i traži njegovu likvidaciju.
...
Konfiskacijom su obuhvaćene: radnja i kuća u Užicu, kuća s placem na Zlatiboru, porodično seosko imanje u Staparima, kuća sa šest stanova u Beogradu, plac u Dubrovačkoj ulici u Beogradu, novac, akcije, hartije od vrednosti, sva pokretna imovina.

Porodica Mirković, ali i bivši članovi KP, navode da je Vidić uzeo deo te imovine. Mirkovićeva supruga Milica s petoro dece izbačena je na ulicu i samo zahvaljujući pomoći šire porodice uspela je da preživi.

Godine 1946, Dobrivoje Baja Vidić, član Narodnog odbora, inače rođeni Čačanin, predložio je da Užice promeni ime. Predlog je usvojen i Užice je postalo Titovo.

Istoričar dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže i da je Vidić bio u centru kampanje prinudnog otkupa od seljaka, koji su fizički mučeni.

саветник Амбасаде ФНР Југославије, од маја 1951. до 1952, а затим амбасадор СФР Југославије у Лондону, од 1970. до 1973. године,
амбасадор СФР Југославије у Бурми, од 1952. до 1953. године,
амбасадор СФР Југославије у Москви, од 1953. до 1956. и од 1965. до 1969. године,
подсекретар у Државном секретаријату за иностране послове ФНРЈ у Београду, од 1956. године,
стални представник ФНР Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН) од 1958. до 1960. године,

primera mali milion

Diplomatska struka samo taka!

Nisam mogao da nađem smisleni odgovor na tu nelogičnost.

Nema smislenih odgovora, i zato je narod toj pojavi smislio ime, kukanje na tuđem grobu, označio ga kao nepristojno i kao lažne suze.

Sad, može se narodu verovati, a može i ovima što kukaju na tuđim grobovima.

o kome pricate, ko su ti?

Onako nešto, bez veze.
Što pitaš?

angie01

za Bozic, Uskrs, Slave,



Ramazan, Novi Pazar

Ovo je nedostojanstveno i ponižavajuće za one kojima je pomoć potrebna.

Za takve stvari postoji Crveni krst, Dobrotvor, Karitas, Adra...

A ne vešati ljudima hranu o banderu, kao kerovima, pa još da svi vide kad istu uzimaju.