Istorija| Kultura| Lingvistika| Na današnji dan| Obrazovanje

У почетку беше реч...

tasadebeli RSS / 24.05.2019. u 21:27

 

th?id=OIP.rRP76NAKMZ7gxO4GOy-1zwHaJ4

 

Дан словенске писмености 

 

Бројним манифестацијама у Србији се обележава Дан словенске писмености и културе. Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Министар Владан Вукосављевић рекао је за РТС да је Дан словенске писмености велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.

Министарство културе и информисања је пре две године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутило иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и био државни празник који се радно обележава.Подршка за иницијативу добијена је од Матице српске, Српске православне цркве и Филолошког факултета.

Пре неколико дана Влада Србије је усвојила предлог Закона о новом државном празнику.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да се Дан Ћирила и Методија обележава у највећем броју словенских земаља, у Бугарској, Чешкој, Словачкој, Украјини, Русији, Црној Гори.

Како каже, Србија је у симболичком пољу каскала и тај празник обележава се радно, али Дан словенске писмености је велики симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.

О Ћирилу и Методију се доста учи у школи, подсетио је министар.

"Сама чињеница да је пре 1.300 година неко успео да породи писменост код словенских народа, који су насељавали огроман простор од Солуна до Немачке и до истока Русије, који нису имали своје писмо - дело Ћирила и Методија је у том смислу историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену и до тада Словени нису имали своје кодификовано писмо", рекао је Вукосављевић.

Према његовим речима, њихов рад је изазивао велики отпор латинског клера у оно време. Били су суочавани са бројним проблемима и догма је била да се црквенослужбене књиге, а није их било много у употреби, могу штампати само на три језика - хебрејском, латинском и грчком.

Словенска писменост је изашла на историјску сцену и дужни смо да се са пијететом и захвалношћу сећамо великог рада Ћирила и Методија, истакао је министар културе.

Потом су њихови ученици Климент и Наум направили ћирилицу коју данас користимо, подсетио је Вукосављевић.

"Мислим да је то важан датум и прилика да се подсетимо значаја писмености, значаја заштите језика и писма. Празници служе да нас на симболички начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард", закључио је Вукосављевић.

 

(ПЕТАК, 24. МАЈ 2019, ИЗВОР: РТС)

 

Избор Ћирила и Методија за ту мисију није био случајан јер је Ћирило већ пре тога, због свог познавања различитих језика, био у дипломатским посланствима у име Ромејског царства међу различитим народима.  

За потребе своје мисије покрштавања паганских Словена у Моравској, куда их је упутио ромејски цар Михајло на захтев моравског кнеза Растислава чија је намера била да се тим потезом ослободи притиска другог великог центра хришћанства тога доба - Рима, Ћирило и Методије су превели на словенски језик потребне текстове да би паганима хришћанство проповедали на словенском језику. 

Тада и тако настали први словенски књижевни језик, данас познат под називом старословенски, за своју основу имао је један од говора Јужних Словена насељених у околини Солуна који су Ћирило и Методије знали. Прва словенска писма глагољица (настала од тзв грчког "брзописа" ) и ћирилица (настала од грчког свечаног, тзв. "уставног" писма) била су прилагођена гласовном склопу словенског језика са потребним новим словним знацима.. Тако је после арамејског, грчког и латинског словенски језик постао четврти свети језик хришћанства.

После смрти Ћирила и Методија њихови ученици су се распршили по читавом словенском свету настављајући на том огромном простору мисију својих учитеља.

Током векова, више омашкама у преписивању текстова које су преписивали монаси чији је матерњи словенски говор био са територије на којој се налазио њихов манастир, дошло је до стварања четири редакције (варијанте) старословенског књижевног језика: бугарскословенска, хрватскословенска, рускословенска и српскословенска редакција.

(Нпр. у српскословенској редакцији се у потпуности изгубила разлика између тврдог и меког полугласа јер сами преписивачи у манастирима нису осећали у свом говору разлику између та два вокала првобитног старословенског језика.)

Српскословенски се узима као први књижевни језик Срба. Најстарији сачувани документ писан ћирилицом на српскословенском језику јесте Мирослављево јеванђеље настало крајем 12. века. Чува се у Народном музеју у Београду. 

 

 

miroslavljevo-jevandjelje-nm.jpg

 

Miroslavljevo_jevandjelje_BelGuest_Specijalno_izdanje_2007_1.jpg

 

Miroslavljevo-jevandjelje-1-1-1.jpg

 

 

 



Komentari (70)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

shone shone 21:57 24.05.2019

Испунио си моја очекивања!

jadragoljub jadragoljub 21:57 24.05.2019

dobro be

ljudi
tasa najzad napisao nešto pametno a vi ni da ga opljunete.
shone shone 22:00 24.05.2019

Re: dobro be

jadragoljub jadragoljub 22:02 24.05.2019

Re: dobro be

da sam znao da će se javiš ne bi se uplitao, nego pročita odo pa se vrati kad ono nitko, ček reko ipak ovaj tekstnije za ignorisanje.
shone shone 22:07 24.05.2019

Re: dobro be

jadragoljub jadragoljub 22:10 24.05.2019

Re: dobro be

shone
ne bi se uplitao


Uplići se ali lepo,valja se,crveno slovo je.

ma jok, ja sam svoje o ovome reko tamo i dosta od mene. on je kvalifikovan za ovu temu, ja sam još uvek, nadalje i ubuduće nepismen.
tasadebeli tasadebeli 23:07 24.05.2019

Re: dobro be

shone, jadragoljub






Хвала, хвала...
Milan Novković Milan Novković 22:01 26.05.2019

Re: dobro be

jadragoljub
ljudi
tasa najzad napisao nešto pametno a vi ni da ga opljunete.

Neki recept da mu prilepimo, evo, npr, pitu od kiselih jabuka na prigrevački način
tasadebeli tasadebeli 23:07 26.05.2019

Re: dobro be

Milan Novković
jadragoljub
ljudi
tasa najzad napisao nešto pametno a vi ni da ga opljunete.

Neki recept da mu prilepimo, evo, npr, pitu od kiselih jabuka na prigrevački način



Ја се на свакој екскурзији, школској приредби, често и у данима без неког повода, обавезно разбијем од кифлица са сиром из тих ваших крајева.

Како су добре, Милане!

Све се топе у устима.

Што би рекао поп Ћира када поједе пуну веш-корпу крофни још док их домаћица пече:

Из ваших руку, слатка, човек не може одолети. Просто не зна шта је доста.








Черевићан Черевићан 22:06 24.05.2019

миц помиц

те се са захвалношћу сећамо великог рада Методија и Кирила

прво слова потом речи
одрадише ..пос'о Браћа ,
алал им га Дело траје
крај свих мука и недаћа
tasadebeli tasadebeli 23:18 24.05.2019

Re: миц помиц

Черевићан
те се са захвалношћу сећамо великог рада Методија и Кирила

прво слова потом речи
одрадише ..пос'о Браћа ,
алал им га Дело траје
крај свих мука и недаћа



Јес, вала, ко би то рек'о,
да ће и словенске речи постати неко,
са именом и презименом отиснуте у времену,
дадоше нови облик људима као биљка семену.
Пођоше испод маслина, стигоше чак и под шљиве,
забраздише у главама неке нове њиве...


Не умем ја ово, гос'н Чер!

Ипак сте Ви мајстор свог заната.




Черевићан Черевићан 13:49 25.05.2019

опа ла

Не умем ја ово

немош каасти посве чучно
стиходорек Ваш односан,
на руралној потки штепан
риме звонке ... посве јасан

г tasоdebeli ...БРАВО!
mirelarado mirelarado 14:15 25.05.2019

Re: опа ла

Боже мили, лепо ли је,
да се славе
Ћирило и Методије!

Реч је уму храна,
стиче вредности праве
тек кад је записана.
tasadebeli tasadebeli 16:05 25.05.2019

Re: опа ла

mirelarado
Боже мили, лепо ли је,
да се славе
Ћирило и Методије!

Реч је уму храна,
стиче вредности праве
тек кад је записана.



Ето! ја лепо кажем да се Мајстор(ка) одмах препозна!

Ја бих данима смишљао и смишљао и опет не бих могао овако као ти и гос'н Чер.



shone shone 23:29 24.05.2019

Лепа бре ова ћирилица

nepopustljiv nepopustljiv 07:27 25.05.2019

M'da!

Svaka čast na prazniku!
No, da je nama pismenost bitna, praznik bi bio neradan dan.
Jebeš praznik koji je radan.
anonymous anonymous 07:41 25.05.2019

Re: M'da!

nepopustljiv
Svaka čast na prazniku!
No, da je nama pismenost bitna, praznik bi bio neradan dan.
Jebeš praznik koji je radan.

Će da bidne .
Ne se sekiraj.
jinks jinks 07:46 25.05.2019

...

Kako bi uopšte neko i mogao da da reč ako ne bi bilo reči.

A na mnogim počecima izgleda da se neretko upravo baš to i nalazi - davanje reči.

Da će neko biti dobar, da će slušati u školi, da će biti dobar pionir, da će čuvati zemlju, da će biti veran/na, ...

U stvari, možda je čak i bog svet stvorio ne samo izgovorivši reč, već što je reč u stvari baš i dao. Ja, taj i taj, zakljinjem se da ću biti dobar bog, da ću sve čuvati i paziti i zvaću ih ...

:)
tasadebeli tasadebeli 08:04 25.05.2019

Re: ...

jinks

U stvari, možda je čak i bog svet stvorio u trenutku ne samo izgovorivši reč, već što je reč u stvari baš i dao. Ja, taj i taj, zakljinjem se da ću biti dobar bog, da ću sve čuvati i paziti i zvaću ih ...

:)






Не знам да ли си видео раније причу о томе како је Бог направио енглески језик? Већ сам је једном, мислим, написао на Блогу... Чуо сам је од Дејвида Кристала.

Наиме, кренуо Бог да ствара свет. Узео кутију са свим потребним деловима, алат, приручник "Уради сам" и бацио се на посао.

Исконструисао прво светлост и таму, па у томе планете итд, па на једној планети раздвојио ваздух и воду, па по нацрту који је добио уз ту кутију са деловима, сачинио и жива бића. Међу њима и људе. Разбацао их по континентима и сео задовољан да посматра руку својих дело.

Кад угледа једну групу људи како му нешто маше, млати рукама да му објасни у чему је ствар. "Нисам им дао језик! Како ће се, мученици, међусобно споразумевати, договарати... Без тога им нема опстанка," досети се Бог. Завуче руку у кутију са деловима, стварно тамо нађе један језик и да им.

Е, али људи не би били људи када не би завидели једни другима. Што он да има, а ја да немам? Мутаве комшије те групе која је добила језик почну такође да машу рукицама, иста потраживања имају од Бога. Бог завуче опет руку у кутију са деловима, пронађе још један језик и за њих и даде им.

И тако редом, од једне до друге групе људи. Поделио Бог све језике.

На крају поче да му маше и једна групица на једном острвцету (у односу на континенте). И они траже да им Бог да један језик и за њих.

Завуче Бог руку у кутију, кад... Празна! Нема више ништа у њој. Све је делове потрошио. Остали само неки ситни шрафићи, поломљени точкићи, кончићи, мрвице за које је Бог мислио да су вишак, па намеравао да их баци у канту са ђубретом.

Они доле на том острвцету му досађују све више и више, Он се унервозио, куд ће шта ће... Његов углед и поверење његовим рукама тек креираних, а драгих му створења су у питању.

Накрену ону кутију, прикупи све оне поломљене шрафиће и остале ситнице у један углић кутије, као када се истресају неке мрвице у ђубре, и истресе све то на то острвце и тако умири и те последње потражиоце језика међу својим драгим селф мејд креираним бићима, људима.

Е! Тако је настао енглески језик, каже Дејвид Кристал.











Препоручам за забаву у часовима доколице:



nepopustljiv nepopustljiv 08:52 25.05.2019

Re: ...

jinks
Kako bi uopšte neko i mogao da da reč ako ne bi bilo reči.

...

:)

Korektno rečeno!
shone shone 09:16 25.05.2019

eksperimentisanje sa nostalgijom


shone shone 09:18 25.05.2019

Taso

ok
tasadebeli tasadebeli 09:37 25.05.2019

Re: Taso

shone
Ako želiš molio bih te da ovu čestitku postaviš kao gosta na tvom blogu pošto se niko nije setio današnjeg dana. Ako ne ok je i ovako
Hvala



Ниси био на часовима тада... Мораћеш на допунску наставу.

Не бих ја ово твоје.

Много пута је до сада жвакано. (ЛИНК)

И прежвакано до бљутавости. (ЛИНК)


Са све хепи ендом. (ЛИНК)

Касниш, брате, затворили смо бутигу за такве ствари изашле из моде одавно.

Мислим да ћу ипак остати код Ћирила и Методија, они су ми некако модернији и савременији од ове твоје демоде теме.

Стога, молим те да не инсистираш да не би на мом блогу, код Тасе Киншасе, постао Шоне племенити од Шошона

А за ова два твоја коментара, морам као и сваки доследни и правични модерни педагог запослен у некој НВО при Министарству просвете Републике Србије, да те казним васпитном мером. Једна велика супена кашика рицинусовог уља.


Зини! Отвори уста! Отвори усташца!








Е, тако! Надам се да је доза довољна.

Сад се смири и немој да устајеш са ноше јербо може бити врло неугодно за овај блог о Ћирилу и Методију са еколошке тачке гледано.

А ја баш и не волим да за другима перем, рибам, бришем...

Уколико и после овога будеш инсистирао на том "pošto se niko nije setio današnjeg dana" па те нико није повео на слет на онај монтажни стадион оног мањег београдског фудбалског клуба, васпитна мера ће прерасти у васпитно-дисциплинску меру јер немам намеру да ти бришем гузу после те кашике рицинусовог уља и да рибам подове на овом свом посту о 24. мају.


EDIT:






И скини ми, молим те, ону будалетину Радета Шербеџију са овог мог блога о 24 мају!

Барем њега овде да не гледам. Вазда ми је био одвратан к'о длака у супи. Јес добар глумац, али је као човек буђав до бацања пегле јер ми се утроба преврне од одвратности сваки пут када га угледам како дрпа лову сваке године у Београду цедећи са том својом Инес до изнемоглости ту наводну југоносталгију међу Сербљима.

(Исто важи и за ону другу длаку у супи, Бреговића.)

А могао би да поскидаш и оне клипове из Тито и ја и Јагоде у грлу.

Стави линкове ако баш желиш те илустрације у том свом коментару.

Прош'о ти је тај воз, пријатељу Шоне, и отиш'о...

А ти остао на станици сам. А кажу да се путнички саобраћај на железници у Србији ионако укида због све мањег броја путника, па ти зато саветујем да одеш на аутобуску станицу јер следећег воза неће ни бити.
shone shone 11:19 25.05.2019

Re: Taso

tasadebeli tasadebeli 16:17 25.05.2019

Re: Taso

shone

Trudim se da vežbam iz knjige




Трудим се, Шоне, заиста се много трудим...

Али ми је нулти ниво толеранције за разноразне шербеџије и бреговиће, динемерлине и хариматахарије, парне ваљке и прљава казалишта и сличне им шибицаре из те несрећне нам бивше државе Југославије који су се после распада те бивше нам домовине заглавили негде у одводу према Клоаки Максими и никако да одплутају што даље од нас, него сваке године долазе уз сву медијску помпу у Београд цедећи до бесвести ту суву дреновину коју патетично називају "југоносталгија".










Oću



Хвала ти.

Mnogi koji izbegavaju tvoje blogove biti će uskraćeni za čestitanje. No kako god.

Ko je primio Dan mladosti primio ko nije ti si kriv.



Нека сва кривица за то падне на мене и на моју децу.


Idemo dalje.




Идемо даље!



shone shone 17:07 25.05.2019

Re: Taso

milisav68 milisav68 17:40 25.05.2019

Re: Taso

PS Šta da radim kad volim Yugu a ljubav je bila obostrana. . Meni se ama baš ič nije zamerila.

Ma nije to problem, nego kad krene priča - vidi ono tad - vidi ovo sad.

Kao, ono tad, nema veze sa ovim sad.

Došli marsovci-četnici/ustaše, pa sjebali stvar.

A i onda i sad moraš da se sagneš na šalteru...
shone shone 17:43 25.05.2019

Re: Taso

milisav68 milisav68 17:47 25.05.2019

Re: Taso

shone
Uzdamo se u šumara,kad uleti u šumu hebaće im majku svima koji seku neoznačena drva.

Znači verujemo u boga/šumara.

Ok.
shone shone 17:51 25.05.2019

Re: Taso



milisav68 milisav68 18:12 25.05.2019

Re: Taso

shone
A, osetio si tvrdo?


Pitaj druga Pajkovića.



Demi se ženo dede moj lični dohodak...

Jedan kredit, drugi kredit, dobro, polave, zemljotresi, dobro...
shone shone 18:18 25.05.2019

Re: Taso

tasadebeli tasadebeli 19:06 25.05.2019

Re: Taso

shone

Ne vezujem se za ,,likove i dela,,. Apsolimon mogu da razumem tvoj animizitet prema navedenom ali to me ni najmanje neće sprečiti da ti i dalje budeš moj drug. Fleksibilno i široko



Бјен сир, бјен сир...


Ни на крај памети. Па нисмо ти и ја к'о ови блогери на Блогу Б92 што су паметнији од нас, па се одмах наљуте ако изостане узајамно миловање глава... Знаш већ каквих глава...




Šta da radim kad volim Yugu a ljubav je bila obostrana. . Meni se ama baš ič nije zamerila.



Ма волим је и ја. И радо је се сећам.

Само не могу да ћутим пред четницима, недићевцима, љотићевцима...

Ево, питај Милисава. Он може нашироко да ти прича о томе како су четници из Словачке упропастили Гошу из Паланке.



Ја могу да ти причам о овом примеру (ЛИНК):



Bivši ministar prosvete Srđan Verbić i njegova pomoćnica Zorana Lužanin u razgovoru za BIRN objašnjavaju da je pismo vlasnika “Kleta” samo jedno u nizu koje su stizale na adresu Ministarstva i Vlade i da su sva imala manje-više sličan ton.

“Zakon neće ući u Skupštinu dok se ne dogovoriš sa Kletom”, bivši ministar prosvete Srđan Verbić za BIRN prenosi reči koje mu je aprilu 2015. godine uputio tadašnji šef kabineta premijera Ivica Kojić.

Na pitanje BIRN-a da prokomentariše ovakvu ocenu bivšeg ministra Verbića, Ivica Kojić u pisanom odgovoru kaže da on nikome ništa nije naređivao, nego da je pokušao da kao izaslanik predsednika Vlade pomogne u nalaženju rešenja u trenutku kada je izgledalo da su predstavnici izdavača i ministarstva u oštrom sukobu.

Verbić je u februaru 2016. godine pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio „izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima“.

Agencija je Verbićevu prijavu prosledila Višem javnom tužilaštvu, koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u ovom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.

Pisma je pisao i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju nemački parlamentarac Dejvid Mekalister koji se obratio predsednici Odbora za obrazovanje Aleksandri Jerkov.

On se u pismu pozvao na primedbe Kleta koji mu se požalio da predlog Zakona favorizuje jedinog državnog izdavača “Zavod za izdavanje udžbenika” koji je bio u obavezi da štampa sve niskotiražne udžbenike, a pre svega, one na jezicima nacionalnih manjina.

U “Zavodu” kažu da ovime ne da nisu privilegovani, već da naprotiv štampanje ovih udžbenika samo stvara gubitke.

U odgovoru na pitanje BIRN-a šta ga je motivisalo da se aktivno uključi u javnu debatu oko Zakona o udžbenicima, Mekalister kaže da ga je izdavačka kuća Klet obavestila o predlogu spornog zakona i da mu je rečeno da postoji mogućnost da planirani zakon ugrožava načela slobodne konkurencije.

„Kako mi nije bilo najjasnije stanje stvari, pismom sam se obratio predsednici Odbora za obrazovanje Aleksandri Jerkov“, navodi se u pisanom odgovoru Mekalistera.

Prilikom izrade zakona prekršena je ustaljena procedura donošenja pravnog akta koja počinje tako što radna grupa izradi nacrt, posle toga sledi javna rasprava, zatim se predlog dostavlja drugim ministarstvima, nakon toga ga usvaja Vlada i na kraju ulazi u skupštinsku proceduru.

Umesto toga od maja do avgusta 2015. godine održana su četiri sastanka u Vladi Srbije. Na prvom sastanku 6. maja 2015. godine, pored predstavnika drugih izdavača, prisutan je bio i vlasnik Kleta, Filip Hausman.

On za BIRN objašnjava da u tome nema ništa sporno i da su pored njega bili prisutni I drugi izdavači iz Srbije.



Као што видиш, све сами четници, недићевци, љотићевци,...

Па како онда да ми не буде жао те Југославије? (ЛИНК)




A ko što vidiš niti turam prste u tuđe rane. Bar se trudim (da ne zatrudnim)



Ја прст користим само када чистим сопствени пупак. Али пазим! Водим рачуна...


Није лако одгајати и васпитавати дете у овом свету у којем живимо.

Не треба ми то.



EDIT: Јбт, како је овај Борис Лајнер добро лупао бубњеве...
shone shone 00:29 26.05.2019

Re: Taso

tasadebeli tasadebeli 06:56 26.05.2019

Re: Taso

shone

Jel treba nešto da se doda?






Амерички кредити?

Чије камате на камате на камате на камате враћамо и ми данас, 30 година после нестанка те Југославије?

А враћаће и наши потомци још ко зна колико генерација?

Ал' ко их јебе, важмо да је нама било лепо? Док смо били млади?





Не замери, друже, не пљујем по твојој драгој успомени. Рекох ти, волео сам је и ја. И радо је се сећам и данас.

Али не бих ја да затварам очи пред очиигледним чињеницама. Изем ти ја такав живот који ћу провести у самозаваравању и лагању и себе и других, свесно или несвесно, небитно је.

Увек се сетим моје старе куме, њен муж ме је крстио, најбољи другар мог ћалета...

Ја: Кумо, па како то размишљате? Па ваше ћерке, ја, моја сестра, сви ми, ваша деца, испаштаћемо годинама и деценијама зато што тако размишљате...

Кума: Шта ме брига, ја ћу ионако до тада да умрем.

(Овај разговор смо водили половином осамдесетих.)


„Историја је код нас покушала да замени индивидуалистички патријархализам (где је свако домаћинство, односно породична задруга, производило скоро све што им треба) колективистичким тоталитаризмом (где смо сви изненада морали да се ослањамо на непоуздане 'друге'). Нисам ни на који начин заговорник било какве романтичне прошлости, посебно не породичне задруге као врло неефикасног и немодерног начина уређивања друштва, али једна ствар коју је задруга имала је била стабилност и заштита појединца, члана те задруге. Он је на њу могао да рачуна.

У нашем посттурском националном експерименту – да, овде мислим на наше слављене вождове, књажеве и краљеве – та стабилност се изгубила и замењена је небирократским ауторитарним системом који је био мешавина бечке бирократије и турске самовоље. Народ је, и даље, био извор прихода за елиту и ништа више. Народ и даље није имао утицај на дешавања; народу су и даље неочекиване одлуке падале са неба; народ и даље није разумео компликована бирократска правила која су се стално мењала; народу су и даље давана најбесмисленија објашњења за поступке његових владара. Укратко, народ је и даље живео у фарси.

Није ништа боље искуство ни нашег колективистичког експеримента након ослобођења од Немаца, упркос лепим речима и жељама његових идеалистичких твораца и још више идеалистичких следбеника. Ако ми на овом месту сада поменете идеалну Титову Југославију, наш некадашњи црвени пасош и доживотни посао за све, све што могу да кажем је да не постоји ништа што се не може решити довољно великим кредитом. Фарса се у тој Југославији још и појачала, због притиска да се помире мед и млеко званичне пропаганде са корупцијом и некомпетенцијом 'на терену'.

Перманентни сукоб између идеалног и реалног, стабилности и нестабилности, логике и ирационалности, знања и простаклука, одговорности и самовоље, поверења и изневеравања тог поверења, општег добра и личне користи, закона и безакоња и – више него било шта друго – свакодневног искуства да лоши момци на крају, дугорочно, увек победе, с временом су учвршћивали и распиривали наш надреално-фарсични ментални калуп.



Кључне речи као и у свакој лекцији

- О Титославији:

Није ништа боље искуство ни нашег колективистичког експеримента након ослобођења од Немаца, упркос лепим речима и жељама његових идеалистичких твораца и још више идеалистичких следбеника. Ако ми на овом месту сада поменете идеалну Титову Југославију, наш некадашњи црвени пасош и доживотни посао за све, све што могу да кажем је да не постоји ништа што се не може решити довољно великим кредитом. Фарса се у тој Југославији још и појачала, због притиска да се помире мед и млеко званичне пропаганде са корупцијом и некомпетенцијом 'на терену'.



- О типу човека којег је такво друштво деценијама одгајало, неговало, васпитавало, мазило и пазило:


Перманентни сукоб између идеалног и реалног, стабилности и нестабилности, логике и ирационалности, знања и простаклука, одговорности и самовоље, поверења и изневеравања тог поверења, општег добра и личне користи, закона и безакоња и – више него било шта друго – свакодневног искуства да лоши момци на крају, дугорочно, увек победе, с временом су учвршћивали и распиривали наш надреално-фарсични ментални калуп.




Одломци из књиге Лазара Џамића:





Ми смо социјално и културно предиспонирани да волимо нешто као Алан Форд; за нас, Алан Форд је више од стрипа, он је документарни запис.
anonymous anonymous 06:57 26.05.2019

Re: Taso

tasadebeli


Трудим се, Шоне, заиста се много трудим...

Али ми је нулти ниво толеранције за разноразне шербеџије и бреговиће, динемерлине и хариматахарије, парне ваљке и прљава казалишта и сличне им шибицаре из те несрећне нам бивше државе Југославије који су се после распада те бивше нам домовине заглавили негде у одводу према Клоаки Максими и никако да одплутају што даље од нас, него сваке године долазе уз сву медијску помпу у Београд цедећи до бесвести ту суву дреновину коју патетично називају "југоносталгија".



Друже/господине Тасо,

Не разумем тај сентимент који сведочи о непревладаној југотрауми из твог младалачког доба.
Немам довољно информација да бих могао да закључим да ли се радило о неузвраћеној или обостраној љубави, која је једно време трајала , па се угасила ?

У сваком случају ако и сам помен неких актера и ситуација из тог времена , код тебе изазива нелагодност и непријатна осећања - ожиљци постоје,а траума није превладана.

Желим ти да сe у наступајућим пензионерким данима,ако не и пре, кад будеш имао више времена да се посветиш себи,растеретиш тих неосвешћених,а болних места и отклониш емотивне шумове, како би ти спознаја била чистија а коминикација текла спонтаније и била плодоноснија.

Пишем ти да бих афирмисао реч, уби нас слика !

Лепота дубине устукнула је пред планктонском заводљивошћу површине.

Успут

Током писања налетех на ово .





tasadebeli tasadebeli 07:03 26.05.2019

Re: Taso

Него, друже мој...

Да се вратимо ми језику?

Шта мислиш о овим одломцима из исте те књиге?

Питам те да не бисмо били баш као моја стара кума, егоисти до краја...



По мени, постоје три типа друштава.

Глаголска друштва
су читав англосаксонски свет, посебно Америка и Британија. У њима је све везано за рад, за кретање, за деловање, за каријеру, чак и на уштрб породице; нема се времена за губљење, брзина и ефикасност су две најцењеније карактеристике. Ничим нису задовољни и стално смишљају нове начине да испуне своје животе (или празнине у њима, по некима). Спремни су да за минут разруше стару причу и старе моделе да би увели нешто ново. Глаголска друштва имају стално засукане рукаве.

Именична друштва су типично скандинавске земље. Све је тамо некако ненаглашено (осим природе), једноставно, неупадљиво, онако како је стварно, без много улепшавања и 'фарбања'; и људи су такви: мирни, без великих претензија (у поређењу са Англосаксонцима), нема много галаме, нема много брзине, породични живот је важан и добар баланс између рада и одмора. Њихова демократија је природна, некако се подразумева и о њој се много не прича. Заједница је битна и свако се труди да буде добар члан; држава је издашна, а народ радо плаћа (велики) порез. Ко год је био у Норвешкој, Исланду, Данској и, у извесној мери, Шведској и Швајцарској, зна о чему говорим.

Трећи тип је сличан нама: придевска друштва. Као и у глаголским, и ту има много галаме, али је она непродуктивна: углавном се галами око политике и прегањања свакаквих врста; у придевским друштвима све је веће него што стварно јесте, свака изјава и идеја је историјска, свака критика је крвна увреда, све је или рај или пакао, нема средине. Епитети/етикете владају. Таква друштва воле велике речи, велике гестове, у њима се ствари као моћ или богатство показују јер је све у декору, у површини. У придевским друштвима се много прича, а мало ради. Придевска друштва воле јаке политичаре и обично имају проблема са демократијом. Русија, Кина, Блиски Исток, добар део источне Европе, добар део Медитерана. И ми.

И Италија. Одавно поспрдно посматрана од стране развијених европских земаља (Британија, Немачка, Француска), Италија је оно што би, на пример, Јужни Балкан био после сто година неометеног развоја: никада суперразвијен, али релативно функционалан и шармантан.

Зато је Италија била родна земља Алана Форда...



И:


... Италија, као и ми, седи у нелагодној средини између идеалистичког аутократизма (и левичарске и десничарске сорте) и агресивнијег капитализма, не зна где јој је душа и којем би се царству приволела. И на врху има људе који то одсликавају. Берлускони је био вероватно 'најаланфордовскији' председник владе у читавом развијеном свету: швалерације, корупција, монопол, везе са мафијом, гламурозни живот...

... Берлускони некако чак и изгледа као да га је цртао Магнус, све са зализаном косом и вештачким осмехом, продавац аутомобила коме не треба веровати, више стереотип него архетип.
Без надреалне фарсе као подлоге, као менталног оквира, као начина живота и деловања, као кључног везивног и интерпретативног ткива између нас и аутора, Алан Форд никада код нас не би постао то што јесте.“




Покушавао сам својевремено овде на Б92 и од ових одломака да покренем блогове, али знаш како већ иду ствари овде... *

Кога то уопште и занима...



tasadebeli tasadebeli 07:14 26.05.2019

*

Споља гледано, стрип је пародија на шпијунске филмове из шездесетих о Џемсу Бонду. У личној преписци са сценаристом стрипа, Максом Бункером, Џамић је сазнао да су он и Магнус основну идеју за стрип извукли из старе ренесансне позоришне форме, commedia dell'arte, која се данас евентуално помиње још само приликом изучавања историје позоришта кроз векове.





Зато тајна група ТНТ у стрипу Алан Форд и има десет чланова (обавезан број у комедији дел арте) заједно са свима касније прикљученим (Носоња, Сквики, Клодовик) чије су особине засноване на сталним карактерима какви су постојали и у комедији дел арте: Скарамушу, Пулчинели, Зану, Панталонеу и другима. Сличан принцип обликовања ликова као у комедији дел арте имају и данашње тв серије, тзв. сапунице, од легендарне Династије, преко шпанских, бразилских и мексичких серија, па све до ових најновијих, турских и индијских. Такође, карактере по сличном принципу обликују и сценаристи читаве гомиле америчких и британских популарних хумористичких телевизијских серијала, такозваних ситкома, који су преплавили сателитске канале у првој декади XXI века.




(ЛИНК)







tasadebeli tasadebeli 07:22 26.05.2019

Лазар Џамић

Lazar Džamić (rođen 19. marta 1960. u Smederevu) je jedan od vodećih svetskih digitalnih stratega, predavač na katedri za digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikacije Singidunum univerziteta, pisac i bivši šef za brend planiranje u evropskoj centrali kompanije Google

Profesionalna biografija

Džamić je završio osnovne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Do odlaska u London krajem devedestih, na srpskoj marketing sceni je bio poznat kao konsultant, kolumnista, publicista, novinar i urednik u štampi i na radiju. Predavao je marketing komunikacije na više poslovnih škola, brojnim seminarima, kao i na postdiplomskim studijama PR-a na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik magazina Košava i New Moment i pisao je nedeljnu kolumnu u vikend izdanju lista Naša Borba.

Bio je direktor planiranja u nekoliko vodećih integrisanih britanskih agencija (EHS Brann, Kitcatt Nohr Digitas), kao i u digitalnoj "pureplay" agenciji Underwired. Nagrađivan je kao strateg na projektima za vodeće britanske klijente kao što su Waitrose, Virgin Holidays, Visit Wales, GAP, Glenfiddich, AXA, Nando's i mnoge druge.

Specijalista je za digitalni trening i jedan od prvih digitalnih predavača na IDM (Institute of Direct Marketing), kao i čest govornik na konferencijama. O digitalnom marketingu je pisao za mnoge vodeće svetske publikacije, uključujući i britanski list Gardijan.

Od 2015. godine je predavač na Katedri za digitalni marketing Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.

Bibliografija

Džamić je takođe i plodan autor. Pisao je tekstove o digiralnom marketingu i PR-u na srpskom i engleskom. Takođe je objavio nekoliko knjiga različitih tema na srpskom:

Proroci mudro ćute (1991)
Marketing: Fore i fazoni (1992)
PR: Fore i fazoni (1996)
Advertising (p)Age (2000) - zbirka novinskih autorskih tekstova
No-Copy Advertising (2001)
Cvjećarnica u Kući cveća (2012)
Čaj od šljiva (2015)
Advertising (p)Age (2016) - drugo dopunjeno izdanje



(ЛИНК)




tasadebeli tasadebeli 07:25 26.05.2019

И да не заборавим...

"Мишљење је као и дупе. Свако га има."


Па тако и ја, друже, мислим да читав овај наш низ коментара на тему Југославија није никакиав трол на тему блога јербо је и стрип саставни део језика и културе једног народа.
tasadebeli tasadebeli 07:48 26.05.2019

Re: Taso

anonymous

tasadebeli


Трудим се, Шоне, заиста се много трудим...

Али ми је нулти ниво толеранције за разноразне шербеџије и бреговиће, динемерлине и хариматахарије, парне ваљке и прљава казалишта и сличне им шибицаре из те несрећне нам бивше државе Југославије који су се после распада те бивше нам домовине заглавили негде у одводу према Клоаки Максими и никако да одплутају што даље од нас, него сваке године долазе уз сву медијску помпу у Београд цедећи до бесвести ту суву дреновину коју патетично називају "југоносталгија".


Друже/господине Тасо,

Не разумем тај сентимент који сведочи о непревладаној југотрауми из твог младалачког доба.
Немам довољно информација да бих могао да закључим да ли се радило о неузвраћеној или обостраној љубави, која је једно време трајала , па се угасила ?

У сваком случају ако и сам помен неких актера и ситуација из тог времена , код тебе изазива нелагодност и непријатна осећања - ожиљци постоје,а траума није превладана.

Желим ти да сe у наступајућим пензионерким данима,ако не и пре, кад будеш имао више времена да се посветиш себи,растеретиш тих неосвешћених,а болних места и отклониш емотивне шумове, како би ти спознаја била чистија а коминикација текла спонтаније и била плодоноснија.



А не, друже/господине мој!

Нисте Ви (зезам се ) разумели.

Не ради се ту ни о каквом сентименту, ни о каквим емоцијама или траумама. (Поготово не траумама, не читаш ме пажљиво.)

Ради се о здравом разуму. На основу искуства. И одбијању да се пред оним што се видело, чуло, пипнуло, куснуло и омирисало до сада о тој Југославији (нарочито Титославији) зажмири на једно око. Било лево или десно.

Дакле, ништа емоционално. Строго рационално на основу непобитних доказа.

Знаш. друже, ако сам се ја још 1984. вратио из ЈНА (у којој сам, поменух то негде раније, заиста чувао ту милу на домовину, нарочито за време зимске олимпијаде у Сарајеву) и рекао мојим укућанима како нам земља иде у грађански рат, онда ти је јасно да то искуство и промишљање засновано на том искуству није од јуче и није засновано на емоцијама.

Знаш шта је убило ту мученицу Југославију, једину до сада у историји заједничку државу Јужних Словена уз помоћ које су ти народи који су вековима пре тога служили за поткусуривање дугова великих империја, покушали да се одбране од тога да буду сића за враћање кусура у међусобним пребијањима дугова Истока и Запада?

Онај прави, суштински узрок распада те Југославије?

Лицемерје.

Све друго је било и јесте само последица тог лицемерја.

И то управо та врста лицемерја какво данас показују ти према којима имам тај нулти ниво толеранције.

А ако баш хоћеш и о осећњима и сентименту.

Нису ти ликови који данас користе југоносталгију волели нити данас воле ту Југославију више од мене.

Никако.

Само ја не користим тај сентимент као ти љигавци да бих на њему млатио лову.

Исто као што не мислим да треба да носим на челу да сам по националности Србин и да то свакога дана доказујем и себи и другима (неки то доказују више себи него другима, неки опет више другима него себи) да бих тиме стицао друштвени статус, новац,...

И то је, јбг, сентимент.

А сентимент је за мене.

Док је разум за јавност.

Као, на пример, овај сада разговор између тебе, Шонета и мене.

Ја сам, бре, рођеног деду у тој Југославији својевремено грдио што носи грехе из младости, па је испред Крсмановића куће, док је краљ Александар потписивао ту Југославију, извикивао са мноштвом окупљеног света тада у престоници:

"Земља Срба, Хрвата и Словенаца, пита од гованаца!!!"

Ја деди стално говорио:

"Па како можеш тако, деда? Знаш и сам да је та Југославија најбољи рецепт за све ове мале народе да не буду мали, него да заједно постану велики... "

А деда само климао главом и одговарао ми:

"Полако, сине, видећеш већ... Има времена..."

(Као да је хтео да каже:"Порашћеш, па ће ти се казати и само." )

"Па твој отац Михајло је крвавио гаће у балакнским ратовима и Првом светском рату за ту Југославију. Ти и твој син сте крвавили гаће у Другом светском рату за ту Југославију. Како можеш тако?"

(Прадеда био комита, сваке године почетком 20. века одлазио сваког лета у околину Куманова и по југу Србије као на неки сезонски рад да се мало са Турцима и Арбанасима пита за здравље.)

Деда само наставља да клима главом и ту прекидамо разговор на ту тему.

На жалост, показало се да је деда био у праву.

Умро је 1995. у својој 92. години.

Дакле, дедин је 20. век цео.

Мој 20. век је само она његова друга половина.

А ево, сада се трудим да живим свој 21. век... У земљи Србији. На Балкану.

Опет између Истока и Запада као и вековима пре тога.
alselone alselone 07:49 26.05.2019

Re: Taso

Pa da li ste realni ljudi?
tasadebeli tasadebeli 07:56 26.05.2019

Re: Taso

anonymous

Пишем ти да бих афирмисао реч, уби нас слика !

Лепота дубине устукнула је пред планктонском заводљивошћу површине.



Знаш одавно да се ти и ја слажемо по том питању.


И хвала за ово, занимљиво изгледа на први поглед...


Успут

Током писања налетех на ово .




EDIT: Даунлоудовао, па да читам на миру.

А ред је да ти узвратим поклоном на поклон.


Такође, Зорицу Томић си читао?

tasadebeli tasadebeli 07:57 26.05.2019

Re: Taso

alselone
Pa da li ste realni ljudi?



Зашто то питаш?
alselone alselone 08:10 26.05.2019

Re: Taso

Зашто то питаш?


Pa opet vam je tema jugoslavija, kao da ste se pokvarili. Zato reko, možda ovo nije realan svet, možda je greška u Matriksu, možda sam zapravo zavezan u ludici i haluciniram...
tasadebeli tasadebeli 08:50 26.05.2019

Re: Taso

alselone
Зашто то питаш?


Pa opet vam je tema jugoslavija, kao da ste se pokvarili. Zato reko, možda ovo nije realan svet, možda je greška u Matriksu, možda sam zapravo zavezan u ludici i haluciniram...



А видиш, Алсе, ја на то гледам овако...

Када ме нека тема не занима, досадна ми је и слично, ја се онда уопште не јављам на те постове јер заиста немам шта да кажем да бих пост учинио занимљивијим и на тај начин узвратио љубазност домаћину што ме је угостио.

Ето, на пример, чак и да ме је Зиликака одбановала, ја се код ње на оном посту о баштама и цвећу не бих уопште јављао. Или код Размишљалице о рецептима, код ње нисам банован, али се не јављам. Или код гос'н Бобића... Има таквих постова још.

Немам шта да допринесем таквим блоговима својим коментарима по питању квалитета, а теме ме не занимају. Неке од њих су ми и мало досадне као што је теби ова тема овде због које си се јавио.

Ја обично уђем једном на такав блог, погледам шта је, кажем у себи до виђења пријатно и окренем се и одем.

А при томе немам никаквих амбиција да постанем уредник туђих блогова.

Зато се и јављам само тамо где ме тема заинтригира да кажем шта мислим.

Зато ми тек сада, после овог твог одговора, тек није јасан твој мотив да напишеш тај свој коментар:


alselone

Pa da li ste realni ljudi?



Не схватам зашто си га написао пошто не видим да си тиме било шта допринео коментарисању овде на мом посту.

Зато ћу сматрати да је једини твој порив да окачиш тај свој коментар био само да кажеш шта мислиш о постављању (опет) те теме о којој смо Шоне, Анонимни и ја писали (Југославија), а која је теби тако досадна.

У реду, примљено к знању да тебе то не занима.

Али ако си окачио тај свој коментар само због тога што ти се не свиђа оно што си прочитао у дописивању нас тројице, а при томе не знаш шта би паметније рекао о ономе што си прочитао у том нашем дописивању него би да се мало бавиш уређивањем поста на којем сам ја домаћин, то ме већ не занима.

То није мој проблем, него твој.

Не могу још да се бавим и твитерашким начином писања и размишљања других људи.

Ја то не радим, што би рекао један од ликова у својој реплици у филму "Тајванска канаста".


П.С. - Алсе, мним да тај твитер са својих (колико, не сећам се?) 140 (?) карактера никако није добар за људски мозак.


Хтедох да напишем Анонимном поводом оног његовог


Лепота дубине устукнула је пред планктонском заводљивошћу површине.



Бодријарове речи да је истина убијена када је измишљена фотографија.

Парафразирам то и тврдим да су људски мозак, култура и цивилизација подвргнути еутаназији откако су на сцену ступили твитер, инстаграм,...


Читав процес је почео и раније, са телевизијом, па интернетом уопштено гледано који је од академске мреже за размену информација између универзитета прерастао у подразумевајући део свакодневнице са свим својим ЕПП порукама свих врста, од политичких и идеолошких до трговачких и медијских.

Али мислим да су "друштвене" мреже тог твитер типа онај финални ударац у главу ономе што смо некада називали јавним мњењем (res publica = република).


И римском народу су, на крају, досадиле античке вредности, више су му се допадале удобности једноставног ропства и мира. Радије хлеба и игара него бескрајних истребљивачких ратова. Како су сами Римљани признали, у њиховој слободи се налазио зачетак њихове сопствене пропасти...



Што не напишеш (сам или у сарадњи са неким колегама социолозима, филозофима,...) нешто о томе?

Било би занимљиво за читање и упуштање у дубину јер ионако због оваквог начина живота који водимо у овом нашем Њу Ејџ добу са свим "предностима" која смо добили овим сокоћалима ипак вазда само клизимо по површини.


Сити, напити, обучени по последњој моди, испробали све, омирисали све, куснули, опипали, видели...

Па нам је све досадно, али при томе не видимо да смо у том процесу и сами постали изузетно досадни. И себи и другима.

Па онда рачунам, макар мало да изађемо из тог свог менталног оквира у нешто шире, занимљивије и, свакако, интересантније од твитер/инстаграм тема.

Блог као такав допушта неке могућности које су ипак другачије од онога што видимо по тим "друштвеним" мрежама таблоидног типа и карактера.

Ово ти најозбиљније кажем. То је оно што мислим о тим стварима.

Мада знам да и даље важи:

"Мишљење је као и дупе. Свако га има."

Јес дупе.

Али је барем моје, није туђе.



EDIT: Само немој, молим те, да ми кажеш да у ово наше данашње модерно доба људи немају времена за упуштање у дубину, па зато само клизе по површини света у којем живе и по површини себе самих и других људи у свом окружењу.

То такође није мој проблем већ проблем тих људи који немају времена.

(А и мало ме подсећа на оне студенте из деведесетих које сам познавао, а који су ми 10 или и свих 20 година стално говорили како би они завршили факултете, дипломирали одавно, али ето, ова ситуација, Милошевић на власти...)
milisav68 milisav68 09:34 26.05.2019

Re: Taso

Одломци из књиге Лазара Џамића:

Na današnji dan, tačno pre pola veka, u Italiji je izašao prvi broj stripa Alan Ford, pod nazivom grupa TNT.U bivšoj Jugoslaviji, strip je počeo da izlazi 1970. godine, i uspeh koji je ostvaren, nije zabeležen ni u jednoj drugoj zemlji, pa čak ni u Italiji.

Fantastičan uspeh u bivšoj Jugoslaviji je bio zahvaljujući prevodiocu, i slobodno može da se kaže - koautoru Nenadu Brixiju.


tasadebeli tasadebeli 09:53 26.05.2019

Re: Taso

milisav68

Fantastičan uspeh u bivšoj Jugoslaviji je bio zahvaljujući prevodiocu, i slobodno može da se kaže - koautoru Nenadu Brixiju.



Тако је!




И хвала ти.

Јер ипак је ово блог о језику нашем насушном.
tasadebeli tasadebeli 10:30 26.05.2019

Алселоне

И још једну ствар не разумем, Алсе... Кад смо се већ дотакли те теме, а тиче се овог нашег заједничког Блога Б92 на којем ипак проводимо неко време од својих живота, па ће нам он свакако бити једна од оних "хиљаду шарених риба" које нам пролазе пред очима када дође до тог момента...

Сећаш се онога о чему сте се дописивали ти и Макса и још неки код Фукса пре неки дан?


P.S. previše lucidni sigurno nisu, pošto kada se pojavi neko ko o istoriji priča dokumentovano biva iskuliran i priča se nastavlja kao da se nikad ni pojavio nije.

Što bi rekao moj omiljeni internet drkadžija - http://n-gate.com/ za HackerNews ekipu - "bunch of people incorrecting each other".

"bunch of people incorrecting each other".

Da me sada ne mrzi, a mrzi me, seo bih pola sata i napisao random generator ČP rasprava i ne bi mi trebao AI da to generišem.




Одавно смо уочили сви и сложили се да се на Блогу Б92 већ неколико година уназад одвија тај процес тзв. твитеризације и у коментарисању, а богами и у писању ауторских текстова.

И верујем да бисмо се сви сложили да то јесте један од најважнијих узрока опадања квалитета текстова на Блогу Б92.

Е, сад...

Разумем ја да поједини блогери ову нашу заједничку платформу третирају искључиво (ИСКЉУЧИВО!) као простор за промовисање оне политичке опције којој и сами припадају или су јој наклоњени и промовисање својих политичких ставова који чине њихов confirmation bias по питању политике.


Овај наш Блог Б92 има мноштво тематских категорија, па и политику, и разумем да људи онда то раде.

Али ми није јасно зашто поједини блогери (немали број њих) Блог Б92 виде искључиво (ИСКЉУЧИВО! ) као простор за то.

(То ти је оно, зашто се сваки разговор на славским ручковима и вечерама у Срба заврши са политиком?)

Ево види, овде је и мој другар Шоне, иако сам му у једном коментару објаснио лепо да је тема овог мог поста 24. мај, Дан словенске писмености, будући закон о томе, језик итд, ипак и после свега окачио стари југословенски пасош настављајући своју замисао о 25. мају на Блогу Б92.

(Захваљујем још једном Мирели, гос'н черу, Џинксу и Милисаву што су се једини до сада држали теме. )

Шоне је мој другар паметан и ваљан човек, ја нећу да га игноришем.

Никога ја никада заиста и не игноришем (осим ако је крајње неваспитан, негативан; довољно се таквим стварима које захтевају ресетовање напуним и препуним и у школи која је, на жалост, данас у Србији постала социјална служба за разорене породице и унесрећену децу, а не школа, и не треба ми тако нешто и на Блогу Б92) јер испод сваког од ових никова, па макар неки од њих били и двоструки, троструки, вишеструки, ипак видим живог човека. А живог човека нећу да игноришем.

Јер та реч ignore као своју конотацију носи смрт и нестанак културе и цивилизације јер "обесмишљава хоризонт заједнице" како то неко рече својевремено у својој Књизи о ћутању.

Али ми није јасно зашто толико блогера инсистира на томе да овај простор буде искључиви простор промовисања сопственог политичког confirmation bias, па онда твитеризацијом самог Блога Б92 кроз своје коментаре доприноси таблоидизацији ове наше платформе?

Друга ствар коју не разумем је зашто на ту политикантску твитеризацију и таблоидизацију (таблоидиотизацију?) пристају тзв. "староседеоци" Блога Б92 који су га својевремено учинили тако широко познатим због квалитета текстова?

(Замисли, чак сам се и ја овако старомодан, спор, и углавном искључен са свих медија у Србији томе придружио мислећи да ће ми дијалог са људима на Блогу Б92 бити само од користи јер могу само да постанем бољи човек кроз дијалог са таквим људима. )

И не само што ти тзв. "староседеоци" (који, успут, највипше и кукају због опадања квалитета Блога Б92) пристају на те процесе твитеризације и таблоидизације Блога Б92, него још здушно и учествују у томе.

Није ми јасно, Алсе, зашто?

Нелогично је.

Знам да су неки од тих "староседелаца" твоји другари и другарице које виђаш и ван Блога Б92.

'Ајде питај их зашто то раде. Па ми пренеси шта су ти рекли.

Питао бих ја њих директно, али они мени или неће одговорити јер ме сматрају вероватно недостојним саговорником (поздрав свима са листе банованих на мом посту о Служби. ) или ће и то моје сасвим озбиљно питање извргнути даљем процесу твитеризације и таблоидизације који се на Блогу одвија, као што смо сви уочили, већ неколико година уназад.

Па питај их онда ти, теби ће можда искрено рећи у чему је ствар.
anonymous anonymous 15:27 25.05.2019

A na kraju ...

...

anonymous anonymous 15:37 25.05.2019

Re: A na kraju ...


shone shone 16:53 25.05.2019

Re: A na kraju ...

tasadebeli tasadebeli 20:32 26.05.2019

Re: A na kraju ...

shone



Да. У праву си.

Сад тек схватам да, због свега овога овде реченога о Блогу Б92 на којем се окупљамо и дописујемо, проводимо неко своје време од датог нам живота, овај мој наслов добија помало симблично значење иако ми је првобитна намера заиста била да пост буде посвећен Ћирилу и Методију, Дану словенске писмености 24. мају...

Што би рекли они Толкинови хобити:

Никада не знаш куда ће те пут одвести када пређеш праг своје куће и изађеш напоље.


Milan Novković Milan Novković 22:03 26.05.2019

Re: A na kraju ...


anonymous
...


Ispričao ženi, sa hladnokrvno proračunate distance - ipak se slatko nasmejala
jadragoljub jadragoljub 13:10 26.05.2019

zašto

si trolovanjem o jugi uprapastio blog koji je obećavao normalnu komunikaciju.
shone shone 13:46 26.05.2019

Re: zašto

zašto
si trolovanjem o jugi uprapastio blog koji je obećavao normalnu komunikaciju.


Potpuno si u pravu Dragče.
Evo samobanujem se.
Da me bog ubije ako znam šta ja ovde radim uopšte.

Izvinjavam se Taso.
jadragoljub jadragoljub 14:42 26.05.2019

Re: zašto

shone
zašto
si trolovanjem o jugi uprapastio blog koji je obećavao normalnu komunikaciju.


Potpuno si u pravu Dragče.
Evo samobanujem se.
Da me bog ubije ako znam šta ja ovde radim uopšte.

Izvinjavam se Taso.

ma tvoje je da komentarišeš šta oćeš al tasino je da spreči to trolovanje a on se priključio sjebavanju svog , retko kad, dobrog bloga.
tasadebeli tasadebeli 14:58 26.05.2019

Re: zašto

shone
jadragoljub

zašto
si trolovanjem o jugi uprapastio blog koji je obećavao normalnu komunikaciju.


Potpuno si u pravu Dragče.
Evo samobanujem se.
Da me bog ubije ako znam šta ja ovde radim uopšte.

Izvinjavam se Taso.



Драгољубе и Шоне, све ОК.

Хвала вам обојици, као и свима осталима, што сте уопште и свратили на кафицу.

Рачунам да ипак није било све узалуд. Барем за мене.

Рекох овде све што ми је на срцу, души и на уму и о Југославији, а онда последично и о Блогу Б92. и драго ми је што сам то рекао јербо ме многи због тога што мислим погрешно схватају и сматрају да не волим ни једно ни друго. А то није истина. Само кажем оно што заиста и мислим о томе. А то што мислим, не значи да та два не волим, напротив.

Него!

За вас двојицу!

Кад већ причамо о тој Југославији, само понеки пут неки од нас имају селективно памћење јер не воле да се сећају ружних ствари што је сасвим људски, па као такво мени и прихватљиво.

Наиме, још на оном мом блогу о Служби поставио сам Драгољубу сасвим озбиљно питање, али се онда код Албукеркија скренуло лево и отишло далеко, све до Киншасе. Па тако Драгољуб и ако је намеравао, није стигао да ми одговори.

Питао сам тада Драгољуба, а ево сада питам обојицу, сећате ли се ви нечега о убиству амбасадора Роловића и о бомби подметнутој испод седишта у биоскопу 20. октобар у Београду?

И једно и друго је било дело усташких терориста.

Мени су у сећању (био сам клинац тада) остале само неке слике са насловних страна новина. И сећам се приче да је једна девојка у тој експлозији у биоскопу остала инвалид без обе ноге. И сећам се имена једног од тих терориста. Извесни Баришић.

Данас такви терористички чинови редовно узимају као casus belli за почетак напада на независне суверене државе.

А и слагао бих вас када бих вам рекао да ми тероризам као појава, нарочито ако уперен против мене и моје земље и сународника, није занимљив. Почев од ових на линку, па Карлоса, усташа,...


Код мене је све то почло поодавно... Још од ове књиге. (ЛИНК)


Јер сам ту схватио колико та појава има дубоке корене у вековима иза нас.

Па је после то ишло само од себе.

А мене кад ухвати тако нешто, не пушћа.



Јер не бих да слутим зло, али...




tasadebeli tasadebeli 15:03 26.05.2019

Re: zašto

jadragoljub
shone
zašto
si trolovanjem o jugi uprapastio blog koji je obećavao normalnu komunikaciju.


Potpuno si u pravu Dragče.
Evo samobanujem se.
Da me bog ubije ako znam šta ja ovde radim uopšte.

Izvinjavam se Taso.

ma tvoje je da komentarišeš šta oćeš al tasino je da spreči to trolovanje a on se priključio sjebavanju svog , retko kad, dobrog bloga.




Драгољубе, као што рекох, све је то ОК.

Јер је и људски.

А ко год и жели да се придржава теме, не браним му.

Напротив, биће ми драго.

Успут, не приметих твој допринос теми. А знам да волиш историју. И да доста тога знаш. Језик ти је мање при срцу, али историја.

А код Ћирила и Методија богами итекако има шта да се каже о историји, не само о језику.

Рецимо, на случају Ћирила и Методија итекако огледа та дубока подељеност и међусобна нетрпељивост два верска и политичка центра Европе тога доба пар стотина година пре него је дошло и до званичног раскола 1054. године када се хришћанска црква поделила на Источну и Западну.

А ми као народ последице свега тога осећамо ево и данас, 1000 година касније.

Знам да би ти имао итекако шта да кажеш о тој теми.

Теби свакако хвала на добрим намерама у циљу укидања трола.

Али навикао сам ја на то на Блогу Б92 одавно. Ето баш Алсу објашњавах надугачко да ја не покушавам да будем својим коментарима уредник туђих блогова.

Али и да не осуђујем оне који то раде.

Мени много више смета твитеризација и таблоидизација Блога Б92 у некакве дневно-политичке и политикантске сврхе због којег је он почео да личи на неку врсту Фарме и Парова иако по својим учесницима то не би требало никако да буде.
jadragoljub jadragoljub 17:06 26.05.2019

Re: zašto

Питао сам тада Драгољуба, а ево сада питам обојицу, сећате ли се ви нечега о убиству амбасадора Роловића и о бомби подметнутој испод седишта у биоскопу 20. октобар у Београду?

И једно и друго је било дело усташких терориста.

sećam se, al to je bilo to, terorizam koji je očekivan. govorim sa sadašnjeg stanovišta. ja sam bio baš u glamoču onomad kad su ustaše upale u bosnu 77-8 tako nekako.
jasno mi je pozadina ovog tvog iskčavanja al neću da ukazim u trtljanje koje bi izazvalo.
reko sam , priča o ćiriletu i metodetu bi bila priča, ovo ne.
tasadebeli tasadebeli 19:03 26.05.2019

Re: zašto

jadragoljub

priča o ćiriletu i metodetu bi bila priča



Па поведи коло, брате!

Нико ти не брани.

рекох ти, већ сам видео из неких твојих коментара раније да би ти заиста могао да кажеш много тога занимљивог на тему историје. Средњевековне историје. Исто као Апостата на тему новије историје, 20. век. Па онда...

Ја дао уводни текст. Ред је да и други томе допринесу.

П.С. -
jasno mi je pozadina ovog tvog iskčavanja al neću da ukazim u trtljanje koje bi izazvalo.


Шта је то "iskčavanja"?

Када бих то знао, можда бих онда и схватио шта мислиш под тим "pozadina".
nepopustljiv nepopustljiv 16:13 26.05.2019

M'da!

Taso, možda ne bi bilo loše da počneš sa svakodnevnom vežbom.
Svakoga dana da napišeš komentar dužine jedne proste rečenice.
Nemoj za početak više od jednoga, kako ne bi bilo prenaglo i prenaporno.
Mislim - kako hoćeš.
tasadebeli tasadebeli 19:23 26.05.2019

Re: M'da!

nepopustljiv
Taso, možda ne bi bilo loše da počneš sa svakodnevnom vežbom.
Svakoga dana da napišeš komentar dužine jedne proste rečenice.
Nemoj za početak više od jednoga, kako ne bi bilo prenaglo i prenaporno.
Mislim - kako hoćeš.










Мислим - нећу.

Не замери, али ја не бих у томе онда да учествујем.

Већ рекох шта мислим о твитеризацији и таблоидизацији Блога Б92 чиме се он претвара у само још једну Фарму или Парове у којима се Србија гуши у овим нашим данима. А све у циљу, понављам то, јефтиног политикантства.

Чему, да се не лажемо, и ти итекако доприносиш својим: "сагласан", "никове на сунце", "о чему је у ствари овај блог" и сличнима. И то умножаваним у хиљаде примерака.

Е, због тога нећу.

Него, брате, ти како хоћеш. Боље да размислиш мало о томе што ти рекох из неког другог угла него из тог одакле сада гледаш на ту ствар.

Или може и овако:

Ако обојица останемо при својим ставовима о томе шта за сваког од нас представља овај Блог Б92 и у каквом би то Блогу Б92 свако од нас желео да учествује и троши своје време на то, онда ће једноме од нас двојице врло брзо ово место постати досадно

Да цитирам моје омиљене јунаке из некадашњих рото-романа који су се продавали уторком и петком на кисоцима типа "Вајат Ерп" и "Док Холидеј":

"Овај град ће ускоро постати тесан за једнога од нас двојице."

И при томе не мислим ни на какав обрачун код ОК корала, него на тихи и елегантни одлазак једнога од нас двојице у легенду јер му једноставно то што види на Блогу Б92 више неће бити занимљиво за учествовање.








mariopan mariopan 10:11 30.05.2019

taso

Obožavam što su slova i reči izmišljene pa mogu da ti kliknem preporuku.
tasadebeli tasadebeli 20:02 30.05.2019

Re: taso

mariopan
Obožavam što su slova i reči izmišljene pa mogu da ti kliknem preporuku.






nsarski nsarski 21:16 30.05.2019

Re: taso

tasadebeli
mariopan
Obožavam što su slova i reči izmišljene pa mogu da ti kliknem preporuku.







Za vas, entuzijaste, evo najnovijih vesti iz nauke...
(jbg, moram da vas zadirkujem)

The Universe Speaks in Numbers

U stvari, da ne budem baš sasvim ciničan, zaista nisam siguran šta je prvo- reč (identitet) ili količina (broj)?

Npr., da li je za preživljavanje važnije ustanoviti da KO te uporno gleda (na primer lav), ili KOLIKO njih te vreba (recimo lavova). Mislim da se neural scientists slažu da čovek prvo ustanovi dinamiku a kasnije identitet. Recimo, nešto velikom brzinom leti ka tebi da te zvekne u glavu. Prvo se primeti dinamika, i na nju se reaguje zarad preživljavanja, a tek kasnije ustanoviš da li te neko gađa krompirom, ili kamenom, ili nekim biljnim objektom (kasavom, recimo) kome ne znaš ime.

Meet cassava - hranljiva i ukusna biljka.



mariopan mariopan 02:10 31.05.2019

Re: taso

nsarski

Mislim da se neural scientists slažu da čovek prvo ustanovi dinamiku a kasnije identitet.


Da, kako nemamo tu vrstu opasnosti (divljinu), čovek bi pomislio da će da nam atrofira taj alat za preživljavanje, ali se Čovek pobrinuo da opasnosti po život i sada imamo na pretek.

U urbanim sredinama tako reagujemo na saobračaj, recimo, pošto nemamo lavova, sve smo ih pojeli.

Prvo odskočimo, ako je moguće zbrišemo korak dalje, pa onda gledamo šta je to prozujalo pored nas, i gađamo ga psovkama jer nemamo ništa drugo da se odbranimo. Ako uspemo, naravno.

I (ko preživi) tek onda onda gledamo da li je to bio jedan kreten ili pet kretena, neka smo mi na sigurnom.
nsarski nsarski 05:13 31.05.2019

Re: taso

I (ko preživi) tek onda onda gledamo da li je to bio jedan kreten ili pet kretena, neka smo mi na sigurnom.

...tek onda gledamo da li je u pitanju pežo ili reno ili onaj, onaj... citroen.



Ima sledeća posetnica:

Automehaničar.
Ne popravljamo automobile koji kao znak imaju mačkicu, py*kicu ili jelkicu
- Majstor Mile.

mariopan mariopan 07:48 31.05.2019

Re: taso

nsarski
I (ko preživi) tek onda onda gledamo da li je to bio jedan kreten ili pet kretena, neka smo mi na sigurnom.

...tek onda gledamo da li je u pitanju pežo ili reno ili onaj, onaj... citroen.



Ima sledeća posetnica:

Automehaničar.
Ne popravljamo automobile koji kao znak imaju mačkicu, py*kicu ili jelkicu
- Majstor Mile.




Sećam se te genijalne posetnice.

Samo sam se dvoumila šta im je ono ehlička.

Arhiva