И Ми око Нас ...
EDIT: Заборавих ово када сам качио блог, тек сад се сетих... :-( Не замерите.
Овај пост, као што и приличи стилу врло популарном међу блогерима на свим меридијанима и на свим блоговима на Мрежи овога света, има епистоларну форму.
Хвала Анђи на инспирацији... (ЛИНК)
tasadebeli:
" (Бићу искрен с тобом као и увек. Одмах ми се смучи чим неко крене да се прокењава о "старим добрим временима" на Блогу Б92.
Исто онако као и када неко крене да се прокењава о 5. октобру 2000. То је, отприлике, иста жвака.
А мени је та жвака баш онако... Бљакаста.) "
angie01:
" pa sad, hebiga taso, da l je tebi bljakasto ili ne, neosporna cinjenica je, da su nekada na blogu pisali i dolazili mnogi zanimljivi ljudi, ne samo sa tog spiska iz arhive, koju je kopirao spira,...Milan Nikolic, sestre Bogavac, trener, Downgreeter,...da sad ne nabrajam, dovoljno je udjes u komentare bilo kog nekadasnjeg bloga i vidis koliko je zanimljivih ljudi ucestvovalo,...mozda se tebi to ne svidja, jer je bilo vise gradjanski orjentisanih ucesnika,...
...kao sto je cinjenica da se 5. oktobra srusio jedan destruktivni, razarajuci rezim tiranina-ciji rezultati vladavine nikako da prstanu,....isto tako nosen jednom pozitivnom, gradjanski orjentisanom energijom, sa ciljem da se jedno retrogradno mrcvarenje zaustavi...
sad negirati oba, takodje znaci, da to sve nije odgovaralo... "
tasadebeli:
" Само неки, Анђо, само неки су били занимљиви и вредни пажње. Исто као и данас.
(Надам се да међу те занимљиве и вредне пажње некада не сврставаш једног Божу Ђелића, Сашу Радуловића, Биљану Србљановић, Ивана Маровића, Јелену Милић, Марка Видојковића и њима сличне? Да се не бисмо задевали сад овде...)
Башка што се на Спирином списку као бивши блогери налазе и неки који су и данас врло живахни и активни на Блогу Б92, нека су они нама живи и здрави фала богу, па штанцују блогове свако мало - нпр. Фукс и гос'н Бобић. Без таквих би ово место на нету умрло.
И да ти не помињем Тероризам, Њикипедију, Њорлд Њевс и остале покојне блогере са Спириног списка који нам данас баш недостају, а који су некада ово место чинили достојним пажње и вредним наших данашњих сећања, помена и парастоса за та "добра стара времена на Блогу Б92." :-)
Мала (хм... кратка) напомена, што рече колега sweet64 у једном свом коментару, тзв. фуснота:
Анђо, нисам ја од јуче на Блогу Б92. Јесте да сам као аутор на Блогу две и по године, од априла 2016. Али сам зато регистрован на Блогу Б92 као коментатор још од јула 2011. Дакле, пуних 7 година. А текстове на Блогу Б92 сам читао још од 2008. или од 2009. Дакле, скоро читаву деценију. И не спадам сасвим сигурно у групу староседелаца који су овде од самих почетака Блога Б92 и јављају се још увек и данас, али нисам баш ни неки новајлија.
Дуго ми је памћење што се Блога Б92 тиче.
Као уосталом и што се тиче Србије и Југославије уназад 50 година јер сам много матор, 1964. годиште. И много тога и свашта памтим. И на Блогу Б92 и у Србији и, некада, Југославији.
И зато не могу да ми се као "непорециве истине" баш тако олако подмећу просеравања ни о Блогу Б92 ни о Србији и, некада, Југославији, односно 5. октобру 2000. у овом конкретном случају, јер добро памтим све то. Можда би ми било боље да имам пилеће памћење. Онда бих безусловно веровао у све што неко овде напише о тим прошлим временима и догађајима и било би нам свима лепо.
Али немам пилеће памћење. (Па да ми се мозак ипак мало одмори макар на три дана као што Спира мисли да ја уживам.)
Нажалост... :-(
angie01:
„mozda se tebi to ne svidja, jer je bilo vise gradjanski orjentisanih ucesnika,...
kao sto je cinjenica da se 5. oktobra srusio jedan destruktivni, razarajuci rezim tiranina-ciji rezultati vladavine nikako da prstanu,....isto tako nosen jednom pozitivnom, gradjanski orjentisanom energijom, sa ciljem da se jedno retrogradno mrcvarenje zaustavi...
sad negirati oba, takodje znaci, da to sve nije odgovaralo..."
tasadebeli:
А не, нисам ја негирао та два. Ни 5. октобар 2000. ни вредност Блога Б92 на мрежи током свих ових десет година.
Прецизно, рекао сам да ми припадне сваки пут мука када неко крене са булшитом причајући о "старим добрим временима" Блога Б92 или о 5. октобру 2000.
(Или о СФРЈ и Србији седамдесетих и осамдесетих и деведесетих прошлог века и после 2000, или о било чему другом што сам гледао својим очима, слушао својим ушима, омирисао, додирнуо и куснуо и сам, не преко посредника, и осећао и тада нешто као и данас учествујући активно у свему томе.)
Сметају ми та накнадна тумачења типа: ти, друже, немаш појма, сад ћу ја да ти кажем како је то било и зашто је тако било и да ти као прави медијски "аналитичар и синтетичар" протумачим шта ти то треба да мислиш данас, у 2018. години о свему томе...
Сметају ми јер тим накнадним наметљивим "анализама и синтезама" у чија тумачења се не сме сумњати и у која се мора безусловно веровати скоро никада и не видим неку другу сврху сем да продубљују апатију и туробу која је и иначе зацарила међу људима са којима живим и која већ деценијама уназад уздиже безнађе на пиједестал божанства у средини у којој живим тврдећи како нам никада није било горе и теже.
Е, па то једноставно није тачно. Није истина.
И зато је једна таква жвака, таква прича која производи толико безнађе и апатију један обичан булшит и ништа више.
И то вероватно зато што се с пуним правом у свему томе може поставити питање ко је ту заправо заиста грађански оријентисан и са позитивном енергијом (када си већ то и сама поменула).
Они који су некада писали на Блогу Б92, они који данас пишу на Блогу Б92...?
Све је то подложно преиспитивању, богами, да бисмо сагледали ко је ту заиста грађански оријентисан и позитиван.
Као и ко је ту самом себи приписао да је више „грађански оријентисан" од неких других који се на Блогу Б92 јављају, па се тај "бољи и виши грађанин" одмах љути и напушта Блог Б92 зато што му смета толики број „неграђана" који му не иду низ длаку и са којима баш и не може да се „узајамно милује по идиотским главама."
И на крају ове епистоле, као што је и ред и као што епистоларна правила налажу, поздрав свима, ама баш свима добронамернима на Блогу Б92.
(Оне недобронамерне нећу да поздрављам.)
А нарочити и посебан поздрав блогоколеги и сапатнику по писаној речи, увек инспиративном колико и инспирисаном Спинози, затим колегиници Веселици, мамама са увек спремним колачима филованим емоцијама Реднек и Мариопан, Мирели од које сам учио шта је то тактичност и одмереност иако сам пре тога мислио да све знам о томе, затим бесконачно стрпљивим и за своје ученике увек подстицајним професорима из неких других димензија Шарском и Зоркићу, увек драгим и добродошлим Спартанцима из екипе 300 Предатору, Врапцу и Чарлију, за истраживање и проналажење нових територија увек расположеном Џинксу, префињеном уметнику са даром познавања закона физике Наску, са 'увек занимљивим златним успоменама најбољем блогерском поети гос'н Черу и још неким мени заиста драгим људима на Блогу Б92 због којих се уопште и задржах и закуцах овде толики низ година.
(Не замерите ако не поменух баш сваког поименце.)
Одох сад на Трећи програм Радио Београда, тамо се тренутно свира барококо...
Да искористим док још могу пре него што уђемо у романтизам онако ђутуре, сви заједно, као људска и блогерска заједница.
П.С. - Колега sweet64, као што видиш, послушао сам те. :-)