Umetnost| Život| Životni stil

Čekanje

mikele9 RSS / 23.05.2018. u 12:29

je jedna od najgorih stvari/situacija u životu! Čekanjem čovek obesmišljava svoje postojanje, Beket je to maestralno prikazao u Čekajući Godoa. Istina je da smo bili primoravani na čekanje, onih devedesetih godina, ne ponovile se a evo ponovo se javljaju, ulaze na vrlo velika vrata, dakle, devedesetih godina kada smo ustajali u cik zore i čekali u već formiranom redu za litar mleka i kilo hleba! Bivalo je tada još mnogo kojekakvih čekanja od kojih mi se smučio život pa danas kada vidim više od tri osobe pred kasom u samousluzi, odustajem i odlazim u drugu, treću... No to onomadašnje čekanje je iako do bola ponižavajuće, bilo borba za opstanak, za goli život. Ako zaista moram da odem negde, s budističkim mirom čekam tramvaj, autobus, to je posebna vrsta čekanja. Ako je nekoliko kilometara daleko, idem pešaka, s bolom u kolenima i neosetljivim tabanima ali idem. Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku! To je bilo slatko čekanje. Ne volim da čekam niti volim da mene čekaju. Ako se dogovorimo da se nađemo tad I tad, ja stignem bar 15 minuta ranije. Moj pokojni prijatelj M.C. je jednom zakasnio na dogovoreni sastanak i kada me je video, uz izvinjenje, rekao mi je da je navikao da svi kasne pa je očekivao da ću i ja to uraditi. Nikada više neću zakasniti kada se dogovorim sa tobom, ovo mu dođe kao zakletva, nasmejao se.

No, kada čekanje postane način života, onda se život pretvara u ništa! Ležati, ništa ne radeći, čačkati nos, protezati se i čekati da vas odnekud strefi sreća ili šta ste već čekali, to je naprosto traćenje života! Ovo malo vremena koliko smo na ovom zrncu od planete, treba iskoristiti na hiljade načina, biti aktivan i fizički i mentalno, stalno nešto rabotati, od najbanalnijih do krucijalnih stvari. Čekanje kao način života znači uparloženost, predavanje, poništavanje sopstvenog života.

Ne predajte se, ako nešto dođe, doći će i bez besmislenog čekanja.



Komentari (27)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 14:34 23.05.2018

у надању ,

ako poziv dođe

jош на листи еротских причека
ево чекам ....да ме прозоведу,
некада ме мигом су мамиле
сада стрпљив таворим у реду,

(ил' да манем јеба кодекс
те испробам ...сајберсекс,
oбилатог тамо је нуткања
а што битно нема ни чекања)
c_h.arlie c_h.arlie 05:18 25.05.2018

Re: у надању ,

Черевићан
ako poziv dođe

jош на листи еротских причека
ево чекам ....да ме прозоведу,
некада ме мигом су мамиле
сада стрпљив таворим у реду,

(ил' да манем јеба кодекс
те испробам ...сајберсекс,
oбилатог тамо је нуткања
а што битно нема ни чекања)

Ko o čemu, Čerevićan o prcanju !
Ako, ako !
mikele9 mikele9 22:23 25.05.2018

Re: у надању ,

jош на листи еротских причека
ево чекам ....да ме прозоведу,
некада ме мигом су мамиле
сада стрпљив таворим у реду,

(ил' да манем јеба кодекс
те испробам ...сајберсекс,
oбилатог тамо је нуткања
а што битно нема ни чекања)

Hvala vam G. Čer! Pronalazim sebe u ovim stihovima.
mikele9 mikele9 22:25 25.05.2018

Re: у надању ,

Ko o čemu, Čerevićan o prcanju !
Ako, ako !

Ako, ako, nego šta!!! Imali šta lepše od toga u beskrajnom Kosmosu?
c_h.arlie c_h.arlie 07:05 26.05.2018

Re: у надању ,

mikele9
Ko o čemu, Čerevićan o prcanju !
Ako, ako !

Ako, ako, nego šta!!! Imali šta lepše od toga u beskrajnom Kosmosu?

Nema.
kosta.babic kosta.babic 14:44 23.05.2018

Čekanje

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Postoje razna "čekanja"
Neka su prijatna i obećavajuća,neka iscrpljujuća i poražavajuća.
Ljudi u godinama,tvojim i mojim,često su skloni da rade više i brže nego što im to snaga dozvoljava.
mikele9 mikele9 22:26 25.05.2018

Re: Čekanje

Ljudi u godinama,tvojim i mojim,često su skloni da rade više i brže nego što im to snaga dozvoljava.

Sve više sam svestan toga!
ephemeris ephemeris 15:57 23.05.2018

Neki to vole vruce...



Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku!


Its not how long you wait, it's who you're waiting for.




mikele9 mikele9 22:27 25.05.2018

Re: Neki to vole vruce...

Its not how long you wait, it's who you're waiting for.

angie01 angie01 16:13 23.05.2018

,

mikele9 mikele9 22:28 25.05.2018

Re: ,

Blagodarim Angie
docsumann docsumann 19:32 23.05.2018

jedna prastara...


PROFIL SPLJOŠTENOG LICA


probudio se pred numeričkim opisom vremena

vodom je sprao grafitne sjenke nečijeg portreta sa svog lica
poprimio lik koji je pronašao u ogledalu
a zatim otišao da potraži vatru u kutiji
u kojoj se nalaze kutije unutar kutija
i šibice unutar najmanje

...upalio je cigaru
usuo kafu
i tromo se prisjećao redoslijeda svojih dnevnih rutina

slučajno, u tom prisjećanju
pomislio je – kako ljudi u redovima
u kojim, svaki dan ,odstoji po malo
sve više liče - jedni na druge
a i da su i sami redovi sve sličniji

u njima niko nema svoje posebno lice
oni samo služe za kretanje kroz zakrčene ulice
i hodnike bez kraja
u njima se lakše dolazi do uputstava za dalje kretanje
i mogućnosti za čekanje u boljim redovima...

tu je odbio da dalje razmišlja ( ... )

njegova svijest se privijala uz toplotu dana
i isticala niz dim cigarete

zadovoljno je zaključio
da je sve još uvijek u najboljem redu
hrana na njegovom stolu je dobro sažvakana
ukusno servirana i natopljena tuđom pljuvačkom

cijena njegove sreće je razumna
kao i cijena razuma njegove žene
sve cijene su vrlo razumne
i sve je razumno

samo treba stati u red
iza onog posljednjeg što ima njegovo jučerašnje lice
i čekati , čekati , čekati
c_h.arlie c_h.arlie 05:20 25.05.2018

Re: jedna prastara...

docsumann

PROFIL SPLJOŠTENOG LICA


probudio se pred numeričkim opisom vremena
...

Šta ovo znači ?
mikele9 mikele9 22:21 25.05.2018

Re: jedna prastara...

samo treba stati u red
iza onog posljednjeg što ima njegovo jučerašnje lice
i čekati , čekati , čekati

Prastara ili jutrošnja, bez važnosti zato što je odlična!!! Čitao sam je sa uživanjem!!!
Filip Mladenović Filip Mladenović 21:58 23.05.2018

KAKAV tekst Ljubodraga Stojadinovića!?

LJUBAV U DOBA SMRTI

Statistika svoju važnost crpi iz proseka.To je samo skup suvih, često neobjašnjivih brojeva, neprivlačnih, nepriličnih, hladnih i odbojnih. Ništa dosadnije nego bistriti statistiku. Ili, ipak, ona nešto govori svojim oporim isceđenim jezikom i često potpisuje smrt. Ona kaže, bez emocija i milosrđa, bez obaziranja na žive ljude iza brojki niti mrtve ispod njih, da je od časa kada je Vučić oteo penzije do dana današnjeg umrlo preko 200.000 penzionera. Ništa zato, kaže bezmilosni i prašnjivi jezik statistike, umesto njih su došli novi, uvereni da su još živi.

Ne kažem ja da je navedena brojka sasvim pouzdana; mrtvih penzionera je možda toliko, možda manje, a svakako više. I nije sigurno da je razbojništvo nad starcima, ili bar samo ono izazvalo tolike smrti, pri čemu kolone izmoždenih čekaju pred njenim vratima. Umiralo bi se i u rajskom blagostanju a nekmoli u ponižavajućoj bedi, ali ovde je reč o šegrtima i majstorima smrti nad građanima koje bi morali da smatraju svojim. Svojim? Otimači svojim smatraju samo plen.

I evo, posle toliko godina podsticanja smrti u onih koji ne mogu da se brane niti od nje, niti od bolesti, niti od bilo čega, iz bezdušnog sveta je stiglo ono malo preostale milosti: red je da se vrati ono što je silom uzeto! To je poruka provizorijumu pod imenom Srbija, koja nadmeno i bez mozga veruje da je država. Ali, šta se desilo: gazda ne želi da vrati, jer ne razume u čemu je stvar. Moguće objašnjenje je toliko jasno, ma koliko se kosilo čak i sa svakim, i najprljavijim mafijaškim kodeksom i sa pravilnikom najsurovijih nasilnika: taj nije navikao da vraća, nego samo da uzima, i poruka iz sveta ga je zatekla u stanju vrednosne hibernacije i zblanute tupavosti, zamrznutog pred svojim etičkim smetlarnikom.

Nije umeo da razreši logičnu formulu bestidne otimačine u kojoj je uhvaćen, poput mamlaza koji krade pekmez ili salame u bakalnici. Pa tvrdi da će tog provijanta u magacinima gde je pohara bila izvršena biti manje kad on vrati plen iz svog kukavnog jajarskog poduhvata. Primer ove ludačke matematike i otpora prema bilo čemu ljudskom zaslepljuje eliminacijom srama, nestalog u sličnim poduhvatima, koji su se nagomilali kao u prepunjenoj septičkoj jami. Ona curi na sve strane, smrdi do neba, a njen ponosni vlasnik obećava da će sledeća iskopina biti još punija i smradnija.

„Nemoj da misliš da nas on pravi budalama“, rekao mi je bivši fakultetski profesor u jednoj kafani blizu Nemenikuća, ovih majskih dana pod Kosmajem. „Mi smo stvarno budale. Nije prvi slučaj u istoriji da su ludaci tlačili maloumne. Mi smo idealna kombinacija, on i mi. Kad ti kažem! Ne veruj ako ne moraš. Probaj ovo loše vino, nije sasvim loše!“

Na istom mestu sam čuo, kako reče profesor, istinitu priču, dostojnu čak i pristojne literature. U jednom periferijskom domu za stara lica, dva drugara, koji su svojim šarmom palili maštu i sva čula najlepših Beograđanki šezdesetih, sreli su se ponovo, pred sam kraj. Imali su penzije dovoljne za jednokrevetne sobe, može se reći garsonjere. Sve ostalo što su stekli ostavili su svojima.

Kad su im otete penzije, nisu više mogli da plaćaju garsonjere, a oni su beogradski vitezovi, suviše ponosni da bi bilo šta tražili od dece. Pa su ih jednoga jutra probudili u zoru i premestili u petokrevetnu sobu.

Jedne večeri u junu 2016. na tužnoj staračkoj zabavi primetili su staricu koja ih je neodoljivo podsetila na Jovanku, devojku zbog koje su se mnogi potukli na Tašmajdanu, pa i njih dvojica. U toj tuči su se i upoznali. I te večeri 2016. jedan je rekao: „Gleda pravo u mene, prepoznala me je!“ A drugi: „Gde u tebe da gleda, kajmane, ne skida plavo oko sa mog lica“. I tako, došlo je do još jedne viteške tuče, poslednje, pokazalo se, koja se završila prijateljski, kao i prva, skoro nerešeno.

Rešili su da konačno raščiste stvar, za njih od poslednje životne važnosti, pa su joj prišli na sutrašnjem doručku: „Jesi li ti Jovanka sa Krsta“?

„Nikada nisam bila na Krstu!“

„Jesi li u junu 63. bila na Tašu? Svirao je Mile Lojpur.“

„Nikada nisam bila na igranci na Tašu. Ne znam ko je Lojpur. U Beograd sam stigla osamdesete.“

„Pa što si onda buljila u nas?“

„Ja ne buljim. Samo pokušavam da vidim. Bilo šta, jedva razaznajem stvari na pola metra ispred sebe!“

„Jebem ti moju mladost“, reče jedan. „Ma ista Jovanka.“

„Jes, tako je“, kazao je drugi.

Profesor je postao setan. Reče da nije želeo da me rastuži, ni sebe ni mene, jer je govorio o svojim velikim prijateljima, velikim ljudima. Ali, ovo je Srbija, srećnog kraja nema. Niko ga nije ni očekivao. Rivali nisu saznali ime Jovankine replike, umrla je sledećeg meseca.

Dvojica neodoljivih zavodnika otišla su početkom i sredinom 2017. Opljačkani, bez dovoljno para za lekove, uz ponižavajući domski obrok, bez žaljenja na bližnje koji su ih zaboravili, na dom koji im je oteo prostor. Na državu i njene kradljivce od najslabijih. Takvi su to ljudi bili: nikada, ni po koju cenu, ni na koga se nisu žalili. Samo su se oprobali, u godinama kada je umalo bilo kasno, da pronađu bar mrvice negdašnje snage i ljubavi.

Žena koju nisu poznavali rekla je da bi svakako mogla da ih voli, makar jednoga od njih, samo da je uspela da ih vidi.

To je bila jedna ljubav u doba smrti. Pokušaj ljubavi.

Ima li nade da ti plemeniti, uzvišeni ljudski impulsi, u težnji da se dohvati bar delić onoga što je promaklo, ublaže zločin oduzimanja ljudskosti koji je nad njima počinjen? Mislim da ne. Sreća je lična stvar, a zlikovac je počinio masovni ekonomski pogrom.

No ipak tvrdo verujem da negde u ovom gradu, ili bilo gde, još živi negdašnja zanosna devojka Jovanka sa Crvenog krsta, nedostižna princeza šezdesetih. Zbog nje su tada, a i nedavno letele pesnice i krvarili nosevi, poslednje uspomene na ljubav, uprkos bezvrednoj kreaturi koja je probala da im oduzme sećanja.

Peščanik.net, 23.05.2018.
amika amika 22:30 23.05.2018

Мала смрт

Неко је написао, рекао, не знам већ:

"Чекање је мала смрт".

Једини ако то што чекаш ипак дође, спасен си. Ако не дође, спреми се за нову "малу смрт".
Atomski mrav Atomski mrav 20:27 28.05.2018

Re: Мала смрт

“For a while" is a phrase whose length can't be measured. At least by the person who's waiting.

Haruki Murakami, South of the Border, West of the Sun
nask nask 23:17 23.05.2018

Postoji čekanje i postoji čekanje

ephemeris ephemeris 07:32 24.05.2018

Чекај ме, ја сигурно нећу доћи





Milan Novković Milan Novković 18:46 24.05.2018

Zavisi koliko je ...

Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku!

... nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski, a i od toga koliko ima mrava tamo gde se čekate

amika amika 21:52 24.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski,


Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања њиме, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.- Иво Андрић
c_h.arlie c_h.arlie 05:22 25.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

Milan Novković
Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku!

... nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski, a i od toga koliko ima mrava tamo gde se čekate


Na slici sise k'o lopte.
Da li je normalno da jedna sisa bude dimenzija glave ?!
docsumann docsumann 06:03 25.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

Da li je normalno da jedna sisa bude dimenzija glave ?!


a tvrda ko čelo
Milan Novković Milan Novković 15:39 25.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

amika
nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski,


Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања њиме, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.- Иво Андрић

Ja sam u fioci onih kojima (ume da) pukne film, iskreno iznenda, tj nisam nerzozan pa se suzdržavam, nego sam opušten i super, ali onda, odnekud, i to će mi ostati vječita (crnogorski izgovor) tajna, pokulja neka neobuzdana energija odnekuda ...

... i to onda tako traje, ... nekih 15 minuta

A da tvrdoglavo odem svojim putem, bez ljutnje, ko mi je češće i lakše, ko pojesti dva litra sladoleda
Milan Novković Milan Novković 15:40 25.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

c_h.arlie
Milan Novković
Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku!

... nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski, a i od toga koliko ima mrava tamo gde se čekate


Na slici sise k'o lopte.
Da li je normalno da jedna sisa bude dimenzija glave ?!

Ti, Emsi, previše primećuješ a premalo koristiš force, morao bi, imho, mnogo više da meditiraš
c_h.arlie c_h.arlie 18:50 25.05.2018

Re: Zavisi koliko je ...

Milan Novković
c_h.arlie
Milan Novković
Nikada mi nije bilo teško da čekam devojku!

... nervozna ako bi joj nešto i prigovorio, čak i džentlmenski, a i od toga koliko ima mrava tamo gde se čekate


Na slici sise k'o lopte.
Da li je normalno da jedna sisa bude dimenzija glave ?!

Ti, Emsi, previše primećuješ a premalo koristiš force, morao bi, imho, mnogo više da meditiraš

Moj Milane (jabuko sa grane),
meni je i ostalo, IMHO, samo da primećujem.
Osim ako se neka tetka ne bi smilovala.
mili92 mili92 10:55 26.05.2018

Чекање

Или отаљавање живота.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana