- Није ти било овако сигурно. - рекао је. - То знам.
Нисам имао срца да му кажем. Спустио сам његову главу на своје раме и пратио његово дисање. Да сам знао да ће до овога доћи, прескочио бих помињање секса од пре три сата. Требало је само да се упознамо и необавезно оговарамо блогере.
Тако је и почело. Прву телесну мисао о њему сам добио када је прошла трећа тура пића. Тада сам у његовим очима видео своју жељу. Имао је живот у очима. Не знам ко је први почео завођење, али је он прешао на конкретно позвавши ме да одемо код њега. Питао сам га да ли је сигуран јер то значи да морам да спавам код њега пошто је касно. Није да сам баш морао, али сам много желео да га загрлим, привијем уз себе и преспавам уз његово тело наслоњено на моје. Бог је био милостив када је створио буђење јутром са погледом на блиског мушкарца.
- Ја јутром умем да будем агресиван. - уплашио ме је пред спавање. Помислио сам, није ваљда овај још један са anger issues. Не треба ми то опет. Можда је ипак боље да одем. Могу звати такси. Било ми је потребно да му дам шансу да буде посебно, а ујутру ћу, већ некако, исканалисати његове пориве.
- Свиђа ми се ова твоја агресија. - рекао сам му са хебачким осмејком после јутарњег секса којим ме је пробудио. Има нечег врло посебног у јутарњем мажењу, у осећају да ти дан почиње са неким. Такво јутро обележи цео дан, учини га благословеним.
- У последњих неколико година сам био са неколико типова, поред којих бих ујутру пожелео да се телепортујем негде. - објаснио ми је.
Помислио сам, а можда и рекао:
- Зар си стварно мислио да ће са мном да буде тако?
***
- Како си ТО успео?! - церекала се Кума када сам пренео Гаврилову примедбу да причамо само о њему, а ништа о мени.
- Па то ти ка'ем. Избацио сам сав свој заводнички арсенал. Мислим, сви знамо да сам ја себи омиљена тема.
Када сам јој препричао лепоту ноћи са Гаврилом и почео о својим размишљањима на тему, прекинула ме је питањем зашто уопште толико размишљам. А онда је ускликнула „Размишљај!!" када сам је подсетио на брљотину коју сам направио са Бившим Момком само неколико дана пре са ким сам направио однос по својој мери, а онда му подишао са потврдом да је то највише што он може бити срећан. Не могу у односу са Гаврилом бити у несвесном моду.
Поменуо сам јој да он није уживао да спава у мом загрљају, да је покушао да се извуче у току ноћи а да сам га ја примицао назад и да се уопште није наспавао. Разумела је да то са спавањем неће ићи. У њеном погледу сам видео своју потиштеност. Лако је у кревету са неким заноћити, са њим осванути...
- Хоћеш и према њему да будеш кучка, кучкица, сви је у кући волимо? - претеће ме је упитала после сопствене потврде да ја стварно имам све то што је Гаврило набројао да му на мени одговара. И коначно ме је притегла да кажем шта је проблем.
- Ја бих сад! живео са њим. Али како да му кажем да је тај додир и та телесност, која је за њега посебна и ретка, у мом животу стандард у односу са мушкарцима?
А морао сам то да му кажем. Вера у посебност је била основа његовог односа према мени. Та основа је била лаж. И није фер према њему ту лаж подхрањивати. Већ сам се осећао лоше због односа на нездравим основама са Бившим Момком. Морао сам Гаврилу да кажем, пре свега што та његова вера отвара простор да га временом изманипулишем и преобликујем према својој мери.
- А зашто би онда живео са њим?
- Зато што са њим имам оно одакле иде здрав однос за живот у пару. Поред њега се осећам свој.
***
- Знаш... ја сам манипулатор. - рекао сам му док је лежао на мом рамену, мазећи му потиљак. - То је нешто за шта се ми уметници школујемо и на шта само васпитавани. Ја ћу пронаћи прави тон, праву реч, прави додир, прави поглед, право нешто да у теби произведем емоцију коју ја желим. А емоције су те које воде понашању, које воде мислима... Знаш, то што си ми јуче причао о најтежим догађајима у свом животу, то сам ја направио.
Већ сам му био рекао да такве разговоре ја редовно добијам и шалио се са тим да ми је пре њега рекорд био тежак разговор на трећем виђењу, а да ми је са њим успело на другом. Знам да му је пријало да подели са мном све то што је делио јер је осећао да ја осећам шта он осећа док све то говори. Тај емотивни затворени круг је људима суштински потребан.
Постало ми је јасно колико је отворен према мени када је у њему прорадио мој наратив о љубљењу на улици. Причао сам му о томе како, ако неког пољубиш у јавности, од актера зависи какву ће реакцију добити. Ако се љубиш пун страха, наравно да ће људи агресивно одреаговати. Причао сам му о томе како сам се за једну нову годину љубио у маси. И док смо седели на клупи испред Дома Војске, пољубио ме је.
- Знаш када сам имао тај осећај да само пакујем блокове око себе?- питао је, све време приљубљујући своју главу уз моје раме. Наравно да сам знао, али сам га пустио да изговори. Када сам на његову опаску да не може да спава поред мене одговорио да је мени то потребно, са подтекстом: баш ме брига да ли ти прија.
Јутро пре тог разговора, пробудио сам се сам. Још током ноћи, када сам осетио да га нема у кревету, иако смо заједно легли, почела је туга. Када ме је сунце пробудило у његовом кревету, а без њега, потонуо сам.
- Знам да нам секс зато није ишао јутрос. - застао је. - Али мени је сан јако важан. А ја не могу...
- Да. Када сам се јутрос пробудио без тебе, то те је учинило само једним од...
Ћутали смо.
А онда ми је открио на који начин могу од њега много да добијем.
- Да све те нити које постоје у мени, полако временом извучеш на површину. Тај мој Бивши Момак је делом остао у мени заувек баш зато што је стрпљиво умео да из мене извуче оно моје најлепше. И за спавање, да полако радимо на томе, да прво спавамо у истом кревету, па онда све ближе, па
- То је погрешно. - прекинуо сам га. - Ти себе затвараш тамо где треба да будеш отворен, - мислио сам о телесном поверењу да се заспи поред неког, - а отвараш своју личност да буде у милости другоме.
Збунио сам га, осетио сам да о томе није размишљао на тај начин. А онда сам додао:
- Да се разумемо, ја то умем и могу, али то је погрешно. Твоја личност, човекова личност је његова одговорност. Одговорност другог човека је да види да ли ту нечег за њега има или нема. Тачно је да ја имам опцију да радим на теби, и много пута у прошлости сам то радио...
Утихнули смо и лежали тако. А онда сам га осетио.
- И знаш, да све буде тако и да имамо такав однос какав ти желиш и да те отворим за све то што ће наш однос учинити потпуним, за шест-седам година, ти ћеш се једног дана само окренути и отићи.
***
- Имаш златне руке. - одушевио се када сам почео да га масирам. Сваки човек је слаб на посвећен додир.
- Данас си рекао да ћу тако да покажем да ми је стало. - нашалио сам се. Он се тиме, у ствари, више спрдао на тему јефтине манипулације. Ја сам масажом почео крај. Нешто пре тога, замолио ме је да те ноћи не спавам код њега, јер је много тога речено и треба му да размисли.
Измасирао сам га, љубио по леђима, покрио га јер је био врућ од масаже и, док је тако лежао, спремио сам се за одлазак. Пришао сам му, пољубио га и захвалио се за много тога лепог што сам осетио са њим. Оставио сам га да лежи и изашао.
Остао је у осећању да је завршетак. Знао сам да то осећа, то осећање сам му ја направио. Њему је сад преостало да његово рационално произведе разлоге. Оставио сам му неколико излаза. Пронаћи ће он већ неки свој.
Кажу да је племенито заштити друге од себе. Ја нисам племенит. Ја штитим себе од његове повређености у мени.
„Напослетку, ти си навек знао да сам свирац,
брошић што се тешко прибада..."