Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.
Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје саосећање са особама у затворима обично почиње од мог убеђења да се у затвору не би смеле ограничавати базичне људске слободе (и престаје укључивањем свести о правди, људима чије су судбине заувек уништене заслугом осуђених итд. итд.), тј. увек ми је била ужасна идеја о затворској анархији чије жртве могу бити и, неком грешком, невино затворени, а и нису сви у затворима зато што су поништавали туђу слободу, да би били кажњени на тај начин. Осим тога, веће је вероватноћа да ће управо они који су на слободи били такви бити повлашћени у затвору (а о утопијској ресоцијализацији да и не говоримо). То је слика из америчких серија и филмова, а како је код нас знам једино из чланка Ратибора Тривунца објављеним у НИН-у, а о хашком притвору се причало свашта - најупечатљивије су ми биле приче о лепом дружењу оптуженика с различитих страна, заједничком слављењу рођендана, слава и којечега, ма права једна мирољубива коегзистенција! И космополитизам, наравно!
Него, друго нешто мене мучи - чиме смо ми заслужили да нас Јавни сервис уредно „чашћава" преносима суђења Шешељу?! Јесте, била нека петиција са наводних милион потписа, па чак и ако прихватимо такав аргумент (а ја мислим да места прихватању није било), он се истопио деобом Српске радикалне странке, а спроводиоци потписивања петиције сад су у другој странци која је, каже, са Шешељом раскрстила, а пошто је повукла са собом готово цело гласачко тело СРС-а, дабоме и потписнике те петиције (неки су се и вратили старом јату, засад знамо само за генерала Делића, а он је један од милион), логично би било претпоставити да интереса значајнијег дела јавности за преносе више не постоји.
Који онда интереси одржавају преносе овог циркуса (за које су, канда, заслужне обе стране)? Ко је проценио да је ово суђење од општијег, државног/националног значаја? Да ли неко уопште може да помисли да овакво суђење може да допринесе, још мало, националној катарзи, или се њиме заправо добија контраефекат? Не сећам се да су на РТС-у преношена (сва) суђења (ма, ни већина) онима који су били директни експоненти државе (Шаиновић, Милутиновић, Ојданић, па и Станишић и ко још све не?), а стари скандал-мајстор Шешељ, иако опаког језика и понашања, ужива преносе својих представа? Уживао је перверзно у том парничном експонирању и Милошевић, то је почело на РТС-у, а онда се преселило на Б92, спекулисало се да је и РТС устукнуо због, јелте, политичких процена...
А данас, ето, на Јавном медијском сервису („европске Србије") можемо да гледамо
целодневни пренос саопштавања одлуке о једном захтеву оптуженог, а то је било вредно и слања специјалног извештача? И, како чујем, док ово пишем, и сутра се све то наставља, најављује судија читање и преосталих 50 страна - рече - ништа не брините!?
Заиста, да ли је ово само инерција поменуте петиције, или постоји било какав нормалан разлог за оволику узурпацију времена медија који је „власништво грађана Србије" (европске, дакако)? (Ваљда ни Скупштина не заседа да би ово могло да се преноси? А, не - кажете - посланици се још нису вратили са спојених празника с наступајућим викендом?) Да ли је ипак неко ово срачунао (мрзим ту параноидност, али као да нам је она једина остала...)? Да актуелизацијом Шешеља покуша да одвуче део гласача СНС-у?
Да не помињем минуте и минуте ТИШИНЕ (минимално 7) које нико с РТС-а (а ко одлучује) није помислио да испуни нечим другим...
И да не настављам с поткрепљивањем теза... све је јасно, зар не?