Нећу рећи да ме превише интересује "предизборна кампања" у Тениском савезу Србије. Имам свог "фаворита" мада је то потпуно бесмислено наравно јер тенисом се нити бавим нити га гледам. С друге стране не смем рећи за кога сам, јер његов противник вели да су против њега вероватно "људи неостварени у свом животу и у свом послу па им сваки успех... смета". Запуши човек свима уста док си рекао кекс. Али није ми то битно. Занимљивији ми је предлог "кандидата који није кандидат". За оне који су упознати са проблемима и ситуацијом у Тениском савезу још мање него ја, следи објашњење. Тренутно је председник (са истеклим мандатом) Боба Живојиновић. Против његовог избора је и Срђан Ђоковић који нема намеру сам да се кандидује:
..............
"Он је навео да група људи коју представља има план како да организује рад ТСС-а.
"Желимо да ТСС у будућности ради као предузеће које ће се самофинансирати... Савез мора да има Стручни одбор у којем ће бити тениски радници који ће правити план за следеће године. Тај план ће усвајати Скупштина, а спроводиће га Извршни одбор чији задатак ће бити да обезбеди финансије", објаснио је Ђоковић"
................
То финансирање је интересантно а нарочито начин на који је (финансирање) повезано са "избором функционера":
...........................
Људи ће плаћати свој боравак у тениском свету. У Извршном одбору Тенсиког савеза Србије. Неко од њих ко буде хтео да да 200 000 еура, колико кошта место председника ИО ТСС ће бити председник ИО ТСС.
.............................
Људи ће плаћати своје место у тенсиком свету! ВУАУ!!!!!!
Мени је предлог генијалан! Али генијалан. И предлажем да се примени и на изборе за све политичке функције у овој земљи. Дакле, нећемо више ми (гласачи) да бирамо ко ће нас представљати у парламенту или ко ће бити градоначелник или председник. Јок. Аукцију да организујемо и да видимо ко колико нуди за које место! Да, мори. Нема више сумње да неко жели да се докопа фотеље да би се богатио. Сада ће богати нама да плаћају "свој боравак у српском политичком свету". Ха! На тај начин и унапред решавамо све проблеме око евентуалног (незаконитог?) богаћења током обављања неке дужности. То се питање ("Одакле ти паре, стан, ауто, јахта...?") више неће постављати. Па како одакле? "Богат сам и дошао на функцију. Дебело сам платио да будем овде. Штедео, од уста одвајао да бих вама дао, вама платио да будем овде."
Само размислите о могућностима. А нарочито о ценама. Ако се место председника Извршног одбора Тениског савеза Србије цени 200 000 еура, шта мислите колико се може тражити за посланика? И то народног! (не оспоравам значај функције председника ИО ТСС али посланик је посланик).
Па још ако добро изрекламирамо цео пројекат, могућности су неограничене.
Замислите само оглас: "Обрадујте своје најближе, купите им место Градског секретара за спорт и омладину. За све позиве до Нове године попуст 15%".
Или билборд - "Зашто је она боља од Ваше лепше половине? (поред је слика Снежане Марковић) - идеалан поклон за Дан заљубљених - министарско место за само XXX XXX динара. Број места ограничен". Или је можда неограничен? Размислићемо.
"Стипендија за најбољег ортопеда Балкана - двогодишње место Министра грађевине и заштите животне средине".
Могућности су НЕОГРАНИЧЕНЕ. 250 посланика, зилион локалних самоуправа са разноразним функцијама, бесконачни број министарских места... Па замислите само ту аукцију за место председника републике!!! Тома Николић би родну кућу и овај нови стан продао само да се дочепа тог места.
А шта мислите колико би Млађан Динкић платио за своју фотељу? Томица за своју? Он је срастао са њом. Шта год да му се затражи - даће. Ма 2 операције у Немачкој би дао. Гарантујем...