Nobelova nagrada za književnost, čemu?

Tetka Hulija, pa ti vidi kako je bila lepa. Inace njegova prva zena Julia Urquidi.

vidi kako je bila lepa

A gle brka kakav je.

Vidi lepotu, 1982. u Madridu na svetskom kupu (whatever it is)radio kao reporter. A i sad je lep u 74.

Inače mi je otkrivanje hispanoameričkih romana sredinom osamdestih bilo kao otkrivanje Novog sveta.

Koji velikani iz te "postave" su promašili nobela...naročito onaj argentinski napad Borhes-Sabato-Kortesar.

Inače kompeticija u umjetnosti mi je nekeko bezveze. A ako bih baš morao da predlažem svoje kandidate, pa ...
pravi pisac za XXI vijek - Viktor Peljevin, a ni Pol Oster nije za bačit.

docsumann

Inače mi je otkrivanje hispanoameričkih romana sredinom osamdestih bilo kao otkrivanje Novog sveta.

Koji velikani iz te "postave" su promašili nobela...naročito onaj argentinski napad Borhes-Sabato-Kortesar.

Inače kompeticija u umjetnosti mi je nekeko bezveze. A ako bih baš morao da predlažem svoje kandidate, pa ...
pravi pisac za XXI vijek - Viktor Peljevin, a ni Pol Oster nije za bačit.

Uf, Docs,"Školice"... Tu li beše ono kad giljotina stiže u Južnu Ameriku?

Pukovniku nema ko da pise, Hronika najavljene smrti, Poljubac zene pauka, Razgovori u katedrali, Tunel...

Uf, Docs,"Školice"... Tu li beše ono kad giljotina uplovljava u meksički zaliv?

Struktira štiva je nelinearna i može se čitati (koliko mi se čini s ove vremenske distance) redom ili prateći brojeve poglavlja. Sjećam se samo da su me neki djelovi prosto oduvali svoji lucidnim prećenjem toka svjesti pripovjedača tokom jedne spontane pijanke - maestralno.

Inače, Sabato mi je najdraži. Njegova promišljanja o dobru , zlu , metafizci, ljudskoj otuđenosti iz koje proizlazi fatalistička nemogućnost bilo kakve komunikacije, istorijkim usudima, mračnim tajnama ljudske duše , itd., itd. čine ga jednostavno suštastvenim autorom.

Interesantno je da su on i Borhes za koga se smatra da mu je prestavljao literarnog opozita (u smislu tema, sanjarenja i fikcija) ustvari veoma poštovali rad jedan drugog i doživljavali ih kao nekakve književne komplementarnosti.

Ima ona čuvena Sabatova - Snovi su itekako stvarni, jer postoje (aludirajući time na neke kritike upuće Borhesu zbog njegovog izraženog fantazmagorizma).

Pukovniku nema ko da pise, Hronika najavljene smrti, Poljubac zene pauka, Razgovori u katedrali, Tunel...

Zlosutna Noćna Ptica, O Junacima i Grobovima, Zvona Za Rankas, Ljubav u Doba Kolere, Terra Nostra ...

EDIT: vidim da imamo klub obožavalaca u osnivanju

docsumann

Uf, Docs,"Školice"... Tu li beše ono kad giljotina uplovljava u meksički zaliv?

Struktira štiva je nelinearna i može se čitati (koliko mi se čini s ove vremenske distance) redom ili prateći brojeve poglavlja. Sjećam se samo da su me neki djelovi prosto oduvali svoji lucidnim prećenjem toka svjesti pripovjedača tokom jedne spontane pijanje - maestralno.

Inače, Sabato mi je najdraži. Njegova promišljanja o dobru , zlu , metafizci, ljudskoj otuđenosti iz koje proizlazi fatalistička nemogućnost bilo kakve komunikacije, istorijkim usudima, mračnim tajnama ljudske duše , itd., itd. čine ga jednostavno suštastvenim autorom.

Interesantno je da su on i Borhes za koga se smatra da mu je prestavljao literarnog opozita (u smislu tema, sanjarenja i fikcija) ustvari veoma poštovali rad jedan drugog i doživljavali ih kao nekakve književne komplementarnosti.

Ima ona čuvena Sabatova - Snovi su itekako stvarni, jer postoje (aludirajući time na neke kritike upuće Borhesu zbog njegovog izraženog fantazmagorizma).

Mene je "Rat za smak sveta" potpuno sludeo. Pojava Mesije u brazilskoj pustari, skupljanje apostola, borba protiv Republike kao oličenja Antihrista....
Vidiš, vreme je za treće čitanje!

"Rat za smak sveta"

Skupljanje najvecih gresnika, secikesa, ubica i kurvi... Jesu li ga ono zvali "Svetac"?

Mene je "Rat za smak sveta" potpuno sludeo. Pojava Mesije u brazilskoj pustari, skupljanje apostola, borba protiv Republike kao oličenja Antihrista....

Eto, dobre preporuke

kukusigameni

Pukovniku nema ko da pise, Hronika najavljene smrti, Poljubac zene pauka, Razgovori u katedrali, Tunel...

Vidim da volis markesa....

stata sto nije prevedena- vivir para contarla....mnogo dobra knjiga...
mada je mozda neko i preveo, aleksandra mancic prevela dosta u poslednje vreme, mozda i ovo..potrazi....zena se osmelila da prevede i jednog don kihota, skidam kapu za to...

vladimir petrovic

manituu
... zena se osmelila da prevede i jednog don kihota, skidam kapu za to...

Čini mi se da je ona (Aleksandra Mančić) njegovo ime preinačila, pa nije uobičajeno Don Kihot, već Don Kihote, he, he, he... (Naime, nama je Don Kihot došlo preko francuskog, a tačno je da sami Španci izgovaraju Kihote).

Drugo, već je raniji, Popovićev prevod, s kraja XIX veka, bio dobar, pa su neki postavljali pitanje da li je bio potreban novi prevod.

Ja nisam medju njima, jer smatram da je dobro imati više prevoda poznatih dela, ne samo zato što neki raniji prevodi bivaju zastareli, već i zato što nova vidjenja mogu biti adekvatnija.

Uzgred budi rečeno, nedavno se pojavio treći prevod Don Kihota na engleski jezik, iz pera jedne veoma poznate američke prevoditeljke sa španskog na engleski, gospodje Edite Grosman. I sećam se da je u NYT bilo dosta upita po tome da li je bio potreban novi prevod, te su pravljena uporedjenja...

(Priznajem da nisam stigao da pročitam prevod Aleksandre Mančić, a imao sam u glavi nameru da napišem jedan blog - generalno o toj knjizi, Don Kihotu, koja se smatra jednim od najvećih svetskih romana svih vremena).

u pravu si, prevod djordja popovic danicara je odlican, kao sto je i drugi prevod te knjige- od duska vrtunskog, negde 60-ih godina, takodje odlican, sa malo savremenijim recnikom, od onog svakako arhaicnijeg sa kraja 19-og veka...don kihota je jako tesko prevesti, pa cak i sam naslov el ingenioso hilalgo ( h se ne cita u spanskom, g se u ovom slucaju cita kao nase h), je jako tesko za prevesti..kod aleksandre je - mastoglavi....kod popovica- ostroumni...aleksandara hidalgo i nije prevela kao plemic, nego je ostavila u originalu- idalgo..jer ta titula spada u titule nizeg plemstva, tako da to i nije bas pravi plemic...
svaka cast mancicki, evo mi je knjiga stoji na polici, procitana naravno...ima vrlo iskricavih delova prevoda, ne treba zaboraviti da je ta knjiga pisana s pocetka 17.veka, kada je jezik bio arhaican i za sadasnje spance...

već je raniji, Popovićev prevod, s kraja XIX veka, bio dobar, pa su neki postavljali pitanje da li je bio potreban novi prevod.

Postoji još jedan prevod "Kihota", Duška Vrtunskog, iz 1988 - ali...
Koliko god mi voleli stare prevode, i koliko god dobri oni bili - prevodi imaju rok trajanja. Uz rizik da zvučim jeretički: mislim da je već vreme i za nov prevod Rablea.

docsumann

Uf, Docs,"Školice"... Tu li beše ono kad giljotina uplovljava u meksički zaliv?

Struktira štiva je nelinearna i može se čitati (koliko mi se čini s ove vremenske distance) redom ili prateći brojeve poglavlja. Sjećam se samo da su me neki djelovi prosto oduvali svoji lucidnim prećenjem toka svjesti pripovjedača tokom jedne spontane pijanke - maestralno.

Inače, Sabato mi je najdraži. Njegova promišljanja o dobru , zlu , metafizci, ljudskoj otuđenosti iz koje proizlazi fatalistička nemogućnost bilo kakve komunikacije, istorijkim usudima, mračnim tajnama ljudske duše , itd., itd. čine ga jednostavno suštastvenim autorom.

Interesantno je da su on i Borhes za koga se smatra da mu je prestavljao literarnog opozita (u smislu tema, sanjarenja i fikcija) ustvari veoma poštovali rad jedan drugog i doživljavali ih kao nekakve književne komplementarnosti.

Ima ona čuvena Sabatova - Snovi su itekako stvarni, jer postoje (aludirajući time na neke kritike upuće Borhesu zbog njegovog izraženog fantazmagorizma).

Setio sam se; dakle, Aleho Karpentijer je u pitanju, Vek prosvećenosti, ne Školice. Mea culpa.
Uvoz francuske revolucije u obliku giljotine, a na Karibe. Umolomno, kao i većina tog latinoameričkog galimatijasa.

Još malo preporuka...
Mario Benedeti - Smrt i druga iznenadjenja (zbirka priča)
Žo Soares - Čovek koji nije ubio Franca Ferdinanda - roman o srpsko-brazilskom anarhisti:)

kukusigameni

Levi deo police mogla bih reći da i pogled na samo štivo ide u prilog mom nagađanju oko avangarde, kukusigameni

myredneckself

Koliko god mi voleli stare prevode, i koliko god dobri oni bili - prevodi imaju rok trajanja

brandname, a Ogden Neš, i prevod Dragoslava Andrića!?
za mene - rok trajanja neograničen

kukusigameni

myredneckself

podeljena ličnost?
a ja mislila da je reč o običnom, meni omiljenom prerušavanju

a Ogden Neš, i prevod Dragoslava Andrića!?
za mene - rok trajanja neograničen

Ma, sve su to i moji omiljeni prevodi i ne mislim da će noviji, nužno, biti bolji - ali će biti noviji. A to je ono što se mora ponuditi novim generacijama čitalaca, jer jezik je živ i, kao takav, promenljiv. Kao što je i knj. živa i ne podnosi kanone - samo zahvaljujući tom unutrašnjem duhu pobune i postoji sve ove vekove. A prevod, ako je dobar, uvek predstavlja i tumačenje.
Svi prevodi ostaju integralni deo kulturne tradicije, pogotovo oni najbolji, značajniji od tolikih suvišnih knjiga. Ja mnoge od tih novih prevoda neću ni čitati - pošto i sam imam rok trajanja - mnogi od njih neće ni zaživeti, ali mora da ih bude. Čitaoci, kao i uvek, biraju.
A to: koliki je značaj onoga što je preveo, prepevao i popisao, npr., D. Andrić - biće, s vremenom, sve jasnije.

docsumann

Inače kompeticija u umjetnosti mi je nekeko bezveze. A ako bih baš morao da predlažem svoje kandidate, pa ...
pravi pisac za XXI vijek - Viktor Peljevin, a ni Pol Oster nije za bačit.

Potpisujem

docsumann

Inače kompeticija u umjetnosti mi je nekeko bezveze. A ako bih baš morao da predlažem svoje kandidate, pa ...
pravi pisac za XXI vijek - Viktor Peljevin, a ni Pol Oster nije za bačit.

Potpisujem

docsumann

vidim da imamo klub obožavalaca u osnivanju

Za mene su ta dva kola savremene hispanoameričke knj., u adolescentsko doba, bila life-changing experience koje me je u toj meri odredilo da sam na faksu za drugi strani jezik izabrao španski koji nikada ranije nisam učio.
Zbog te edicije sam, godinama, bio spreman da Komneniću - koji ju je uredio - prašatam, gotovo, sve.

Za mene su ta dva kola savremene hispanoameričke knj., u adolescentsko doba, bila life-changing experience

Ukrašene grafikama Dalija i Miroa ...



o, da

brandname

a Ogden Neš, i prevod Dragoslava Andrića!?
za mene - rok trajanja neograničen

Ma, sve su to i moji omiljeni prevodi i ne mislim da će noviji, nužno, biti bolji - ali će biti noviji. A to je ono što se mora ponuditi novim generacijama čitalaca, jer jezik je živ i, kao takav, promenljiv. Kao što je i knj. živa i ne podnosi kanone - samo zahvaljujući tom unutrašnjem duhu pobune i postoji sve ove vekove. A prevod, ako je dobar, uvek predstavlja i tumačenje.
Svi prevodi ostaju integralni deo kulturne tradicije, pogotovo oni najbolji, značajniji od tolikih suvišnih knjiga. Ja mnoge od tih novih prevoda neću ni čitati - pošto i sam imam rok trajanja - mnogi od njih neće ni zaživeti, ali mora da ih bude. Čitaoci, kao i uvek, biraju.
A to: koliki je značaj onoga što je preveo, prepevao i popisao, npr., D. Andrić - biće, s vremenom, sve jasnije.

I biblioteka "Erotikon", "Poslednje skretanje za Bruklin" Hjuberta Selbija, prevod Aleksandra Petrovića.
Dakle, kad kažem "prevod" na tu knjigu mislim.

A prevod, ako je dobar, uvek predstavlja i tumačenje.

Jednostavno, ali mudro rečeno. Slažem se.

Обојица сте у праву... донекле. Превођење, наиме, подразумева и тумачење текста. У том смислу се може рећи да је превођење подскуп тумачења. Преводилац је налик коцкару који мора да се одлучи за једно од мноштва могућих интерпретација смисла неког текста и да га пренесе у други језик. Попут коцкара, и преводиоци се каткад опкладе на погрешног коња, па превод буде лош. Такав превод је такође тумачење - само погрешно.

Poznato je da je prevodjenje veliki trud, pa se ne može bagatelisati nešto, ako na kraju krajeva, ne ispadne baš dobro. Neka to posluži drugima da daju bolje prevode, ili čitaocima da traže bolje prevode (ovo sada ispade da je na liniji Tolstoja, koji je jednom rekao da je dobro što postoje i loše knjige, jer kada one ne bi postojale, ne bismo znali šta su dobre knjige). Najgore od svega je - ne prevoditi!

I couldn't agree more. Хтела сам само да истакнем како је тумачење шири појам од превођења, те да сваки превод, био он добар или лош, представља тумачење. Ништа више.

miloradkakmar

sam da pogledam u kalendar.
Prostruja mi kroz glavu kako pre dodje četvrtak!?

I ja isto. Jes' da mi dani lete, ali bas toliko brzo...

O Ljosi trolovala vec kod Jeremije, pa da ne ponavljam.:)

Drago mi je sto je on dobio nagradu i lepo je sto si napisao ovaj blog.

vladimir petrovic

Hvala ti što se nisi ljutnula što sam omalovažio Darija Foa.

Нема разлога за љутњу, јер је та Нобелова награда изазвала велико изненађење и чуђење и у самој Италији. Дарио Фо је значајан позоришни стваралац, комплетан театарски уметник: писац комада, редитељ, композитор и глумац извођач. Његове левичарске сатире тесно су повезане са одређеним историјским тренуцима и као такве губе актуелност, немају оне универзалне вредности какве очекујемо у делима добитника Нобелове награде. Моје је мишљење да он јесте велики уметник, али је пре заслужио неку позоришну него било коју чисто књижевну награду.

Дарио Фо и слика, углавном инспирисан театарским мотивима:

И ја се радујем што је Нобелову награду

Evo da se pridružim opštem radovanju. :)

Kupite neku Ljosinu knjigu na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu!

Hoću!

Evo i ja ću! (osim naravno ako ne kupim, to kod mene nikad nije sigurno )

Pošto ćute mnogo kvalifikovaniji blogeri od mene za pisanje na književne teme

I ja sam se iznenadio što niko ne piše o tome, za razliku od ranijih godina, tako da je baš lepo što smo ipak zabeležili ovogodišnjeg Nobela tvojim tekstom

Ja, lično, obradovao sam se ovom prilikom na način kako mi je bilo milo kada je Nobela primio Orhan Pamuk.

I ja sam se obradovala, stoji čovek u redu već deset godina, kažu.
Sigurno ću kupiti nešto, iz onog erotskog dela opusa.

Sigurno ću kupiti nešto, iz onog erotskog dela opusa.

Don Rigobertove beležnice

vladimir petrovic

MRNS
Hvala za klip "El condor pasa". (To me za trenutak poseti na Nsarskog, znam da se on divi kondorima, ili mi se čini).

Jedan od najzanimljivijih gradova u Peruu je svakako Kusko (Cuzco), nekadašnja prestonica carstva Inka:

Cuzco means "navel", and for the Incas it was a divine place, the center of the Inca Empire and the center of the world. Cuzco is known as the "Archaeological Capital of America". Founded during the 11th century by Inca Manco Capac, Cuzco was the divine city of the Inca Empire. Remarkable architectural structures made of stones with broad squares and huge temples still remain…

U sred grada nalazi se nezaboravna PLAZA DE LAS ARMAS:

vlado ne znam da li si bio u kusku, ali ja sam imao tu priliku i moram nesto da dodam u vezi plasa de las armas...to jeste trg vrhunac kolonijalnog stila, ali on za lokalne indijance kecua i ajmara i nema bas tako veliki duhovni znacaj...pre bi se reklo da je taj trg simbol osvajaca koji su pokorili i razorili jedno tako veliko carstvo, inka, i za njihove potomke ima vrlo losu konotaciju...tu malo iznad trga postoje i zidine koje su jos iz prekolonijalnog vremena, koje indijanci zovi paredes fuertes ( jaki zidovi), dok su tacno preko puta zidine koje su ostavili spanci, njih zovu- paredes debiles( slabi zidovi)....to sve dovoljno govori

vladimir petrovic

manituu
... vlado ne znam da li si bio u kusku

vezi plasa de las armas...to jeste trg vrhunac kolonijalnog stila, ali on za lokalne indijance kecua i ajmara i nema bas tako veliki duhovni znacaj

Ma jesam, bio sam, proveo sam nedelju dana u Kusku, i zato sam detinjasto oduševljen i danas svojim sećanjem(što je manje slučaj sa Limom, ona me je ostavila hladnim, premda sam je malo video).
Medjutim, ja na stvari gledam malo drukčije, meni se Plaza de las armas u Kusku veoma svidela, i ja nisam hteo da sebe opterećujem time da su španski osvajači naneli ogromnu štetu Inkama, da su rušili i pljačkali njihove spomenike itd.

Ja sam bio tamo, na licu mesta i širom otvorenih očiju, posmatrao i divio se onome što sam video, a ponavljam, Plaza de las armas jeste izvanredna...
Video sam ja i ostatke zdanja Inka, iznad Kuska (paredes fuertes), nisu me posebno uzbudili, ali Maču Pikču - jeste. Ubedjen sam da je u pitanju izvanredno mesto i dobro podsećanje na Inke, na izvanrednoj lokaciji...

Kusko je dragulj Perua.

mogu ti reci da se s tobom slazem skoro u svemu sto si napisao na ovom blogu...
i meni je lima bila uzasna, jedan od najgorih gradova u kojima sam boravio, a imao sam tu srecu, sto zbog posla, sto privatno, da boravim u dosta zemalja po svetu, i odgovorno tvrdim da su mi od velikih gradova upravo lima i aleksandrija ostavili najlosiji ukus u ustima....a da ne pricamo o onim bodljikavim zicama i pandurima naoruzanim automatskim puskama koji cuvaju turisticki deo lime, miraflores...nebitno...
sto se tice macchu picchua, to je za mene najlepse mesto na svetu, na kome sam boravio...imao sam srecu da budem tamo pocetkom februara, kad je tamo na planini jos uvek kisna sezona, pa je bilo jako malo turista, mozda sveukupno 30-ak na celom site-u, tako da sam imao pun dozivljaj...
izvinjavam se zbog eventualnog trola, al cisto da malo citaocima bloga priblizim atmosferu odande...
machu picchu se nalazi na vrhu jednog brezuljka, i sa 3 strane je okruzen rekom urubamba...inace se nalazi na nadmorskoj visini od oko 2600m...sa sve 4 strane machu picchu-a se nalaze visoki vrhovi anda, od preko 4500m, i stalno su u oblacima...znaci, generalno, klima je planinska...medjutim, mesto gde se nalazi ceo site je u stvari lagani spust ka niziji, tj. ka amazonskoj prasumi...i ako se malo bolje zagleda nizvodno niz reku, u daljini se mogu videti poceci dzungle...znaci, machu picchu je mesto gde se susrecu i mesaju ostri planinski vetrovi, vazduh ispunjen mirisom visine, oblaci kojima su vrhovi prekriveni, i, topli i vlazni vazduh iz dzungle, vetrovi koji donose mirise tropskog rastinja....ja sam imao osecaj kao da u daljini cujem cvrkut ptica iz amazona....bas zbog te dualnosti, kojom je prozet i zivot ljudi u peruu i nastanak i postojanje te drzave, taj prostor je stvarno jedinstven na svetu

vladimir petrovic

Kao što sam već pomenuo na blogu kod Bocvene, a u vezi sa prevodiocem Brankom Andjićem, mene je bila iznenadila reč "sapi", odnosno "ženske sapi", koja se često pominje.

Tada mi je bilo krivo što ne postoji srpsko-srpski rečnik, tipa Websters, jer nisam znao gde i kako da proverim šta u srpskom jeziku znače "sapi". Ali, mi valjda još nemamo rečnik srpskog jezika, što je sramota za Srpsku akademiju nauka i umetnosti (čuo sam da se radi i da će za dvadesetak godina biti gotov, he, he, he... ).

Nakon toga, video sam da je Milan Komnenić (koji je, takodje, prevodio Ljosu na srpski), izdao zbirku erotske poezije koju je nazvao "Mamuza za njene sapi". Valjda je Komnenić tu reč sapi koristio pod uticajem Branka Andjića...

Реч сапи (pluralia tantum) означава коњска (и кобиља) леђа, хрбат, и то њихов доњи део. Сапи су обележене бројем 10 на доњем цртежу. Лако је погодити на који део женског тела подсећа ова елегантна заобљеност. Иначе, то поређење, или метафора, није ретко ни у нашем језику.

Medjutim... Ako ti daješ sliku konja da objasniš meni neukome šta su sapi, onda mi je tek sada jasno i zašto je Komnenić u naslov svoje erotske zbirke stavio i reč "Mamuza", he, he, he...

Seti se Lorke i "Neverne supruge".....asocijacija je na mestu.

Ali, mi valjda još nemamo rečnik srpskog jezika,

Evo za prvu pomoć...

Inače, uopšte nisam shvatila da ti stvarno nikad nisi čuo za reč sapi. Mislila da ciljaš upravo na to da pesnik koristi konjsku terminologiju u opisivanju ženskog tela, pa he,he,he.

Овакав човек не може да буде добар писац.

Ovaj covek je odlican pisac.

Политичка награда као и скоро све Нобелове.

Pa možda nagrade za mir i jedan dio književnih, ali pazi na ovu ekipu
tu teško možeš da se ubaciš na protekciju.

Нисам читао и не намеравам

Овакав човек не може да буде добар писац.

Сада је поборник либералног капитализма и ватрени присталица америчке интервенције у Ираку и Авганистану. Овакав човек не може да буде добар писац.

Knut Hamsun je dobar pisac.

Sepulturero

Нисам читао и не намеравам јер је овај аутор од првобитног, вероватно помодног, левичарства отишао далеко на десну страну. Сада је поборник либералног капитализма и ватрени присталица америчке интервенције у Ираку и Авганистану. Овакав човек не може да буде добар писац.

Политичка награда као и скоро све Нобелове.

Nemoj, ni slučajno. Nešto mi govori da se to njemu ne bi svidelo.

A evo i jedne prigodne slike meksičkog slikara Franciska Toleda

docsumann

Knut Hamsun je dobar pisac.

Kao i Borhes, Paund, Selin, Crnjanski, Andrić,,,
Mnogi se dobar srpski pisac izrazio povoljno o Miloševiću, pogotovo na početku njegove vladavine. Ima nas koji volimo da zlopamtimo, ali to ne sme da ima nikakve veze sa vrednovanjem njihovih knjiga - ukoliko svoje panegirike nisu (a nisu!) u njima pevali.

i još jedna

Sepulturero

Нисам читао и не намеравам јер је овај аутор од првобитног, вероватно помодног, левичарства отишао далеко на десну страну. Сада је поборник либералног капитализма и ватрени присталица америчке интервенције у Ираку и Авганистану. Овакав човек не може да буде добар писац.

Политичка награда као и скоро све Нобелове.

bas sam hteo da prokomentarisem da je , sto se njegovih politickih pogleda tice, davno skrenuo na desnu stranu , i veliki je pobornik liberalnog kapitalizma, kao i americkog protekcionizma, narocito sto se latinske amerike tice...
ali kakve to sad veze ima?
hoces da kazes i da je jukio misima los pisac?

ovde se ocenjuju dela, i mi citamo dela, a ne ljude koji ih pisu....

ljosa je odlican pisac, licno ga ne obozavam kao hulija kortesara, markesa, ili migel anhel asturijasa, ali je, po meni, zasluzio nobela...

vladimir petrovic

Manituu
... ljosa je odlican pisac, licno ga ne obozavam kao hulija kortesara, markesa, ili migel anhel asturijasa,

Gde se seti Asturijasa?

Ja sam se jedno vreme mnogo bavio sa japanskim piscem Jukijom Mišimom (Yukio Mishima). Znam da je on bio nominovan za Nobela i svi su očekivali da će dobiti Nobela, te 1967. godine.

Mišima je istinski zasluživao Nobela, pogotovu što je to trebalo da bude prvi Nobel - Japancima.

A onda, Nobelov komitet, iz bojazni da je Mišima previše zastranio u desničarstvu (kada je osnovao svoju vojsku/policiju, pod nazivom Društvo štita), odlučilo se za - Gvatemalca M. Asturijasa.

Bio je to težak udarac Mišimi, koji je već bio prethodno planirao teatralno samoubistvo u 45. godini, ali je verovao da će pre toga dobiti Nobela, kao prvi Japanac.

Sledeće godine, Nobela je dobio Jasunari Kavabata, Mišim sponzor i dobar prijatelj do kraja njegovog prerano okončanog života.

Tužna je ta priča Mišimina, ali eto, setio sam se jer si ti pomenuo Asturijasa.

Ipak, Asturijas nije ostao široko upamćen, osim entuzijastima. Danas svet više zna o Mišimi, premda je to tako i zbog mnogih drugih razloga, he, he, he...

da li mi verujes , isto kao i ti, setio sam se asturijasa, kad sam u predhodnoj recenici pomenuo misimu..hehehe isto razmisljamo....
a pomenuo sam ga takodje u smislu da ga malko vise volim nego ljosu, imao je par knjiga ( naveo sam ih u postu ispod), koje sam prosto progutao....iako mozda i nemaju preveliku umetnicku vrednost, po nekima...ali , ako je asturijas zasluzio nobela, onda je svakako i ljosa....

a o njihovim politickim, zivotnim , ili bilo kakvim drugim stavovima pricati i zbog toga ih ocenjivati kao dobre ili lose pisce, to je, po meni, da izvinete na recniku, vrhunac idiotizma...

Tako to, izgleda, biva sa ovom prestižnom nagradom - neki je i zarade i dobiju, neki je samo zarade, a neki samo - dobiju.

Tolstoj, Džojs, Prust, Kafka, Muzil, Rilke, Breht, Strindberg, Ibzen, Borhes, Kortasar, Nabokov, Konrad, V. Vulf, Zola, Henri Džejms, Mark Tven, Ungareti, Italo Kalvino,... - imena su samo nekih koji je nisu dobili.
S tom Nobelovom je ko s Rajem i Paklom: čovek bi rado bio na jednom mestu zbog ekipe, a na drugom zbog klime i milion i po drugih razloga.

edit:

Možda će tek test vremena, za čitaoce koji im neće (poput nas sadašnjih, manje-više) biti savremenici, dakle možda će tek samo taj test stvarno pokazati ko je - ko i šta je - šta

Šopenhauer je tvrdio da ne treba čitati ništa mlađe od 50 godina. Ja sam se tokom devedesetih toga pridržavao. Mislim da sam više dobio nego izgubio.

(twitter)
ElGabo:
cuentas iguales

vladimir petrovic:
...Vidim da ne pominješ Elfridu Jelinek...

Nisam, izgleda, jasno napisala otkud samo ta tri imena citirana (na drugom linku su svi dobitnici, ikada) - zato što sam ih povezala sa blogom, od 2007., pa do danas, to je bila veza, a o Jelinek imam sasvim lepo mišljenje, može se čitati, sasvim. Da li je za Nobela? Ne znam, ali to je sasvim druga priča, ona je dobila nagradu 2004., tada nije bilo bloga (bar ne ovog našeg, nekih drugih je, naravno, bilo).

Bilo kako bilo, smatram da je Mario Vargas Llosa zasluženo dobio ovogodišnjeg Nobela.

Eto - razlikujemo se i ne slažemo, nema to veze, ja mislim da ni Orhan Pamuk nije "nobelovska liga", da ga je jednostavno - dobio. Ne mislim ja time ništa loše (da ne bude nesporazuma), to tako jednostavno - biva, sa nagradama raznih vrsta, pa i sa ovom, prestižnom među piscima.
I nisam pri svojoj čitalačkoj oceni imala u vidu anegdote i biografske obrte iz života poslednjeg nam nobelovca, već - čitanje samo.
A čitati ga treba, to naravno ne sporim, treba sve čitati, uvek.