Izbrisano (Self-Destruction)

natasavb

Hvala na lepim rečima.

-U biblioteci mi kaže: “Čovek sazri tek kada zna da sve ove knjige nikada neće pročitati i da mu nije žao. Važno je znati gde je šta, to je dovoljno. Sa mirom odbaciti sve.” –

Ovo je tako tačno!

A meni se sviđa i ovaj savet Dabila Kiša onima koji pišu:

„Ne piši za prosečnog čitaoca; svi su čitaoci prosečni. Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.“

docsumann
... pitak a gust

Umeš da udariš u sridu!

Namera mi je bila da "naguram" mnoge stvari, uključujući i neke skroz trivijalne (da trivijalnije ne mogu biti), a da opet koliko-toliko post bude čitljiv, odnosno da ne idem u neku serioznu ocenu sveukupnog lika i dela svima dragog Kiša.

-----------------
Ovde slabo navraća blogokolega iz Toronta, ali mi se svidelo ovo (ideja je dobra, korišćenje "prirodnog" materijala, mada je crtež sam po sebi jednostavan), sa jednog zida u Torontu:

docsumann
... koliko se sjećam Bukovski me doveo do Fantea i Selina, Harms vratio Gogolju ...

Mene je Lorens Darel (Lawrence Durrell), nakon čitanja njegovog Aleksandrijskog kvarteta, doveo do Henrija Milera. Darel je toliko voleo Milera da je očekivao da će dobiti Nobela, što se, ipak, nije dogodilo.

A Henri Miler me je vodio do Erike Džong, i na njoj sam se najviše zadržao, he, he, he...

Ima još takvih slučajeva, ali ne upale svi. Recimo, kad se dobro upozna Henri Miler on preporučuje francuskog pisca Bleza Sandrara (Blaise Cendrars), ali meni, koji jesam neskriveno frankofil, Sandrar ne odgovara...

... i jedna preporuka za strastvene čitače - "Dar" od Nabokova. vrhunac stila i vještine pisanja. kažu najbolji Nabokovljev roman na ruskom.

Sve je dobro što je izašlo ispod ruke Vladimira Nabokova, čak i skaradne stvari kao Lolita, odnosno Čarobnjak.

Čarobnjak je služio kao prethodnica Loliti.

Srđan Fuchs

... i opet bi se našle neke ZG-đanice da se prave blesave kada ustreba a helping hand to land...

Ovo je tačno, ali je Kiš do kraja cenio lik Krleže



A nisu mu pomogli ni neki drugi od kojih je očekivao i kako je očekivao, svoj krst morao je nositi sam.

Nisam slučajno pomenuo vezu sa Isidorom Sekulić, koja je, kada se silni Milovan Đilas bio okomio na nju, svako veče strepela da će joj milicija kucnuti na vrata i odvesti je u zatvor - samo zbog toga što je na svoj način volela Njegoša.

vera.nolan2
... Blog za - ne zaboraviti ga,to divno,hrabro,pametno,stvaralačko biće...

Uvek mi se dopadala ova slika Slobodane Marić,ta simbolika sa maslačkom, pa se pitam gde li je sada ona, odavno nisam čuo ništa o njoj.

Evo Kišovog spomenika (biste) u Subotici

Nurudin
... Хвала, Владимире!

И затварање Просветине књижаре назване по Данилу Кишу и то у години када се навршава 80 година од рођења...

Šta možemo, koraknuli smo u kapitalizam, a država ima "preča posla" ...

P. S.
Podsećam da je Kiš, koji je važio za bonvivana i ženskaroša (iako to nije olako priznavao), voleo erotiku, pa je s uživanjem prevodio francuske erotske pesme na srpski:

Nowhereman

Hello. Long time no see!

Hvala za Apolinera u Danilovoj obradi.

PEKARKA

Pekarko što mi bejaste odana
Motačice muda
Da l se još sećate godina i dana
U znaku mog uda

Moj mač je čekala vaša galija fina
Što skriva je dupe
Tu je moja kara poput klina
Krpila sve rupe

Po pekari sperma blistaše poput vira
Gde sužanjstvo vas stiže
I zalud sam tražio u ulici Martira
Guz od kog se bolje diže

Apoliner

A evo kako to zvuči u originalu:


La boulangère

Boulangère jadis qui respiriez l’amour
Peloteuse de couilles
Vous souvient-il des années et des jours
Remplis par ma gidouille

Mon jeune braquemart allait aux galions
Que recelaient vos fesses
C’était mon vit mortaise et votre cul tenon
Jointés avec adresses

Le foutre ruisselait par la boulangerie
Où vous étiez captive
Et j’eusse en vain cherché dans la rue des Martyrs
Fesses plus bandatives

Guillaume Apollinaire (1880-1918)

nowhereman
... Dakle, znao sam - ja sam stari Grk!

Prezimenjače, ti umeš da iznenadiš.
Porodičan čovek, primeran suprug i otac dvoje dece, pa prati erotiku i zna neke drevne erotske klipove!

Šalim se malo. Erotika je nesumnjivo večna, oduvek je bilo i biće je dok je ljudi na ovoj planeti.

Sam Danilo Kiš, kako si ti naveo, iz njegovog predogovora Bordelu muza, pominje da je i u indijskoj velikoj civilizaciji erotika uvek igrala značajnu ulogu. Naime, među poklonicima hindu religije, najstarije velike religije na svetu, bilo je mnogo erotskih skulptura i reljefa, što se i danas vidi po drevnim hinduskim hramovima. (Posebno su poznate The erotic sculptures of Khajuraho temple)



Nego kad već pominjem hramove i religije, zaintrigirala me je jedna izjava Marija Vargas Ljose na tu temu.

On je nedavno boravio u Beogradu (blogokolegica Bocvena propustila priliku da ga lično vidi i dobije njegov potpis, premda je primetila veliki red drugih koji su čekali pred knjižarom Delfi u SKC), često se bavi erotikom u svojim delima, premda mu neki zameraju da to ponekad prelazi u - pornografiju (kao što je sa njegovom knjigom „Beležnice Don Rigoberta“, ali i drugim).

Naravno, on to odbija, tvrdi da je i sam protivnik pornografije, igrajući tako na staru kartu da je mnogim prilikama veoma teško odrediti šta je erotika a šta – pornografija.

Međutim, Vargas Ljosa je rekao jednu misao koja me je zaintrigirala. Tako nešto mogao je da kaže samo Umberto Eko, ali on to nije rekao.

Naime, obično se veruje da religija manje ili više propagira samo ljubav muškarca i žene u situacijama kada prave decu, a anatemiše „ljubav radi postizanja čistog zadovoljstva“. S tim u vezi, Vargas Ljosa kaže da ljudi u religioznim sredinama (zemljama) mnogo bolje vode ljubav nego ljudi u ateističkim sredinama, he, he, he... (Religion is anathema because all religions ``restrict human freedom and attempt to rein in desire.'' Yet Vargas Llosa cannot help but ``affirm that people make love much better in religious countries than in secular ones.'')

Nešto mi je milo što nisam - ateista.
Odnosno što ne živim u zemlji koja je ateistička. Srbija (danas) to nije, zar ne?

... jak i tvrd kao stena.

Gore i dole.

jorgovan28

Hvala vama.

... Malo buni nedostatak Igoa i Getea pa čak i Kamia... al dobro, ukusi su različiti, a uticaji često nedokučivi.

Da, posebno se slažem zbog Kamija (Camus).

Kao što sam naveo, Danilo Kiš je bio veliki frankofil, pa je dobro poznavao francuske pisce. Prema tome, siguran sam da je itekako bio upoznat i sa Kamijevim delom.

Međutim, činjenica je da je Kiš pomenuo Sartra, a nije Kamija.

Čini mi se da neki koji vole Sartra manje vole Kamija, odnosno da se ljudi često izjašnjavaju "ili - ili", a zna se da su Sartr i Kami bili na prilično različitim stranama. (Ja lično te njihove razmirice nisam shvatao previše ozbiljno, u meri da isključuju jedan drugog, ali znam da ima onih koji vole ili jednog ili drugog).

Kamijev Stranac (L'Etranger) je bio omiljeno delo moje rane mladosti. Međutim, njegova filozofska dela (recimo Mit o Sizifu, Le mythe de Sysiphe) su mi manje ležala.
(Moraću da mu se vratim, možda ću ga sada bolje razumeti nego kada sam ga prvi put pročitavao).