Energetska kriza opet, i opet?

Kao i svih prethodnih zima, i ove se Srbija našla na korak do havarijskiih i planskih isključenja u napajanju energijom. Bez obzira da li je u pitanju nedostatak gasa, toplotne i/ili električne energije, kriza je kriza: trpimo svi.

Današnja elektroenergetska kriza je po mnogo čemu specifična, u odnosu na prethodne. Iako veliki deo privrede radi smanjenim kapacitetima, ili ne radi, električne energije nema dovoljno. Drugo, ova kriza je najava težih deficita koji će nas sačekati koliko iduće godine, i godine iza nje.., sve dok se na mreži ne pojavi novi  objekat. Treće, za nju nisu „krivi" ni odnosi Rusije i Ukraine, Evropske unije i Rusije, Kosovo, loše privatizacije, nezadovoljni radnici, globalno otopljavanje, političke tenzije u svetu.. Krivi smo mi. Ona je rezultat rada/nerada u energetskom sektoru Srbije u poslednjih deset godina.

Problem neće biti rešen podizanjem „fame" oko toga da li će, koliko, i kada biti podignuta cena električne energije. Bez adekvatnog restrukturiranja EPSa, povećanja produktivnosti, jasno definisane politike podizanja energetske efikasnosti, upotrebe i drugih obnovljivih izvora energije, otvaranja tržišta i pojave konkurencije, samo podizanje cena električne energije nije donelo očekivane prednosti ni pre, a neće ni danas.

Prosečan godišnji rast potrošnje električne energije je 1.2-1.5%. Udeo ovog energenta u strukturi potrošnje finalne energije je porastao na 30.1% u 2009.godini, sa 27% u 2004.godini (iako je Strategijom razvoja predviđeno smanjenje). Broj potrošača električne energije je u porastu, i danas je 3.4 miliona.

Od 2000.godine na ovamo, u EPS je ušlo preko 2 mlrd € kroz donacije, meke kredite, kredite..., dok je cena električne energije povećana za preko 500%.

Sve analize ukazuju da su 2010/2011.godina kritične godine, odnosno da će 2011.godine nedostajati oko 22% današnje proizvodnje električne energije (6900-7700 GWh), odnosno da je manjak snage zagarantovan u rasponu od 1450-1750 MW.

Bez obzira na priliv kapitala, i/ili zastrašujuće analize, na mreži nema ni jednog novog objekta. TE TO Kolubara B /2x350MW/ je trebalo da bude na mreži još 2007.godine. Ni danas 2010.godine nije poznato ko će biti izvođač. Planovi o izgradnji novog bloka TENT B3, ili drugih kapaciteta nalaze se u sličnoj situaciji.    

Umesto izgradnje i dodatnih investicija.., ima: stalnog rasta troškova EPSa, povećanja gubitaka (u 2008.g 308 miliona €, a nagomilani gubitak blizu 40% kapitala), povećanja tehničkih i netehničkih gubitaka (prema Energetskom bilansu 2009/2004., rast gubitaka je 13.5%)... Osetan je porast troškova po osnovu ne naplaćene električne energije. Danas, blizu 20% potrošača ne izmiruje svoje obaveze.

Produktivnost EPS je niska, sa trendom daljeg smanjenja. Kada se EPS poredi sa npr. norveškom kompanijom Statkraft, koja je takođe u državnom vlasništvu onda su podaci poražavajući. Norveška kompanija godišnje proizvodi 21% više GWh od EPSa, ali ima 14.3 puta manji broj radnika, ostvaruje profit i ima produktivnost koja je 95% viša od one koja se beleži u EPSu. Da bi se proizveo 1GWh električne energije u EPSu potrebno je 0.86 radnika, a u Statkraftu za isti GWh radi 0.046 radnika.

EPS je monopolista, sa preko 31000 radnika.

Nema kratkoročnih rešenja, niti je moguće izgraditi objekat za godinu dana. Kako se najavljuje „izlazak iz krize", to znači da će rast potrošnje energije imati uzlazni trend, što će biti dodatno opterećenje za energetski bilans zemlje.

Uz idealne uslove, na mreži se novi objekat može očekivati 2014/15.godine.

Do tada, da je bilo strategije i konsenzusa moglo se krenuti u iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije, bilo za proizvodnju električne i/ili toplotne energije. Primera je puno. Samo potencijal utvrđenih 860 lokacija pogodnih za izgradnju malih hidroelektrana može imati snagu od oko 455 MW.  ..Oko 15 toplana u Srbiji koje trenutno koriste mazut ili ugalj kao pogonsko gorivo moglo je bez mnogo ulaganja preći na upotrebu biomase. Prednost bi bila ogromna, jer su to upravo one toplane koje imaju narasle finansijske i energetske probleme (Bor, Trstenik, Majdanpek, Zaječar, Nova Varoš, Bajina Bašta, Vranje, Novi Pazar, Kosjerić, Knjaževac, Prijepolje), i čiji se građani godinama smrzavaju, a dodatno su u pitanju oni predeli u kojima biomase ima u velikim količinama.

Međutim, ovi potencijali se prepuštaju nekim drugim zemljama na iskorišćenje. Srpski energetski Nobel - gospodin Ministar energetike ovekovečio je svoj rad kroz Energetski sporazum Italije i Srbije. Nije međutim jasno, da li je zastupao interese Srbije ili Italije? Umesto „Tri puta misli, jednom seci", čini se da ovom aranžmanu bolje stoji „Tri puta plati, jednom potpiši".

Samo kroz ovaj Energetski sporazum (a raznih sporazuma, protokola ima i biće..) prepušten je potencijal reka, ali i ukupna buduća proizvodnja. Kako Srbija neće imati dovoljne količine električne energije, biće prinuđena da istu uvozi;  kada to bude radila, biće to po višim povlašćenim cenama ali za drugu stranu - Italiju (jer je u pitanju zelena energija).  Gotovo satirično deluje angažovanje patuljaske italijanske kompanije Seci, koja bi trebalo da iznese ceo posao, a iz kojeg se očekuje preko 400 miliona evra godišnje. Sasvim sigurno biće tu posla i za neke druge kompanije/ koje se bave energetikom. Tu se javlja nepoznanica, da li su ti vlasnici korumpirali političare da ne donose nikakve odluke i pravila (pa se zna gde je onda mesto „tim" političarima), ili su kršili zakon (pa ti biznismeni treba da su predmet istrage nadležnih), ili su genijalci koje treba zamoliti da prihvate mesto budućeg ministra energetike?

Ako se problemima u elektroenergetskom sektoru, dodaju oni u gasnom i naftnom, onda budućnost nije vesela. Gasa nema dovoljno. Skladište nije završeno, pa se skladišti po veoma visikim cenama u obližnjoj Mađarskoj. Zajedničko preduzeće Srbijagasa i Gazproma se osnovalo u Švajcarskoj!. Sa pravom treba da se pitamo, zbog čega? Ni jedna druga država koja je sklopila Energetski sporazum sa ruskim Gazpromom vezano za izgradnju gasovoda Južni tok, nije osnivala zajedničko preduzeće van granica sopstvene države.

U Srbiji u gasnom sektoru dominantno posluje preduzeće Jugorosgas, neobične vlasničke strukture, a koje je još 2007godine dobilo status preduzeća koje obavlja delatnost od opšteg interesa!!. JRG je posrednik u nabavci gasa za Srbiju (po osnovu čega ostvaruje enormne profite), vlasnik je dela magistralne deonice gasovoda Niš-Dimitrovgrad (Niš-Pojate dužine 61km), gasifikuje Srbiju, gradi elektrane na gas u Nišu. Zbog JRG se donosi Zakon u Skupštini Srbije o eksproprijaciji zemljišta...

Dok JRG u kojem Srbija ima samo 25% vlasništva ostvaruje profite, dotle javno preduzeće Srbijagas ostvaruje gubitke, i gubi poslove. Oni koji se nalaze na čelu ovog javnog preduzeća smatraju sebe vizionarima, a sve za dobrobit kažu „budućih generacija". JP Srbijagas je potrošio prvo 4 mil evra za kupovinu dela akcija privatnog preduzeća Informatika, potom 1,1 mil evra za akcije Osiguravajućeg društva Kosing iz Banja Luke, a sa ruskom osiguravajućom kućom Sogaz formiraju zajedničko preduzeće (naravno Srbijgas je manjinski partner) čije će početno investiranje u rad biti 7.5-8 mil €!. To što ovo JP posluje sa gubitkom od preko 100 mil evra „nije zbog lošeg poslovanja i poteza menadžmenta". To će „narod pozlatiti", odnosno platiti. Ono što može ostati „budućim generacijama" iz ovog preduzeća neće biti ni dugovi već istorijat o postojanju, i eventualno preregistrovano trgovinsko i osiguravajuće društvo Srbijagas.

Dešavanja u naftnom sektoru nisu mnogo boloja. Istina derivata ima, ali nekvalitetnih. Njihove cene su tako visoke,  kao da je Amerika napala sve naftom bogate bliskoistočne zemlje, a svi ostali imaoci nafte prestali da je proizvode.

Investitor koji je ušao u NIS, nikako da krene sa jasnim programima ulaganja. Ima se utisak da se zabavlja sam sa sobom. Pored toga, najava zatvaranja rafinerije u Novom Sadu, samo je još jedan u nizu poteza koji su rezultat loših pregovora oko prodaje NISa.

Kako niko nikada nije pozvan na odgovornost a činio je gomilu neobičnih do svemirski glupavih i štetnih poteza u energetskom sektoru Srbije, zašto bi onda i jedan od ministara brinuo o npr., po drugi put utvrđenom gubitku od preko 8 mlrd din NISa?

Cene goriva će rasti, gubitak će se pokriti. Potrošači će biti kivni, pa će se težište prebaciti na diskusiju o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, i to nekoliko dana nakon objavljenog revizorskog izveštaja. U Srbiji, koja je politički još uvek nesigurna, koja ne zna gde su joj granice..baš je srpska strana potencirala ovakav projekat!

Ne zna se koji su činovi ovog pozorišnog komada zanimljiviji, šarolikiji i geografski razuđeniji - tu je Kuba i lepo i prijatno vreme, srpski biznismeni i predstavnici energetskog cora i po neki Protokol o saradnji. Tu je i Španija i Protokol o upotrebi solarne energije i opreme sa EPS-om!. Iako ima ozbiljne probleme da obavlja osnovnu delatnost ekonomično i efikasno, sad su tu i solarni paneli, i po neka vetrenjača. Tu je i mogući najavljeni, egzotični gotovo tropski Protokol sa NR Kongo. To je ona država koja je kao i Srbija lider u svemu, sa sličnim indeksima percepcije korupcije, stepena političke nesigurnosti. Da li su to bili opredeljujući faktori saradnje?

Protokol sa moćnom i blještavom nemačkom kompanijom RWE, mogao bi biti vrlo značajan, da se opet ne radi direktno, bez kriterijuma, i u mnogome počinje da liči na prodaju NISa.  Razni potencijalni objekti koji bi se gradili, mogu biti velika prednost za nas. Ali opet nije jasno, a šta je sa ranije potpisanim Protokolom sa ruskom kompanijom InterRao upravo za iste kapacitete.... Sve u svemu, živa energetska aktivnost.

Mnogo se radilo u prethodnom periodu, i raspodeljivaće se i dobit za tek započetu 2010.godinu. Kako u nekoj emisiji predsednik UO EPSa reče „EPS nije tražio povećanje plata. EPSu ne pada na pamet da menja građane. EPS je tu zbog građana. EPS nije tražio ni povećanje cena električne energije".. Kad se to sluša, onda nama kao građanima ostaje samo da pozdravimo raspodelu dobiti, rast plata i cena. Naravno, poslove Prljavog Harija, obaviće predstavnici Sindikata EPSa. Oni  jesu produžena ruka Menadžmenta EPSa, bilo i jeste. Svaki štrajk, najava i/ili pretnja o obustavljanju proizvodnje i ranije, i danas idu po istom šablonu. Najmanje u interesu zaposlenih, najviše u interesu EPSovih i drugih vođa, jer oni snose odgovornost za pred-kolaps elektroenegetskog sistema, i za dugogodišnje ruiniranje i uništavanje EPSa.

Neverovatni su se ljudi izređali na sceni apokaliptičkog energetskog pozorišta Srbije. Od onih koji nisu račun za električnu energiju umeli da objasne, koji su nas učili da sedimo u jednoj sobi i kupamo se 1/nedeljno a zbog racionalne potrošnje energije, do onih koji su Verovali u Boga (kako i treba, ali nije dovoljno za razvoj sektora) zaboravivši da je i „nečinjenje" činjenje, do onih koji su se prošetali kroz zgradu Ministarstva a koji danas nisu u stanju niti smeju da objasne ni jedan  svoj potez.., do današnjeg ministra.

Nije jasno da li se predvodnik srpske energetske scene Gdin ministar, samo uživeo u ulogu, ili je iskreno poverovao da će ga publika dočekati i posebno ispratiti aplauzom.  Ako bi se sklonio što pre, onda bi aplauz moguće bio frenetičan.