ENERGETSKA RESAVSKA SKOLA

Zbog vremena u kojem smo ovo je molba, a zbog budućih generacija i vremena koje dolazi, ovo je zahtev za uvođenje Moratorijuma na rad i odluke Ministra rudarstva i energetike Srbije.

To da li srpski političari sebe čuju, manje je bitno, koliko je važno da ih mi čujemo. U nadi da je svaki novi ministar bolji, uglavnom i poverujemo. Oni ne govore o milionima ili par milijardi evra. Govore o desetinama milijardi, koje se slivaju u energetski sektor...ili „samo što nisu".

Svaki ministar izgovara iste brojeve. Niti jednom nije palo na pamet da zapita a zašto onaj prethodni nije ispunio ista obećanja? Svaki novi je prepisivao od onog prethodnog (sa sve zapetom i znakom pitanja). Njihov uspeh se ogleda u njihovoj doslednosti u pripadanju tzv.Resavskoj školi.

Da li su čuli nekada za termin "društvena odgovornost"? Znaju li da je to "stanje  u kojem su društvene grupe i pojedinci obavezni da polažu račune za svoje akte i ponašanja u vršenju javnih poslova, koji su im povereni, što pretpostavlja spremnost snošenja posledica za odgovarajuće akte činjenja ili nečinjenja, u skladu sa moralnim ili pravnim normama..".

Prazne, lažne i praznoglave izjave ministra energetike, počev od toga da je već investirano 3 mlrd €, kao i da će biti investirano još 9 su društveno neodgovorne prema svima nama, moralno nedostojne stranke kojoj ministar pripada (SPS) i godina koje ima (63).

Slušajući prvog čoveka energetike Vlade Srbije, čini se da je stanje u energetici Srbije idilično.

Struje ima dovoljno. Toliko, da se izvozi. Ne zbog pada potrošnje uslovljene ekonomskom krizom, ili  dobre hidrologije. Srbija je ozbiljan izvoznik električne energije, jer je za deceniju (od 2000.g) uradila ono što su ministri i obećavali: izgradila TE TO Kolubaru B (700MW), i novi blok B3 u TENTu (700 MW).

Srbija je postala ozbiljan regionalni lider u Jugoistočnoj Evropi, završivši izgradnju HE Đerdap 3, koja godišnje Evropi daje preko 7mlrd kWh električne energije. Naravno sada i može da razmišlja i ulazi u projekte izgradnje elektroenergetskih kapaciteta u drugim državama, npr nuklearne elektrane u Bugarskoj. Zašto da ne?

U Srbiji se uveliko proizvodi i toplotna i električna energija iz obnovljviih izvora energije!

Preko 80% toplana u Srbiji je rekonstruisano u kogenerativna postrojenja (koja u isto vreme proizvode toplotnu i električnu energiju). Tako je podignuta energetska efikasnost za preko 40%.  Energent koji koriste ove toplane jeste biomasa (a ne kao do sada ugalj, mazut i gas). Biomasa je obnovljiv izvor energije, kojeg u Srbiji ima u izobilju, i koji čini 61% ukupnog potencijala ovih izvora.

U srpskom energetskom sektoru ne postoje dogovori „u četiri oka". Ne dešava se ovde da se od strane najodogovnijih u državi, stranom preduzeću koje je direktna konkurencija državnom, daju povlastice. Energetska politika u Srbiji je jasna bilo da je u pitanju oblast elektroenergetike, nafte i/ili gasa. 

Ne donose se zakoni lex specijalis, kojima se prepuštaju ozbiljni poslovi, zato jer je nečiji bratić zaposlen u tom preduzeću.

Gas se već dugi niz godina nabavlja direktno od ruskog partnera. To je prirodno i potrebno da se u Srbiji troši ruski gas, kao što bi bilo zabrinjavajuće i potpuno neprirodno da se kojim slučajem uključi posrednik. To ne bi bilo ni ekonomski ni energetski efikasno. Bilo bi samo korupcije, a država bi bila uskraćena za najmanje proviziju od oko 25-35 mil €.

U Srbiji se ne prave uslovi za tendere da bi se eliminisalo javno državno preduzeće, iz posla. Nije moguća situacija u kojoj generalni direktor javnog preduzeća obavlja i funkciju poslanika, predsednika Odbora za bezbednost Parlamenta Srbije, predsednika Upravnog odbora prvog konkurenta!

Ne, to nije u zemlji Srbiji.

Nije Srbija ta zemlja, u kojoj generalni direktor JP preduzeća prevazilazi Napoleona po broju funkcija, i evropske lidere po visini plata. Nisu primanja prvog čoveka državnog energetskog preduzeća dva puta viša od onih koja ima španski predsednik države!

Generalni direktori javnih preduzeća u Srbiji biraju se tako da budu što nezavisniji u odnosu na politiku, a što stručniju u odnosu na struku. Politička pripadnost nije kriterijum. 

U Srbiji nije moguće da u upravljačkim i rukovodnim strukturama Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije budu stručnjaci za semaforsku signalizaciju, lekari..ili oni koji su odgovorni za gašenje struje u Kolubari 04.oktobra 2000.godine, kako bi neki "neposlušni" postli "poslušni".  Kriterijum "poznanstva sa ženom lidera danas oronule političke partije" nije poznat u poslovnim analima srpske prakse.

U Srbiji se ne dešava da direktor javnog preduzeća ima 100 puta viša primanja u odnosu na minimalnu platu u zemlji, i 60 puta višu od proseka u Srbiji, a da pri tome to javno preduzeće ostvaruje gubitak od preko 100 miliona evra.

U Srbiji se političari i njihovi eksponenti ne služe lažima, niti barataju pogrešnim i namerno netačnim informacijama.

U Srbiji nema monopola javnih preduzeća, kojima ni jedna cena usluga koje pružaju, nije dovoljno visoka. Javna preduzeća nisu država u državi, niti služe kao smetlište za sve moguće i nemoguće kadrove političkih stranaka na vlasti.

Osnovni pokretač funkcionisanja ovih preduzeća u Srbiji, jeste podizanje konkurentnosti, a interes države jeste postojanje konkurencije.

U Srbiji su cene derivata realne, i daleko niže u odnosu na one u regionu jer zemlja raspolaže domaćim izvorima nafte koji mogu da zadovolje 20% njene godišnje potrošnje, gasa 10% i dovoljnim izvorima uglja i vode za proizvodnju električne energije.

U Srbiji su rafinerijski kapaciteti daleko viši od domaćih potreba, što je bio još jedan faktor da se derivati izvoze van granica Srbije. Modernizovane rafinerije dovele su do povećanja efikasnosti i konkurentnosti srpskih derivata.

Srbija je prodajom naftnog kompleksa igrala strateški, sa ciljem da zemlji obezbedi izgradnju ogromnog infrastrukturnog gasovoda. Zadržala je "zlatnu akciju" koja  je omogućila da ravnopravno prati i učestvuje u razvoju i budućnosti naftnog kompleksa zemlje. Zbog toga "pumpadžije" ponosno dočekuju naše susede koji toče goriva u Srbiji. Nije srpski budžet izgubio 200 miliona evra zbog pada potrošnje derivata.

Srbija neguje i vodi računa  o vlasnicima privatnih benzinskih stanica, jer su jednako važni kao i tržište koje drži NIS. Privatnih benzinskih i gasnih stanica ima preko 500, odnosno 600. Srbija je svesna da su udruženi, domaći privatnici jednako jaki kao i NIS, pa sa njima radi u partnerskom odnosu.

Jer, cilj Srbije nije da domaće vlasnike zameni stranim.

Cilj Srbije je da svi bolje žive, da se razvija tržište naftom i naftnim derivatima.

U Srbiji je odavno izgrađeno podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, kojim se zadovoljavju potrebe u zimskim mesecima, ali i potrebe okruženja.  Nije Srbija ta zemlja koja je u treći put ponovljenoj gasnoj krizi za trodnevnu "pomoć u gasu" platila 25 mil €. Srbija je "pomogla" drugima, i slila u svoj budžet taj novac, a dodatno potvrdila da je stabilan energetski oslonac regiona.

U Srbiji postoji Agencija koja je proaktivna u sprovođenju politike podizanja energetske efikasnosti. To potvrđuje davno usvojen zakon o energetskoj efikasnosti, i formirani Fond za finansiranje projekata u ovoj oblasti. Zbog toga je za deset godina od energetski neefikasne zemlje koja je za jednu jedinicu GDP trošila 6-10 puta više energije od suseda, danas Snaša zemlja u redu visoko energetski efikasnih.  

Agencija je jasnim kriterijimima i planovima omogućila da gotovo svako domaćinstvo kao i industrija uz subvencije države (isto kao u drugim zemljama) povećaju energetsku efikasnost. Projekti su razni - od zamene prozora i vrata do upotrebe obnovljivih izvora energije. Uz pomoć države instaliraju se solarni  kolektori na kućama, fabričkim halama, poslovnim zgradama..

U srpskoj energetici, stvari funkcionišu.

Investira se realno i pregledno, a preduzeća su ekonomski i energetski profitabilna.

Mesta nema za one koji su gasili TE da bi uvozili električnu energiju, ili koji omogućavaju da se obavlja trgovina na štetu države.

Zbog toga što je korupcija svedena na najmanju moguću meru, građani plaćaju realne cene električne energije, gasa i derivata.

Uložene milijarde, politička i energetska svest, i jasna pravila su od ovog sektora stvorili pokretača razvoja zemlje.

U Srbiji se ne sklapa Energetski sporazum kojim se "bud zašto poklanjaju" potencijali obnovljvih izvora energije, iz kojih proizvedena električna energija odlazi drugoj zemlji. Ministar ovakve poslove ne dozvoljava, i stavlja veto na njih. U takvim poslovima se ne pojavljuju male i beznačajne kompanije, niti lokalne koje pripadaju energetskim tajkunima. Ne zarađuju oni oko 500 mil evra godišnje iz takvog posla, već država Srbija.

Srpski energetski sektor nije za jednokratnu upotrebu bahatih političara, koji reaguju samo na zvuk slot mašine.

Srpski energetski sektor nije ni taoc energetskih tajkuna. Oni ne postoje, jer je ovde sve otvoreno i pregledno, a samo u jednom interesu - interesu energetske bezbednosti.

Ako ste građanin Srbije i mislite da je ovo san, niste se prevarili. San je. Mogao je postati java uz vrlo malo truda, a sa malo više svesti.

Sa polovinom onog novca koji su ministri energetike za ovih deset godina najavljivali, sve prethodno što je danas ipak san i bajka, moglo je postati realnost.

Ne treba se zavaravati. Novac je sasvim sigurno pristigao, ali ne u energetski sektor. Ako se ne zna gde je 77mlrd $ (koliko je objavljeno da je u Srbiju pristiglo od 2001.g do danas), pa kako onda naći tih "tričavih" 10tak milijardi evra..?

Energetski sektor Srbije je daleko od liderstva, ali blizu kolapsa i raspada.

Restrikcije i/ili kako god ih zvali "havarijska isključenja" jesu bliska budućnost.

Derivati su nekvalitetni, a cene među najvišim u regionu.

U Srbiji nije završeno podzemno skladište gasa, a nesigurnost u nabavci gasa potrajaće još dugi niz godina.

Studije izvodljivosti najavljivanog Južnog toka još nisu gotove.

Sektor je neefikasan i neprofitabilan. Elektroprivreda Srbije i Srbijagas su knjiški primeri sistemske korupcije.

Srbiji treba odmah bolje.

Realno, Srbija ne može biti za godinu i/ili dve razvijenija , ali za par meseci može biti pravednija.

Odgovorni postoje - za neučinjeno, propušteno, i/ili loše učinjeno..

Tek kada se krene u tom pravcu, ima nade.

Do tada, fenjere u ruke zbog struje, pasoše zbog goriva, a debele džempere zbog gasa.