Komarac na volu, aga Ibraga, crni hljeb krvlju poštrapani...

Otkako je počela upisna groznica u srednje škole Srbije, veb-sajt Ministarstva prosvete nije u funkciji, iako su zaposleni svako malo davali izjave medijima da se na internet adresi Ministarstva nalaze važne informacije, kao i modeli kako će izgledati kvalifikacioni ispiti iz matematike i srpskog jezika.

Na direktan upit zašto baš onda kada je najpotrebniji, sajt ne radi, padala su objašnjenja da je to zbog velikog pritiska, što je posebna besmislica, jer nije normalno da jedno ministarstvo prosvete nije u stanju da predvidi da će u vremenu ispitne i kvalifikacione frke đaci i njihovi roditelji pokušavati da dođu i do njihove veb odrednice.

Prekjuče je u Srbiji završen kvalifikacioni ispit iz srpskog jezika, juče iz matematike, pa je bilo za očekivati da veb-sajt Ministarstva sada radi, jer se pritisak radoznale dece koja su u poteri za informacijama, smanjio.

Ali, nije! Ako na pretraživaču kucate adresu Ministarstva prosvete Srbije, dobijete info „service Unavailable". Ako pokušate „bočno" da nekako uđete, na primer tako što kliknete na „Upis u srednje škole Srbije 2009/2010", dobićete praznu stranu, komadić slike i tekst:

„Stranica je u pripremi, molimo budite strpljivi. Hvala".

Zanimljivo je da je Ministarstvo prosvete uvid u modele kvalifikacionih testova iz srpskog jezika stavio na sajt BIGZ-a, a matematike na sajt kompanije Komtrad. Da li to znaci da Ministarstvo prosvete nije u stanju da obavi taj posao, ili je pokazatelj s kim dobro sarađuje? Bilo kako bilo, činjenica je da u toj priči nema najreferentnije tačke u Srbiji, IS Petnica.

Radoznalost kako izgledaju kvalifikacioni testovi iz srpskog jezika odveli su nas na sajt BIGZ-a i tu smo videli da ogledni model počinje tekstom oca nacije, Dobrice Ćosića, u kome se pominju Nemci koji iz revolvera pucaju po crkvi, tirani, zločinci, dželati, sve iz 2. svetskog rata i „Deoba". Evo zadatka i pitanja:

1. Oni izgovaraju najlepše reči srpskog jezika. Najpre pevušeći, a onda brundavo, preteće. Nemac ustuknu, svetlost uđe u crkvu, obasja još nekoliko glava, izvuče revolver i opali metak uvis, onda ga vrati u futrolu, u zanemelost. (Dobrica Ćosić: Deobe) Ljudi, zatvoreni u crkvi, izgovaraju najlepše srpske reči "najpre pevušeći, a onda brundavo, preteće" jer:

a) obuzeti strepnjama i strahom, nastoje da umilostive tirane i zločince,
b) izbezumljeni od straha, ljudi se ponašaju panično i nerazborito,
v) pokušavaju da najpre lepotom, a potom i pretnjom, opomenu Nemca,
g) primetili su da ih se čuvar, Nemac, plaši,
d) podsvesno žele da ostvare duhovni dodir sa čuvarom i mogućim dželatom da bi ih shvatio i poštedeo.

Zadatak broj dva iz srpskog jezika ide još dalje u prošlost. Prvo se pominje neki Aga Ibraga koji je došao sa četiri konja da obere svoju polovinu šljiva, a đaci moraju da odrede kojim sintaksičkim jedinicama je ovo s agom iskazano. Pod „b" se pominju ljudi koji rade srpovima, pa poskidali džempere, a pod „v" se javlja senat. Ako neko pomisli da je tu napokon najava nečeg savremenijeg od aga i srpova, vara se. Rečenica glasi:

„Naredi senat da se to mjesto za dovijeka naziva Slavenskijem trgom".

Malo posle „slavenskijega trga" ide vrlo glupa rečenica o komarcu koji je stao volu na rog, koju đaci treba da pismeno napišu i valjda prenebregnu naravoučenije s bradom, kad komarac kaže volu, „ako sam ti težak a ti kaži".

Posle vola s komarcem, učenici treba da se izbore sa sećanjem dal su pesme „Otadžbina", „Podne", „Nebo", Srbija" i „Očiju tvojih da nije" socijalne, rodoljubive ili ljubavne (dati su samo naslovi).

U zadatku broj osam cilj je izdvajanje glagolskih oblika, a na tekstu od koga se svakom normalnom diže kosa na glavi.

PROĐI ME SE, ŽENO, BOG S TOBOM! ALI ONA SVE VIŠE NAVALjIVAŠE NA Nj.

NAJPOSLE JOJ ČOVEK REČE:-AKO TI KAŽEM, JA ĆU ODMAH UMRETI. ONA OPET JEDNAKO DA DRUKČIJE NE MOŽE NEGO DA JOJ KAŽE.

Srećom, tu su se sastavljači zaustavili, jer posle ovu radoznalu ženu muž prebije, sve zbog radoznalosti i ne obraćajući pažnju da je trudna. Ko ne veruje neka pročita „Nemušti jezik", ima u čitankama za osmi razred.

Malo posle ove mudrosti „prođi me se, ženo, bog s tobom", učenici imaju sledeći zadatak:

„Navedi bar dva razloga zbog kojih učeni Srbi s ogorčenjem dočekuju Vukov Srpski rječnik iz 1818. godine".

Posle idu odlomci iz narodnih pesama koje valja tačno analizirati i locirati.

"Vala, Ivo, moje čedo drago,
koji s' babi zamenio glavu,
svoj gospodi obraz osvetlao,
svoj gospodi i našoj krajini!"

"Stan'te, braćo, kićeni svatovi,
dok se malo sestrice nagledim!
Lasno ćemo mi za vaše blago,
lasno ćemo - ako jesmo ljudi".
Slede začkoljice razvrstavanja na značenjske kategorije „vranjanca", „čuvarkuće", „cediljke", „varioca" i to valjda da se odmah raspozna ako nekom sprski nije maternji jezik, pa se spoplete.

Zadatak broj 18. glasi: Dopuni odgovarajućim rečima sledeća ozbiljna narodna poređenja:

a) Pravo kao
b) Vredan kao
v) Peva kao
g) Lukav kao
d) Zdrav kao
đ) Plašljiv kao.

Potpisnica ovih redova pretpostavlja da su odgovori, strela, pčela, slavuj, lisica i zec, ali nije sigurna da odgovore znaju mlade generacije koje nisu imale babu pored peći da im priča priče.

Zadatak broj 19. sledi tradiciju tuge i nesreće, a valja upisati vrstu rime.

„O, klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko li te štedi, ko li mi te brani, Od gladnih tica, muko moja tvrda."

„Došlo je mnoštvo ruku svakojaka soja, ruke su prekrile brda i
zasjenile veče. Ruke su vesla i ruke s razboja, ruke pastira i ruke
drvosječe."

Zadatke su đaci morali da upisuju ćirilicom, pisanim slovima, a kome se omakla latinica, rad mu je smatran nevažećim.

Ako su sastavljači kvalifikacionog teksta hteli da odvoje srpsku decu od nesrpske dece, ovim testom su u potpunosti uspeli. Mislim da ovakav test teško može da položi dete Slovak, Mađar, Rom, Rumun, Vlah i da ne nabrajam dalje sve nacije koje žive na teritoriji Srbije, koje se služe srpskim jezikom, ali im nije maternji.

Ovako srednjovekovni test, ogledalo je društva, kome i dalje nije stalo da se u dobre škole upisuju oni koji umeju da misle, rešavaju probleme, istražuju i, ruku na srce, diskriminatorski je prema svima kojima maternji jezik nije srpski. Kada bi ovaj test iz srpskog jezika gledao neko iz budućnosti, nikako ne bi mogao da zaključi da ga rešavaju deca s početka 21. veka.

Ps. Čitajuci tmurni, prošlosti okrenut model kvalifikacionog testa iz srpskog jezika, setila sam se klasičnog primera kako je na tamo nekom belosvetskom testu lako dokazano da su deca iz Afrike glupa. Naime, trik pitanje koliko sanke imaju tockova, africka deca masovno nisu umela da odgovore, jer nikada nisu ni videla sanke. To naravno zlonamerne sastavljace nije bilo briga, njima je test pokazao ono sto su hteli.