Pitanje koje najviše muči investitore na Beogradskoj berzi jeste da li ima svijetla na kraju tunela koji prati kretanje srpskih akcija? Jedan od važnijih faktora za izlazak iz tog tunela, koji je i ranije karakterisao domaću berzu, je veoma slaba likvidnost našeg tržišta. Čak i u najboljim berzanskim danima veoma rijetko se dešavalo da promet nekom akcijom bude veći od milion EUR dnevno (osim kada su bile u pitanju dogovorene blok transakcije). Ovih dana smo svjedoci da je ukupan dnevni promet akcijama oko tog iznosa, što u svjetskim razmjerama ukazuje na mikro tržište koje je potpuno nezanimljivo iole ozbiljnijem investitoru. Optimisti će reći da postoji likvidnost, ali na većim berzanskim cijenama, ali bez većeg prometa na trenutnim ili nižim cijenama, neće biti ni većih investitora, koji bi mogli da ponovo pokrenu tržište. Čeka se ko će prvi popustiti, prodavci ili kupci, realnije je očekivati ovi prvi.

U srcu Šumadije ima jedno preduzeće sa nekoliko stotina radnika koje već decenijama jedva opstaje. Firma zauzima veliko parče zemljišta koje gotovo ničemu ne služi. Proizvodili su nekad davno robu koja danas gotovo da i nema tržište. Pored nje je novo privatno preduzeće, čiji posao cveta.  Ova mlada firma bi htela da se širi a za to joj treba dodatno parče zemlje. Može li da kupi zemlju koja pripada susednom preduzeću? E pa, ne može!

Prvo preduzeće u životu održavaju državne subvencije, što znači da njene troškove pokrivaju srpski poreski obveznici.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Dve interesantne vesti poslednjih nekoliko nedelja:

1. Nemačka je nedavno pretekla US i postala drugi najveći izvoznik u svetu, posle Kine koja je na prvom mestu.

2. S&P su danas oborili US kredit rejting, prvi put u istoriji, što znači da će, bar neko vreme, US ostatku sveta početi plaćati veće kamate na novo-pozajmljen novac (obveznice koje izdaje američka vlada).

„Normalizovane" na amaterski način ove dve vesti dobijaju još više na značenju - Kina je ogromna u ljudstvu, US ekonomija je nekoliko puta veća od nemačke, svet mimo US i Nemačke je vrlo bogat (samo Kina ima preko 3,000 milijardi US dolara deviznih rezervi. Svrstani po rezervama ni US ni Nemačka nisu u prvih 10 zemalja u svetu i tih prvih 10 imaju preko 7,000 milijardi rezervi.

Ono što je mnogima manje poznato je da, u proseku, na ovoliki novac ne mogu da se dobijaju kamate ako bi se novac samo „negde" u „nekoj" banci deponovao koje su veće od inflacije.

Dakle, novac mora da se investira da ne bi gubio kupovnu moć i u tom ciklusu su obveznice US vlade nezaobilazne.

Do čega dovodi nekritično prenošenje gluposti – foto Goran Topić

Ama dosta više! U šta se ova, nekada ugledna medijska kuća pretvorila? Nekritično prenosi nestručne žalopojke onih koji nisu u stanju da spreče uništenje ribljeg fonda usled izmena ekoloških uslova, lova strujom, itd, a sve bez traženja mišljenja od stručnjaka-ornitologa (hoćete telefon Prirodnjačkog muzeja, ili Zavoda za zaštitu prirode?

Ime mesta za ovu priču, kao ni ime gorepomenutog hotela, nije važno. Hotel se nalazi negde a do tamo  se stiže nekim makadamima, oznaka nema, tako da je neminovno  (to kad prođe više od 5 dana) zapitati se da li mesto zaista postoji ili ste upali u neku daleko bilo dimenziju. Upali ste u daleko bilo dimenziju, shvatićete negde oko 6. dana - kako je i red jer 6 je brojka simbolična i sasvim prikladna za shvatiti te stvari oko daleko bilo dimenzije. Kad to shvatite - razloga za brigu više nema. 

Hotel je izvanredan, ne može da se kaže. Istina, ako vam se izvoljeva

Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)

Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.

Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Ovde je objavljen poziv i za one koji po prvi put razmišljaju da učestvuju nekoliko dana čitanja dokumenata sa FP7-Cordis sajta je osnovni i prvi korak.

FP7 Home Page je ovde.

Odavno već imam nameru da makar napišem detaljan blog o propaloj giljotini propisa i o umnoženim problemima zahvaljujući njenom navodnom sprovođenju (kad se glave aždaji ne odseku kako treba, na mestu stare niču bar dve nove), kada već ništa drugo ne mogu.

A onda je blogokolega Rodoljub Šabić objavio svoj blog  „JE L' SIGURNO ZNATE DA STE (NE)ZAPOSLENI?"  u okviru koga sam počeo da pišem komentar koji bi bio blog u blogu. Zato evo (ne samo) moje frustracije ovde - izdvojeno, opširno.

Tekst koji sledi (opor) je plod mog iskustva s dve, a možda i cele tri strane te nepoznate geometrijske figure koju tvore zakoni i propisi, dakle država s jedne (hiper)strane u svim svojim (često malignim) emanacijama, s druge (ne)zaposleni i angažovani po ugovoru o delu i s treće poslodavci, kakvi god da su.

... institucije od najmanjih do najvećih, istraživačke, obrazovne, komercijalne i ostale, unutar šestogodišnjeg programa koji počinje 2013.:

HORIZON 2020

Poslednji put kad sam proveravao Srbija je bila ranopravan učesnik u ovoj "igri" koja se još uvek zove FP7 I Horizon 2010 će da je zameni. Nadam se da je još uvek tako. Čak i ako nije samo malo dodatnog rada je potrebno da se nađe put za učestvovanje.

Male firme imaju poseban značaj i neretko su povlašćene.

Pre tačno godinu dana na tržištu Srbije se pojavilo jestivo ulje "Iskon" po ceni od 77 dinara. Do tog 1. septembra 2009. godine litar ulja smo plaćali 120 dinara. U roku od samo par dana sve uljare u tišini su spustile svoje cene na oko 80 dinara za litar. Uhvaćene u pljački naroda i zloupotrebi monopolskog položaja nisu mogli ništa ni da kažu. Ni oni ni vlast. Iz tog razloga ulje Iskon je bilo jedino koje se moglo naći u mojoj kući. Sve to do pre par meseci od kako ga nema u marketima u mom gradu.

Današnja vest kaže da će od sledeće nedelje cena jestivog ulja biti 145