Biz| Ekonomija

Naletanje na sintezu koja zadovoljava razne zavađene strane

/ 06.08.2011. u 14:34

Komentari: 63
Čitanost: 10269
/
Preporuke: 2904
/

Dve interesantne vesti poslednjih nekoliko nedelja:

1. Nemačka je nedavno pretekla US i postala drugi najveći izvoznik u svetu, posle Kine koja je na prvom mestu.

2. S&P su danas oborili US kredit rejting, prvi put u istoriji, što znači da će, bar neko vreme, US ostatku sveta početi plaćati veće kamate na novo-pozajmljen novac (obveznice koje izdaje američka vlada).

„Normalizovane" na amaterski način ove dve vesti dobijaju još više na značenju - Kina je ogromna u ljudstvu, US ekonomija je nekoliko puta veća od nemačke, svet mimo US i Nemačke je vrlo bogat (samo Kina ima preko 3,000 milijardi US dolara deviznih rezervi. Svrstani po rezervama ni US ni Nemačka nisu u prvih 10 zemalja u svetu i tih prvih 10 imaju preko 7,000 milijardi rezervi.

Ono što je mnogima manje poznato je da, u proseku, na ovoliki novac ne mogu da se dobijaju kamate ako bi se novac samo „negde" u „nekoj" banci deponovao koje su veće od inflacije.

Dakle, novac mora da se investira da ne bi gubio kupovnu moć i u tom ciklusu su obveznice US vlade nezaobilazne.

Recimo da su i pored mog amaterizma ove gore rečenice neki zaokruženi, interesantan skup.

Da taj skup podrijem još većim amaterizmom: ja ne verujem da S&P, Moody i Fitch mogu u nezavisnom maniru da obore US kredit rejting bez nepisane dozvole US vlade pa tako „neke" nad-nacionalne oligarhije što bi bila na vrhu svetske, ekonomske „prehrambene" piramide.

Ako bi ovo bilo tačno to bi značilo sve ozbiljnije angažovanje US po pitanju ne samo njihovih dugova nego i pretnji uperenih ka hegemoniji dolara koje sve češće dolaze sa raznih strana (od Rusije koja skreće pažnju da US žive preko svojih mogućnosti (sama činjenica nije toliko važna, pošto je poprilično poznata, nego vreme, manir i nivo sa kog nas podsećaju), do Kine koja sve glasnije traži alternativnu svetsku valutu, non-US kreditne agencije, i zaštitu svojih investicija u US obveznice.

A S&P „udarac" je udarac i po hegemoniji dolara (manji US kreditni rejting implicira veće šanse da US bankrotira, pa tako veće šanse da će oni što imaju novac ulagati više truda da nađu investicije u drugim valutama).

Tako, taktički rejting potez (koji će US koštati možda i stotine milijardi) ako nije bio nekontrolisan onda ima strateški smisao - npr od pripremanja javnog mnjenja za veće poreze, i/ili još surovije socijalno, ili rekonstruisano socijalno, ukidanje nekih projekata, podizanje ugleda (rejting je uvek lako povratiti kad zatreba i kad se to može uraditi uverljivo na svetskom nivou).

Ovo (S&P potez kao taktički US potez neke šire strategije) bi bilo vrlo značajno, US ekonomija je ogromna (BDP nešto veći od Kine, Japana i Nemačke zajedno), neće bankrotirati, naravno, nego sve ovo ukazuje na razmišljanja o sve ozbiljnijoj promeni kursa u US pa tako i u celom svetu.

Zašto sve ovo pišem ako sam amater?

Nemačka je vanredno interesantna i interesantno mi je šta bi u ovom trenutku Srbija mogla da nauči od njih u trenutku kad je radna snaga u Srbiji jeftina i ima mnogo nezaposlenih.

Svima su puna usta podrške SMEs (Small-to-medium size enterprises - male do srednje velike firme). I pored velikih firmi što imaju tajna nemačkog kpmarativnog uspeha je u SMEs.

Zatim, sve-prisutna „pamet" deceniju do 2007-me je ukazivala na rizik kom je Nemačka bila izložena kao prozivodna ekonomija bazirana u razvijenom svetu, a u bujici novih ekonomija, npr Kine, iz kojih na Zapad dolaze kišobrani, odštampani književni klasici i slično po maloprodajno ceni od jednog evra.

Tako, „laka" je tajna Kine - ta jeftina radna snaga i mnogo nezaposlenih (kad je malo nezaposlenih onda oni zaposleni, zbog povećane potrežnje za radnicima, traže pa polako dobijaju sve veće plate i u jednom trenutku više nisu jeftini).

A šta je tajna Nemačke gde je malo nezaposlenih (recimo 7%) i gde je radna snaga skupa?

Ja neću ići u detalje, ima boljih od mene, možda se i vratim na temu.

Ali je najinteresantnije da verovatno neke velike tajne ni nema: gde god zagrebemo vidimo da su ljudi više-manje pametni, kreativni, vredni i puni entuzijazma.

Nemci se ponekad našale kad im se kaže da nije dobra proizvodna orijentacija za razvijenu zamlju tako što kažu da ako ne mogu da naprave neki ceo proizvod (da zaboravimo na trenutak na automobile i mašinogradnju pošto im je i mimo toga uspeh fascinantan) oni umeju da naprave proizvod koji ide u proizvod koji ide u konačni proizvod - svet proizvodnje je ogroman.

Pa je tako tajna izveštačena, u glavama i letargiji ljudi, ne u prizemnoj realnosti.

SMEs su najkraći put do kvaliteta pojednica, kako preduzetnika tako i zaposlenog na čiji će izbor preduzetnik upotrebiti kvalitetnije i obimnije resurse dok ga ne izabere (kao šef u velikoj firmi koja nije moja i za koju me i nije nešto briga ja ću olako potegnuti čak i za lenjim rođakom, kao novim zaposlenim, dok kao šef u svojoj firmi neću, nego ću birati po kvalitetu).

Isto tako, u tuđoj firmi ću najčešće juriti što veću platu dok ću u svojoj sebi uglavnom plaćati minimalac, dovoljan da preživim, da bih firmi dao šansu - strategijski ću da se postavim (porodične firme kao deo nemačkog uspeha gde po pravilu radi više članova porodice i strategijski horizont je vrlo dalek).

Podrška SMEs nije rocket-science, radi se o sitnom novcu i na putu su sledeće „proste" prepreke (od manjih ka većim, po mom mišljenju):
• Kultura
• Etika
• Lošija umreženost i niža svest o ostatku sveta i mogućnostima
• Birokratija
• Zakonodavstvo
• Glupost vlade

postavite na |

Komentari (63)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

omega68 15:14 06.08.2011

Prosto

ja ne verujem da S&P, Moody i Fitch mogu u nezavisnom maniru da obore US kredit rejting bez nepisane dozvole US vlade pa tako „neke" nad-nacionalne oligarhije što bi bila na vrhu svetske, ekonomske „prehrambene" piramide.

te oligarhije rade i protiv američkog naroda
Proleteri svih zemalja, vidite šta ćete

SMEs su najkraći put do kvaliteta pojednica, kako preduzetnika tako i zaposlenog na čiji će izbor preduzetnik upotrebiti kvalitetnije i obimnije resurse dok ga ne izabere (kao šef u velikoj firmi koja nije moja i za koju me i nije nešto briga ja ću olako potegnuti čak i za lenjim rođakom, kao novim zaposlenim, dok kao šef u svojoj firmi neću, nego ću birati po kvalitetu).

Tačno.Za to nam ne treba niko sa strane da nam određuje te standarde

sto tako, u tuđoj firmi ću najčešće juriti što veću platu dok ću u svojoj sebi uglavnom plaćati minimalac, dovoljan da preživim, da bih firmi dao šansu - strategijski ću da se postavim (porodične firme kao deo nemačkog uspeha gde po pravilu radi više članova porodice i strategijski horizont je vrlo dalek).

To pokušavaju i naši seljaci , ali ih niko ne podržava.

Podrška SMEs nije rocket-science, radi se o sitnom novcu

Je l ta Nemačka komunistička zemlja?

Štarbati tvrdi potpuno suprotno. „Istina je nešto drugo. Nemci bi od revalorizacije svakako profitirali, bilo da je reč o evru ili nemačkoj marki, valuta bi u svetu više vredela. Drugo, mi ne izvozimo banane, već proizvode visoke tehnologije, koja je svetu potrebna ako želi dalje da se razvija. Takvi proizvodi mogu se kupiti u malom broju država. Tako da mi uopšte nije jasan taj teatar.“

link

Milan Novković 15:49 06.08.2011

Re: Prosto

link

Sumnjam da Nemačka u preozbiljnoj meri kolaterizuje tuđi dug samo za lepe oči

Više se radi o nekoj "transformaciji" kolaterizacije gde Nemačka, koja ima novac, može da diktira uslove.

Kolaterizacija je lepršava, raspevana i maštovita "nauka"

Stara "istina" da para-na-paru ide nikad nije daleko od nas.

Dragan Pleskonjic 08:58 07.08.2011

Re: Prosto

Nemačka mala i srednja preduzeća su skriveni šampioni i jedan od faktora snage njihove ekonomije:

Small and medium-sized enterprises (SMEs) make up the bulk of Germany’s economy, accounting for 99% of all companies and more than 70% of all employees. Such companies are often too small to benefit from economies of scale or to access global markets. Germany’s SMEs, however, are just the opposite, driving innovation and exports, with many of them the world leaders of their niche markets.

Hidden Champions

“We have 1,200 hidden champions,” says Marc Evers, director of policy for SMEs at the Association of Chambers of Industry and Commerce (DIHK) in Berlin. “They are not well-known, but they have the top positions in the world in their special, small markets.”

Milan Novković 10:27 07.08.2011

Re: Prosto

Nemačka mala i srednja preduzeća su skriveni šampioni i jedan od faktora snage njihove ekonomije:

Na ovom svetu danas:

- Se stvara toliko nove vrednosti preko BRIC-a i ostalih dalekoistočnih novijih ekonomija....

- ...da je odjednom i potražna sitnih stvari, proizvoda, materijala raznih kvaliteta i u raznim količinama tolika da.....

- ...Nemačka kao razvijena zemlja, zahvaljujuči poslovnoj kulturi i pametnim ponašanjem vlade beleži neverovatan rast proizvodnje u manufakturi u kriznom periodu, mimo svih očekivanja.

I mnogi ljudi od znanja u svojim analizama, teorijskim i komparativnim, neverovatno olako umeju da zaborave na ovu činjenicu da svet proizvodi novu vrednost neverovatnom brzinom i uz neverovatno ubrzanje poslednjih decenija.

Tako, Kina na primer, nije samo proizvođač, nego i kupac (20% BMW profita je iz Kine).

Ok, BMW je specijalna, velika firma, ali mala, nemačka porodična firma koja je stekla renome ima sledeće prednosti:

- uvod prvo - onomad mi prijatelj pričao kako kad jednom impresioniraš japansku firmu malim, profesionalno urađenim poslom, a teško je dobiti taj prvi posao, ok, oni mogu da ti ostanu klijent za ceo život, ako se ne "pokvariš" pa počneš da falširaš u kvalitetu i profesionalnosti.

- Kad kao neka nemačka firma prvo imaš neki renome zato što si nemačka firma, ok, to je olakšavajuća činjenica, pa onda kao što oni rade radiš profesionalno neko vreme, tebi su dugoročni klijenti ne samo japanske firme (gde neki u šali, iako sve manje u šali danas umeju da kažu kako su japanci naivni u tome što drugima previše lako i previše brzo poveruju), nego bilo koje firme po svetu, a svo vreme te firm ne mare što tvoja cena uopšte nije najniža.

Kao što kažu u ovom tvom linku kompetitivno ne znači najniža-cena.

Malo je klijenata koji nisu spremni da plate premiju za kvalitet i mali rizik, za profesionalnost i profesionalni kontinuitet podizvođača i suppliera.

To su oni "kultura, etika" parametri na mojoj listi. Meni na dnu liste po važnosti zato što kad angažuješ neki obrazan nad većim brojem ljudi uvek ima mnogo vrednih, kvalitetnih i profesionalnih - pa oni prvi "prošu" i vuku ostale.

Druga je priča kad se u državi nešto dešava "na malo", u izuzetno teškim uslovima pa oni kvalitetniji umeju da budu obeshrabreni i oprezni dok prvo prolaze najsuroviji.

Toliko ima malih, specijalizovanih poslova na ovom svetu i sad toliko novca u svetu, toliko dobro uvezanog da, evo, ja smem da se kladim da bi sledeći scenario bio vrlo uspešan:

- Zamisli sutra kažeš dosadio ti IT i security i hoćeš da se baviš hemijom i metalurgijom. prosto za promenu.

- A istovremeno hoćeš još bolje da živiš pa ćeš da praviš firmu.

To što ti nisi studirao hemiju ili metalurgiju danas ne da nema nikakve veze, nego uz tvoju novu strast ume da bude prednost - hemičara i metalurga možeš da "upecaš" u lokalu, ili bilo gde, danas ne moraju da budu co-locirani s tobom.

A tvoje znanje IT-ja je samo prednost.

I kako da imaš baš mali biznis (ne možaš odmah u poslove hiljada tona čelika, ne moraš nikad :)

Otkud mi primer?

Gledam nedavno katalog firme ovde što prodaje izuzetno čiste metale za razne laboratorijske primene. To su neke šipkice, cevčice 5-10 cm dugačke i, recimo 3-5mm debele. Oni koštaju i po nekoliko stotina evra, samo zbog čistoće.

I zamisli ti hoćeš "to" da radiš, zapenišao i ti i dvoje partnera - ja se kladim da ćaš na kraju uspeti.

To je jedna od tih miliona sitnica u svetu.

Ili, u ovom gore primeru, u UK ima prodavac, evo primera gde nema:

- Zapenušali mi nedavno da zamenimo ulazna vrata i da u novima imamo mali "vitraž".

- To u UK nije džabe ali recimo da je i to messy biznis nego nam majstor pokazuje stakalca.

1. Kažemo mi za jedno žućkasto stakalce "wow, hoćemo ovo kao žućkasto" - a majstor kaže, sorry, to je bilo najpopularnije decenijama ali se gospodin što je to radio povukao u penziju

2. Kažemo "hoćemo ovo prozračno" (imalo veliki index prelamanja svetlosti pa lepo svetlucaju neravne površine kako se pomeraš). Kaže majstor, sorry, niko ga više ne pravi u UK.

Ovaj drugi primer je mali antipod prvom - ovde preciznost nije poželjna. I gledaj ovaj biznis, npr:

- Ne brineš previše o čistoći i preciznosti, znači nema skupih mašinica, bilo kakva polovan oprema je sitna i jeftina

- Topiš staklo na malo, dodaješ sastojke, gledaš kako izgleda

Ovde bukvalno možeš da uspeš tehnološkom grubom silom, heuristikom i još se llepo zabavljaš usput, umetnik si, nikakva posebna algoritmika ti nije potrebna.

A zamisli ako te još svrbi da čitaš i učiš u staklu, spektrima raznih materijala i ostalom

dragan7557 14:05 07.08.2011

Re: Prosto

Nemačka je vanredno interesantna i interesantno mi je šta bi u ovom trenutku Srbija mogla da nauči od njih u trenutku kad je radna snaga u Srbiji jeftina i ima mnogo nezaposlenih.

Jeftina radna snaga nije uslov da bi se poboljšalo katastrofalno privredno stanje u Srbiji, dok bi kopiranje bilo kog privrednog modela donelo još katastrofalniju situaciju. Najbolji primer je najgori divljački tranzicioni model koji je Srbiji nametnut, a čije posledice su dovele do sadašnje privredne katastrofe.

Nacionalna privreda mora da poseduje(a Srbija i poseduje) svoju nacionalnu prepoznatljivost i uporednu prednost.
Možda najbolji primer za ovo je Kneževina Srbija iz 19 veka, koja je bila izvozna velesila u tri specifična artikla: šišarke, suve šljive i svinje.

Ono što Srbiji(i drugima) nedostaje je:

Akumulativna kulturna adaptacija.

Na primer ako bi neko i hteo da kopira nemački privredni model prvi i osnovni zahtev je da perfektno poznaje nemački jezik, i tu nastaje prva i svakako najveća barijera. Da uz jezik ide i kultura nije potrebno ni spominjati.

Naravno isto važi i za kloniranje bilo kog privrednog modela.

Argument koji ekonomski analfabetizam promoviše Srbima u Srbiji a koji cenu radne snage ističe kao "ključni faktor" je toliko apsurdan da ga čak i deca na nivou osnovne škole odbacuju kao potpun kretenizam, ali je i pored toga promovisan od strane onih koji bi da(za žestoku cenu koju naplaćaju od drugih) budu "Vođe" nacije.

Uzgred drago mi je da ti je pala u oči izuzetnost Nemačke privrede i pored toga što živiš drugde.

cerski

P.S. Više o temi "Akumulativna kulturna adaptacija." Mark Pagel na TED-u i drugde.

Milan Novković 17:10 07.08.2011

Re: Prosto

Jeftina radna snaga nije uslov da bi se poboljšalo katastrofalno privredno stanje u Srbiji

Nije, naravno, ali bi nekoj kreativnoj ekipi učinila posao izlaska iz bede lakšim.

Nacionalna privreda mora da poseduje(a Srbija i poseduje) svoju nacionalnu prepoznatljivost i uporednu prednost.

Dobro, samo i tu stvari imaju razna značenja, različit kvalitativni i kvantitativni doprinos koji zavisi od toga u kakvom je stanju neka sredina u nekom trenutku.

Poprilično su različiti problemi gde, npr, u Danskoj treba postići neki napredak i gde to treba uraditi u Srbiji, čak i ako zamislimo vrlo sličnu "nacionalnu prepoznatljivost i uporednu prednost"

Na primer ako bi neko i hteo da kopira nemački privredni model prvi i osnovni zahtev je da perfektno poznaje nemački jezik

Uh, i ja mislim da smo svi ovakvi kakvi smo, donekle i zato što nam je jezik kakav nam je. Ali ja ne bih to stavljao u previše blisku vezu sa privrednim modelom (da je Engleski u pitanju pa još i hajde da razmislimo).

Uzgred drago mi je da ti je pala u oči izuzetnost Nemačke privrede i pored toga što živiš drugde.

Neverovatni su sa tom Agendom 2010 u svetlu relativno kratkog vremena (7-8 goina), krize i nabujale Kine i dalekog istoka,l a bez nekih značajnih prirodnih resursa.

Nažalost ja ne poznajem politiku dovoljno, ali bi bilo facinanto znati koliko su Šreder i ekipa bili svesni političkog rizika, pa znati šta je stvarno prolazilo kroz glave sindikalista.

Hoću reći, nacionalno jedinstvo i spremnost na žrtvovanje su verovatno bili na zavidnom nivou, ali bi bilo interesantno kvantifikovati ih.

dragan7557 19:19 07.08.2011

Re: Prosto

Dobro, samo i tu stvari imaju razna značenja, različit kvalitativni i kvantitativni doprinos koji zavisi od toga u kakvom je stanju neka sredina u nekom trenutku.

Pa na to je odgovoreno ovde:

Letargija jeste problem

Problem je u tome da niko neće da prizna da je do letargije doveo izostanak obećane društvene tranzicije koja se nije desila.

Ono što se desilo je divljačko prisvajanje akumuliranog društvenog kapitala, nasilno menjanje postojećih društvenih odnosa na čega ni jedno društvo nije spremno.

Umesto laganih promena koje bi pratila i društvena tranzicija, došlo je do ad hoc promena vlasničkih struktura što bi kod svakog društva izazvalo traumu a koja onda rezultura dugotrajnom letargijom i neshvatanjem novo nastale situacije. I dok vodeći političari iz godine u godinu obmanjuju svoje glasače kako će im biti bolje, povećanje siromaštva govori suprotno i pored friziranih statistika.

Ako se tome doda dug vremenski period koji je potreban da se novonastala situacija shvati i dođe do prilagođavanja istoj onda je slika poprilično porazna.

Za ovo što se Srbiji desilo su potrebne decenije samo za oporavak i čitave generacije(ako ih bude) kako bi ponovo postala normalna društvena zajednica.

Nosioci privrede, ljudski potencijal koji je u stanju da inicira promene i organizuje proizvodnju SME u državi Srbiji nemaju partnera koji bi im u njihovim pokušajima pomagao već protiv sebe imaju samozadovoljnu sebe i svojih "kvaliteta" punu, privatno obogaćenu nacionalnu elitu koja upravlja izuzetno rigidnom i funkcionalno nepismenom birokratijom iz prohujalih vremena, zastarelu infrastrukturu institucija, koja nije sposobna za bilo kakvu inventivnost ili inovacije.

Ako se tome doda partokratija, koja stimuliše opstanak ovakvog stanja, dobija se slika veoma bolesnog pacijenta.

Mlad, inventivan i poslovno sposoban kadar na takvom tlu nije u stanju da opstane i izlaz nalazi u drugim društvima koja osim stimulacije (novčane) na bolji način vrednuje njihove sposobnosti i aktivnosti na poslovnom planu.

Nije mi poznato koliko mladih godišnje napušta Srbiju ali znam da je to ogroman broj. Političke partije niti se brinu o tome niti pak imaju osnovne programe društvenog razvoja dok o razvoju privrede nemaju čak ni osnovne predpostavke.

Za dvadeset godina je Srbija izgubila više nego što bi sledeće generacije, pod uslovom da iste ostanu u Srbiji, mogle da stvore u sledećih 50 godina

I da završim, srpsko društvo je u YU imalo kako privrednu tako i društvenu nadgradnju baziranu na premisama srednje razvijenog industrijskog društva, sa jasnim predpostavkama i zacrtanim trajektom budućeg razvoja, a sve je to srušeno bez izgradnje nečega novog.
Kako bi narod rekao pre nego što su kupili nove opanke Srbi su(po nalogu svoje elite) bacili stare opanke i sada po zimi idu bosi.

Ukratko Srbija ide stazama Moldavije staro stanovništvo u zemlji i najproduktivnija radna snaga u inostranstvu.

cerski

dragan7557 20:09 07.08.2011

Re: Prosto

Hoću reći, nacionalno jedinstvo i spremnost na žrtvovanje su verovatno bili na zavidnom nivou, ali bi bilo interesantno kvantifikovati ih.

A što nije moguće reći za Jugoslovene, sa ili bez kvantifikacije.

Dok su Nemci stvarali (ujedinjavali) državu Jugosloveni su svoju razbili u krvi a na čemu se nije završilo jer posle ratna trauma će trajatiti još decenijama.

Uzgred traumatizovano društvo nije u stanju da stvara bilo kakvu budućnost sve dok se ne izleči od traume.

cerski

ulicno_pojacanje 16:07 06.08.2011

Maramun :D

Preporuka za tekst, interesantno je obradjena tema, koja se na kraju svodi na nase dvoriste

kojem terba sredjivanje. Cak su i stvari koje terba srediti odlicno navedene. Doduse glupost vlade je ispred etike i svega ostalog.

>Monkey does, what monkey sees< ili u prevodu ljudi bi se drukcije ponasali da se i vlada drukcije ponasa. PAralela naroda i majmuna nema nameru da napravi nas glupim i nerazvijenim vec da ako vidimo da su oni kilavi i krivinari i neradnici, korumpirani, da ce se to spustiti i na nize nivoe drustva/vlasti.

Korekcija tog problema, bi pomogla Srbiji da placa manje kamate na pozajmice, tipa popravimo sopstveni kreditni rejting

svako popravi po malo poslovnu etiku, vise brine o sopstvenim problemima manje o tudjim i porodicne firme imaju lepu buducnost.

A pomoc u vidu garantovanog otkupa ili garantovanih nabavnih cena sirovina, kako vec, pomogla bi ljudima. Taj 0,3-2.2 dinar po kilu sirovine/proizvoda(naveo sam proizvoljno) pomoci znaci na pocetku. Kad se pokrene posao, i krene u razradjivanje posla firma ceimati svoj kreditni rejting

i upravljace se prema njemu.

Milan Novković 16:55 06.08.2011

Re: Maramun :D

A pomoc u vidu garantovanog otkupa ili garantovanih nabavnih cena sirovina, kako vec, pomogla bi ljudima

Ja kad navodim primere najčešće imam još prostije i manje zahtevne primere: science/business parks za nove firmice gde infrastruktura može da se obezbedi za, sa stanovišta "države" (može da bude i neki lokalni ogranak, ne zavisi sve ni od "velike" države), vrlo mali novac (jedan fax ili printer, npr, može da zajednički koristi mnogo firmi).

Uopšte je korišćenje raznih resursa usrednjeno u vremenu ili može da se pogura u tu stranu:

- 100 Mbits Internet može da servisira ne 50 firmi i da im daje odziv, u proseku, bolji od 2 Mbits (osim ako ne downloadujemo filmove nama je propusna moć interent konekcije uglavnom neiskorišćena), nego mnogo više, recimo 150.

- Jedne te iste kancelarije mogu da se koriste u raznim smenama od strane raznih firmi čak, iako je to manje realno, a sobe za sastanke, klonje, kafeterije itd sasvim sigurno - uz sve to firmica ima profesionalnu prezentaciju pred svetom.

- Pa tu ide delenje sekretarskog posla, kuvanja kafe, čišćenja, prodaje i marketinga.

- Na kraju je najveća korist od delenja ideja, probelma i rešenja. Pametni i dobronamerni, relativno racionalni ljudi u dodiru su po pravilu moćniji nego da rade svako za sebe uz ćutanje.

Dok je puno nezaposlenosti i malo posla uopšte napraviti park na nekoj livadi ili pri nekom skoro napuštenom objektu malo dalje od velikog grada i srediti infrastrukturu može da se uradi po ozbiljnom popustu u ceni.

paki_i_paki 17:03 06.08.2011

Kol i Merkelica

nemačka je imala/ima dva dobra perioda.Kola i Merkelice.U oba slučaja država je maksimalno olakšala start up malih firmi maksimalno srezala davanja ljudi koji marljivo rade i ograničila parazitizam ne samo socijala nego i nadri nadgradnje ( razni zakurac umjetnici, kojekakve brižne savjesti društva i slično) .
Mislim da ako sad neki nadobudni diplomac oće u svom rentanom stanu registrirat programersku firmu da će ga tražit WC za klijente ( znam slučaj odma posle petog oktobra)
druga stvar je isplativost raznih kafića i poslova gdje se može radit kešom dok firme (srednje) koje to ne mogu ubi ih davanja državi
šta treba napraviot da bi zaživjele male i srednje firme a koje rade nešto suvislo ne trgovina i ugostiteljstvo.
zdravstveno i penzijsko trebaju biti glavarina ( uz opciju da dopunskog zdravstvenog i drugog stuba mirovinskog)
porez treba biti flat
porez na imovinu je najgore pošteno rješit ali mora se nać način za oporezivanje imovine nastale u prošlom periodu (za budućnost ili porez na dohodak ili imovinu)
smanjit broj inspekciaj i inspektorima objasnit da privrednici ne rade zato što su se oni umilostivili i bili eto meka srca ,nego da oni žive od milosti privrednika.
stvaranje novog dobra mora bit društveno prepoznato kao kreativan i koristan ljudski čin a ne da se svako piskaralo sa komparativne književnosti ili sociologije po novinama sprda sa ljudima (tipa jes da su stvorili firmu ali zamislite nisu čitali poststrukturaliste i ne razumeju probleme transrodnosti)
mislim da u srbiji ima dosta prostora,poticajnom poreznom politikom i prijateljskim okruženjem za poslovanje može se pokrenut i domaći ljudi ali i ljudi koji bi tu došli radit .
Zamislite samo da ako recimo kažete da se porez obračunava samo do 10 000 eura mesečno posle nema poreza koliko bi ljudi iz eu prebacilo svoj posao ovde
ili banalno ako su svi pušaći u kancelariji da je pušenje dozvoljeno ( ja sam nepušač za zlonamernike) pa hrpa kreativaca (kao iz mad mana ) bi se tu nacrtala
znam da mnogi misle da su libertarijanske ideje zlo
ali ja mislim da mi klatno trebamo gurnut u tom smeru a ne satlno trežit efikasnu plansku privredu

vladaxy 20:46 06.08.2011

Re: Kol i Merkelica

znam da mnogi misle da su libertarijanske ideje zlo
ali ja mislim da mi klatno trebamo gurnut u tom smeru a ne satlno trežit efikasnu plansku privredu

o tome sve vreme pričam

Milan Novković 21:28 06.08.2011

Re: Kol i Merkelica

znam da mnogi misle da su libertarijanske ideje zlo
ali ja mislim da mi klatno trebamo gurnut u tom smeru a ne satlno trežit efikasnu plansku privredu

Sve ideje imaju neke svoje zidove u koje pomalo i s vremena na vreme udaraju.

Potrebno je mnogo informacija, instant i jeftin pristup njima na svakom nivou da bi se "orchestration intelligence" "potpuno" pomerila ka "periferiji". Puno navodnika kod mene, a ovo "potpuno", naravno, nikad ne može biti potpuno zato što:

- intelligencija ne zavisi samo od podataka, nego i od algoritama kojima nije dovoljan samo pristup, nego ih treba i razumeti, i to na vreme. Zato je neka centralna inteligencija uvek značajna.

- Neka planiranja nemaju smisla na perifernom nivou, a od velike grupe malih igrača se ne može očekivati neko efikasno potezanje tema, analiza, diskusija pa optimalno donošenje odluka.

- Neki delovi "inteligencije" ne mogu da se "podele" na veliki broj igrača.

Ipak, čak i ako zaboravimo na istorijski kontekst brutalno neefikasnog planiranja i pored svih podataka, kompjutera, modela i pametnih ljudi opasno je preveliko algoritamsko planiranje pošto je svet, prosto, previše kompleksan, a podaci i obrasci često zauzimaju neku manje artikulabilnu formu i ono što mi kod nekih uspešnih preduzetnika vidimo kao sreću, kockanje i srljanje je često tacit znanje.

Gde je pravi odnos planiranja i liberalizma - teško je reći. I US se pomalo pomeraju ka više više planiranja, to je sasvim sigurno.

Samo što je i ultra-liberalizam, sa nešto podmetnutom nogom monopolima, bolji od ovog u Srbiji.

Ultra-liberalizam podržan, naravno, od strane države gde bi i ta država gubila mnoge administrativne poslove kako privatni sektor može da ih bolje radi.

Šta je ovo u Srbiji ja ne znam

Ogromna, nepotrebna birokratija povrh neadekvatne privrede, ogromne nezaposlenosti, monopola, kriminala koji je ušao u sve sektore i korupcije koja je osnovno pravilo igre - sve ukupno vožnja nizbrdo bez kočnica gde se vozač, valjda, nada da će ili iskočiti na vreme ili da će kola postati pametna pa sama stati.

paki_i_paki 23:44 06.08.2011

Re: Kol i Merkelica

o tome sve vreme pričam

o tome sve vreme pričamo ,ja, ti ,nekolicina nas . Pre par godina za to se ovde banovalo tutta forca,

Gde je pravi odnos planiranja i liberalizma - teško je reći. I US se pomalo pomeraju ka više više planiranja, to je sasvim sigurno.

i sve više se pomeraju prema propasti

Milan Novković 00:04 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

i sve više se pomeraju prema propasti

Ja ne mislim da se oni uopšte pomeraju ka propasti

Na mestima gde treba ostati ultra-liberalan oni će takvi i ostati (baš u podršci privatnoj inicijativi).

Planski to podržati, pa R&D, visoke tehnologije, npr, nije nikakvo značajno odstupanje od liberalnog, ako je ikakvo.

Primer: Južna Koreja u skoro nemogućem roku od samo nekoliko godina obećava Gbit Internet u sva domaćinstva. To može samo planski da se uradi i u normalnijem roku, a kamo li u suludom.

Odjednom baba, deda i unuk iz jednog sela mogu da sarađuju sa ekipon iz drugog na procesiranju delova 3D filma, ili prosto da iznajmljuju radnu stanicu, dok je ne koriste, drugima.

Liberalno, odjednom, dobija novi prostor da se razmahne koji do tak nije moglo imati u nikakvoj drugoj formi.

Planiranje ovog tipa se baš nigde ne dodiruje sa onomad sovjetskim, npr, planiranjem tipa gde se robim kućama nalaže koliko će kojih kaputa i u kojoj biji imati za sledeću zimsku sezonu.

Prosto, odnos planiranja i liberalnog, bez obzira na ideološku postavku, koja može ali ne mora da se pomera, je i dalje fluidan i zavisi od konteksta, tehnološkog, ekonomskog, međunarodno-političkog itd.

maksa83 00:27 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Planiranje ovog tipa se baš nigde ne dodiruje sa onomad sovjetskim, npr, planiranjem tipa gde se robim kućama nalaže koliko će kojih kaputa i u kojoj biji imati za sledeću zimsku sezonu.

Sjajan primer!
Ultra-liberalno je u tom domenu u Americi baš zglajznulo ostaviviši ih sa međusobno nekompatibilnim mrežama za mobilnu telefoniju.

dragan7557 14:24 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Planski to podržati, pa R&D, visoke tehnologije,

Za info:

Harald Haas: TED, "Wireless data from every light bulb."

Liberalno, odjednom, dobija novi prostor da se razmahne koji do tak nije moglo imati u nikakvoj drugoj formi.

Nije mi jasno šta ovo liberalno traži na ovom mestu i u kom smislu je sam pojam liberalizam upotrebljen?

Uzgred svaki ekonomski model u istoriji čovečanstva je baziran na planskom privređivanju pa je samim tim i svaka privreda planska, a što implicira da ne postoji druga osim planske privrede.

Pivređivanje, kao i sam rad spada u svesno planirane čovečije aktivnosti.

Planiranje ovog tipa se baš nigde ne dodiruje sa onomad sovjetskim, npr, planiranjem tipa gde se robim kućama nalaže koliko će kojih kaputa i u kojoj biji imati za sledeću zimsku sezonu.

Ovaj način upravljanja (ne planiranja) kao privredni model je nametnuo Marksizam dogma bazirana na Diktaturi proletarijata u kojoj je taj isti proletarijat poistovećen sa robom iz robovlasničkog modela privređivanja a Avangarda uživa iste ili još veće privilegije nego robovlasnička ili kapitalistička Elita.

cerski

Milan Novković 17:15 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Nije mi jasno šta ovo liberalno traži na ovom mestu i u kom smislu je sam pojam liberalizam upotrebljen?

Samo da skrenem pažnu da su neke komponente ekonomskog planiranja skoro potpuno ortogonalne na (ne utiču negativno na, ovom prilikom) ultra-liberalni prostor za privatnu inicijativu i privatnu svojinu. Tj višak nekog planiranja ume da napravi okruženje još više liberalnim, ne manje.

srdjazlopogledja 19:11 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Milan Novković
Nije mi jasno šta ovo liberalno traži na ovom mestu i u kom smislu je sam pojam liberalizam upotrebljen?

Samo da skrenem pažnu da su neke komponente ekonomskog planiranja skoro potpuno ortogonalne na (ne utiču negativno na, ovom prilikom) ultra-liberalni prostor za privatnu inicijativu i privatnu svojinu. Tj višak nekog planiranja ume da napravi okruženje još više liberalnim, ne manje.

Zavisi od koga potiče planiranje.

dragan7557 19:57 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

ultra-liberalni prostor za privatnu inicijativu i privatnu svojinu.

Privatna svojine u našem vremenu ima sasvim drugi sadržaj i nije izmišljotina ultra liberala, koji uostalom i nisu jasno definisali svoje stavove prema društvenom obliku posedovanja zvanom privatna svojina.

Privatna svojina nad prirodnim resursima će u vrlo skoroj budućnosti neminovno biti ukinuta, a već je sada u tzv. zapadnom društvu veoma ograničena raznim zakonodavnim normama.

Privatna inicijativa svakako nije isto što i privatna svojina i poistovetiti ove dve različite kategorije nije svojstveno modernom zakonodavstvu.

U krajnjoj liniji privatna inicijativa na svim poljima i jeste demokratsko obeležje nivoa razvoja nekog društva. Rigidno i apsurdno shvatanje da čovek sa "svojim" može da radi šta mu se ćefne je definitivno prošlost, bez obzira na stavove koje razne maloumne društvene snage pred samo društvo postavljaju kao izazov i to je navedeno (uz izvinjenje) pomalo nespretno, u donjem stavu.

Tj višak nekog planiranja ume da napravi okruženje još više liberalnim, ne manje.

Ekonomskim aktivnostima bilo kog društva koje donose progres i bolje stanje svim članovima svoje zajednice je imanentno planiranje, što pokazuje i uobičajen stav u poslovnom svetu da je dobar plan više od polovine obavljenog posla.

Neo liberalno trabunjanje o "slobodama" je jednostavno politička obmana bez ikakvog smisla. Sam pojam sloboda je toliko ograničen u modernom društvu da skoro da više i ne postoji.

Što se privatne svojine tiče budući razvoj društva će je samo ograničavati, koji proces će tarjati sve do njenog ukidanja, upravo zbog nemogućnosti moderne društvene zajednice da u visoko planiranoj aktivnosti zvanoj privreda, dozvoli ono što ultraši podrazumevaju pod pojmom svetinja privatne svojine.

U visoko organizovanom privrednom lancu je isključen bilo kakav avanturizam tipa klasične privatne svojine, dok je u potpunosti otvoren i visoko stimulisan razvoj privatne inicijative.

cerski

dragan7557 20:33 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Ultra-liberalizam podržan, naravno, od strane države gde bi i ta država gubila mnoge administrativne poslove kako privatni sektor može da ih bolje radi.

Ultra liberalizam je osvedočeni neprijatelj klasične države i njenih monopolskih pozicija u odnosu na privredu i društvo.

Redefinisanje privatnog sektora koji ovde navodiš(možda nesvesno) nije privatizacija države i njenih monopola već jednostavno delegiranje svojih ovlašćenja drugome u ovom slučaju privatnoj inicijativi, na čega se klasična država više ne ježi jer zadržava prilikom delegiranja svojih službi zakonsku kontrolu nad takvim privatnim inicijativama, koje ni u kom slučaju ne znače privatizaciju države.

Da bi se uvidela razlika između državnog monopola nad određenim delegiranim poslovima potrebno je i shvatiti razliku između non profitnih organizacija o kojima pišeš i profitnog sektora u koji spada preduzimaštvo.

Delegirajući privatnoj inicijativi svoje monopole iz raznih oblasti organizacije društvenog života, država preko ovog sektora ne narušava svoju monopolističku ulogu u društvu već isto, na svojevrstan način demokratizuje, delegirajući mu svoje funkcije, koje ista privatna inicijativa uz poštovanje principa non profitne organizacije može efikasnije i često jeftinije da obavlja od same državne administracije.

Ovde su ključna dva uslova non profitabilitet i efikasnost dok je krajnja kontrola i monopol još uvek u rukama državnih struktura kao vrhunskog monopola bilo kog društva.

cerski

Milan Novković 20:57 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Delegirajući privatnoj inicijativi svoje monopole iz raznih oblasti organizacije društvenog života, država preko ovog sektora ne narušava svoju monopolističku ulogu u društvu već isto, na svojevrstan način demokratizuje, delegirajući mu svoje funkcije, koje ista privatna inicijativa uz poštovanje principa non profitne organizacije može efikasnije i često jeftinije da obavlja od same državne administracije.

U pravu si, uz mali dodatak, bar ovde u UK, gde to delegiranje ume da bude profitabilno onima koji dobiju poslove (verovatno ne uvek, ali ja ne znam mnogo).

Samo i uz profitabilnost ovo je u UK po pravilu efikasniji način rada, iako se s vremena na vreme upuste u velike projekte gde ge baca neverovatan novac.

dragan7557 21:34 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

U pravu si, uz mali dodatak, bar ovde u UK, gde to delegiranje ume da bude profitabilno onima koji dobiju poslove (verovatno ne uvek, ali ja ne znam mnogo).

"Profitabilnost" koju spominješ uzrokuje razlika između budžetskog i poslovnog planiranja.

Budžetsko planiranje odlikuje izbegavanje bilo kakve vrste rizika, rigidnost izvršilaca(službenička kasta), ukratko princip koji se svodi na:
"od viška ne boli glava."

Kada su u pitanju kancerozne ćelije od viška boli glava a smrt je krajnji ishod viška. Ovo su pojedine birokratije veoma dobro shvatile. U Srbiji još nije shvaćena sumanutost ovog stava, pa se shodno tome i Srbi ponašaju.

Privatna inicijativa ima čisto poslovni pristup i što je najvažnije koncept sa manje sredstava uraditi više posla, što vodi ka ostvarivanju profitne stope, koja to u stvari nije, pošto je u pitanju suficit koje ove organizacije ostvaruju na bazi razlike između planiranih budžetskih stavki i planiranog poslovnog fonda privatnog inicijatora.

Korekcije, što će reći smanjenje "profita" na bazi smanjenja budžetske stavke a koje potom smanjuje poslovni fond, država korigije periodično dajući pri tome insentive preko već spomenute razlike između predviđenog(budžet) i ostvarivog(poslovni plan).
Nije potrebno objašnjavati da je permanentni sukob između budžetski planiranog (stalna digresija planiranih sredstava) i poslovnog finansijskog plana moguć samo do određene granice društveno prihvatljivog u smislu "i vuk sit i ovce na broju."

cerski

paki_i_paki 21:58 07.08.2011

Re: Kol i Merkelica

Sjajan primer!
Ultra-liberalno je u tom domenu u Americi baš zglajznulo ostaviviši ih sa međusobno nekompatibilnim mrežama za mobilnu telefoniju.

e da su imali Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo još ni VoIP ne bi imali

niccolo 18:33 06.08.2011

Ех

о СМЕ се код нас прича већ 10 година, али је мало тога урађено. Ем држава није предузимала потребне кораке, ем су и људи мало инертни. Обично се државна помоћ састојала у неким ситним новцима иако главни проблем уопште нису новци него бирократија, компликоване процедуре које предуго трају, гомиле неких такси и квазипореза и сличне ствари које отежавају старт

Milan Novković 21:32 06.08.2011

Re: Ех

Letargija jeste problem i u besparici je nemoguće razmišljati o preduzetništvu.

Samo SME podrška i strateško postavljanje SME na pravo mesto je proces.

Kakva god kvalitetna podrška da se doda danas uvek će se naći neki ljudi kojima je to bilo pitanje upuštanja u preduzetništvo ili ne.

Proces je posle blago lavinski - svako ko umesto da uzima socijlna od države odjednom nađe posao i počne da plaća porez čini državni posao nešto lakšim.

dragan7557 14:41 07.08.2011

Re: Ех

о СМЕ се код нас прича већ 10 година, али је мало тога урађено.

Ne bih rekao, o "maloj privredi" = SME se naprazno tupi još od sredine sedamdesetih, pa je samim tim to oglodana tema koja je bila zaboravljena namerno.

U Tranziciji je cilj privatizacije bio prisvojiti lavovski deo društvene imovine pa za razvoj SME u toj i takvoj atmosferi nije ni bilo moguće govoriti o R&D SME.

Kupiti bolje rečeno bespravno prisvojiti tri šećerane za maloprodajnu cenu tri kilograma šećera je svakako "unosniji" biznis od mukotrpnog pionirstva uz:

Isto tako, u tuđoj firmi ću najčešće juriti što veću platu dok ću u svojoj sebi uglavnom plaćati minimalac, dovoljan da preživim, da bih firmi dao šansu

Naravno tu je odmah i Jahta "uglednih" "uspešnih" bizmismenčina naravno uz obavezno posedovanje torbice od $ 1.000.000 bivše filmske dive Merilin Monro.

A za HR ili radnu snagu Otkazi sa odloženim rokom, uz stimulaciju države da plate mogu da kasne tri meseca ili još bolje u nedogled.

cerski

maksa83 18:58 06.08.2011

polu trol

Ne znam koliko ko ovde prati reddit, ali to je već neko duže vreme moje omiljeno Internet pojilo.

Reddit je ... veliki i šaren.

Postoje razne tematske sekcije, a postoje i meta-sekcije kao što su TIL (Today I Learned, pa neka bizarna činjenica) ili AMA (Ask Me Anything, gde se neko javi i kaže "ja sam taj-i-taj - pitajte me bilo šta i odgovoriću" ). Taj-i-taj može biti bilo ko, od kuvara u restoranu sa pet zvezdica u Amsterdamu preko majke belog dečaka ubijenog u Singapuru na rasnoj osnovi a lokalna vlast zataškala, pa do ... bilo koga ko bi ikome bio zanimljiv i spreman je da odgovara na pitanja.

AMA za danas je: In light of this debt crisis debacle, and the mini crash on Thursday, IAmAn employee of a major bank in NYC and would like to answer questions you have about the stock market. AMA.

Tip izgleda nema baš neko veliko sveobuhvatno i preduboko znanje pošto su ga dosta ispreskakali u komentarima ljudi koji su reklo bi se mnogo temeljitije potkovani i dublje u nekoj specifičnoj materiji, svejedno računam da je verovatno zanimljivo svakome imalo zainteresovanom za US kredit rejting i okolna zbivanja.

Za domatjina, odande izdvajam sledeći odgovor-pitanje par:

Q: What percentage of trades are now flash trades? Rough estimate is fine.
A: Flash as in High-frequency trading? I'd say 70%+

P.S. Ja sam npr. iz svega toga saznao da postoji VIX indeks (CBOE Market Volatilty Index) a za koji nisam znao. Još ga zovu i "fear index" pošto opisuje nervozu tržišta.

Milan Novković 21:37 06.08.2011

Re: polu trol

A: Flash as in High-frequency trading? I'd say 70%+

Pre ovoga je za modeliranje u efikasnim tržištima polazna osnova bila "arbitrage-free" pretpostavka.

Pre ili kasnije će se to desiti i algoritamskom-flash-kompjuterskom trgovanju (ja više ni ne pratim podelu na kategorije, i ostalo).

Naravno, arbitrage-free ne postoji u idealnom smislu, nego se dođe u situaciju gde je rizik mnogo veći od potencijalne dobiti (da bi se na malim marginama, tj razlikama u ceni pravio veliki profit potrebni su ogromni prometi).

I dovoljno je nešto neočekivano pa da se neko opeče.

Tako je pao "human" onomad, Nick Leason ako se sećaš, iz Singapura, izbacio ga iz algoritma zeljotres u Japanu.

A IT zemljotresi su mnogo češći

disident79 22:35 06.08.2011

MiS preduzeca u Srbiji

Za početak neka naplata u Srbiji bude zakonski ograničena na 30, 60, 90 dana za sve vrste preduzeća. I neka u rok za rešenje po tužbi bude 30 dana, + kamata za kašnjenje plaćanja da se naplati. Eto nama 20.000 novih preduzća za godinu dana.

Za neku ozbiljniji napredak potreban je ipak dogovor na nivou poreska politika-obrazovanje-budući preduzetnici-materijalne podsticajne mere. Mada ni to nije neka naročita filozofija, ipak je ovo zemlja od svega 7,5M +- 20% stanovnika.

Al kako će onda ponavljači da se "nadograđuju" u polovnim džipovima u odnosu na odlikaše koji ne umeju da se "snađu".

paki_i_paki 11:35 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Za početak neka naplata u Srbiji bude zakonski ograničena na 30, 60, 90 dana za sve vrste preduzeća. I neka u rok za rešenje po tužbi bude 30 dana, + kamata za kašnjenje plaćanja da se naplati. Eto nama 20.000 novih preduzća za godinu dana.

Mislim da je ovo stvarno najbitnije i naravno pljenidba imovine privatnom licu koji je doo iskoristio da uzme lovu .ovo se isto tako mora odnosit i na državu .
ali fakat da je plaćanje i naplata najbitija stvar u poslu

Milan Novković 11:41 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Naplata je, u stvari, vrlo težak problem i u zapadnim zemljama.

Naime, i u razvijenim zemljama se firme ne upuštaju olako u najsurovije jurenje dužnika (ako ti klijent bankrotira onda znaš da gubiš klijenta zasigurno, a skoro sigurno i novac).

Oni što mogu da plate ali neće nego manipulušu - u pravu si, to je vrlo destruktivan lopovluk i treba ga žestoko kažnjavati.

ninasimone 18:58 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Milan Novković
Naplata je, u stvari, vrlo težak problem i u zapadnim zemljama.

Naime, i u razvijenim zemljama se firme ne upuštaju olako u najsurovije jurenje dužnika (ako ti klijent bankrotira onda znaš da gubiš klijenta zasigurno, a skoro sigurno i novac).

Oni što mogu da plate ali neće nego manipulušu - u pravu si, to je vrlo destruktivan lopovluk i treba ga žestoko kažnjavati.

Ovo je nesto sto se u Srbiji ne shvata bas najbolje: biznis je konstantan i velik rizik. Recimo u USA nema zakonskih odrednica da roba mora da se plati u odredjenom roku. Sve je stvar dogovora, a na kraju mozes ali i ne moras nekog da ganjas preko suda. Najcesce se ne isplati, to se racuna u cost of doing business i otpisuje od poreza kao bad debt. Mozes i da prodas dug nekoj od collection agencies.

Poslovanje sa velikima takodje ima svoje rizike. Recimo, Walmart naruci nesto od malog biznisa i kaze uzecemo 100 hiljada komada po ceni od dolara. Mali biznis se zaduzi da napravi robu a onda Walmart kaze, hmmm, predomislili smo se, placamo samo pola dolara po komadu. Tuziti ih je jalov posao jer je sva prilika da je i ugovor napravljen tako da gubis u startu (take it or leave it filozofija). Ucis lekcije i teras dalje, ako i sam ne bankrotiras i medjuvremenu.

Problem su stukturalne prepreke koje zadiru u samu osnovu egzistencije i poslovanja. U Srbiji je kao prvo slobodan protok novca onemogucen malim biznisima (placanje sa inostranstvom, nemogucnost imanja merchant accounts da mozes da primas kreditne kartice, blokiranje racuna za najmanju glupost, itd.). U Americi nas ubija health care, da navedem samo jedan primer, jer smo onemoguceni da se udruzujemo i dobijemo povoljnije cene i bolju zastitu. Pravo na udruzivanje i pravo na slobodan protok novca su osnovna prava koja ne mogu da se primenjuju selektivno: veliki da, mali (i pojedinci) ne.

srdjazlopogledja 19:05 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Pravo na udruzivanje i pravo na slobodan protok novca su osnovna prava koja ne mogu da se primenjuju selektivno: veliki da, mali (i pojedinci) ne.

srdjazlopogledja 19:09 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Milan Novković
Naplata je, u stvari, vrlo težak problem i u zapadnim zemljama.

Naime, i u razvijenim zemljama se firme ne upuštaju olako u najsurovije jurenje dužnika (ako ti klijent bankrotira onda znaš da gubiš klijenta zasigurno, a skoro sigurno i novac).

Oni što mogu da plate ali neće nego manipulušu - u pravu si, to je vrlo destruktivan lopovluk i treba ga žestoko kažnjavati.

U Nemačkoj se vrdanje ne prašta, i to baš iz razloga koji ste naveli kao prednost - SME.

ninasimone 20:08 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

srdjazlopogledja

U Nemačkoj se vrdanje ne prašta, i to baš iz razloga koji ste naveli kao prednost - SME.

Takodje postoji i national health care sto je prednost za sve, i za velike i za male. Pojedinac takodje tada moze lakse da promeni posao i da se upusti u sopstveni biznis. Ali, to je jedna od najvecih anatema za ultra-liberalno drustvo u Americi.

srdjazlopogledja 20:19 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone
srdjazlopogledja

U Nemačkoj se vrdanje ne prašta, i to baš iz razloga koji ste naveli kao prednost - SME.

Takodje postoji i national health care sto je prednost za sve, i za velike i za male. Pojedinac takodje tada moze lakse da promeni posao i da se upusti u sopstveni biznis. Ali, to je jedna od najvecih anatema za ultra-liberalno drustvo u Americi.

To je uređeno nekakvim korporotivnim monopolima, mada nisam siguran.

Slažem se da sigurnost koju daje zdravstveno osiguranje, pospešuje mobilnost ljudi, kao i spremnost da rizikuju, ali to takođe čini i štednja, koja postiže bolje rezultate, naročito u pogledu zdravstva i osiguranja u Srbiji, jer je zdravstveno osiguranje u Srbiji čist porez na dohodak, za koji se ne dobija gotovo ništa zauzvrat, naročito u pogledu garancija u vidu usluga koje se ne bi menjale. Slično kao i penzije.

ninasimone 20:56 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

srdjazlopogledja

To je uređeno nekakvim korporotivnim monopolima, mada nisam siguran.

Insurance companies kojih je ukupno pet na onoliku zemlju. U Srbiji samo vidimo drugu stranu iste medalje, a medalja se zove nemanje izbora. Pa, ako hoces privatno, ako hoces drzavno, ako hoces oba, izvoli. Trenutno nemoguce, kako u Srbiji, tako i u Americi.

srdjazlopogledja 21:07 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone
srdjazlopogledja

To je uređeno nekakvim korporotivnim monopolima, mada nisam siguran.

Insurance companies kojih je ukupno pet na onoliku zemlju. U Srbiji samo vidimo drugu stranu iste medalje, a medalja se zove nemanje izbora. Pa, ako hoces privatno, ako hoces drzavno, ako hoces oba, izvoli. Trenutno nemoguce, kako u Srbiji, tako i u Americi.

Да... Мислио сам на Немачку, тамо је број и мањи, а осигурање регресивно према дохотку (тачније избор постоји тек са одређеном зарадом, нека врста прага). Постоји некакав значајан спој између осигурања и законодавства, у смислу лимита који се поставља компанији.

То немање изборе је својствено за државну интервенцију у осигурању, али оно што Србију издваја, недостатак је икакве гаранције које то осигурање покрива. Не постоји минимум, већ је то предмет одлуке, најчешће далеко од јавности. То је проблем за удружење за заштиту потрошача. Са друге стране, доприносе могу прогласити порезом, и избећи тај судар.

ninasimone 21:17 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

@srdja
Sorry, razumela sam da govoris o Americi. U principu, svako poredjenje gde je bolje, gde gore, nas uvek dovede do onog sto je i Milan gore naveo, najbolje je gde ima ravnoteze. Ekstremi koji su najcesce vodjeni ideologijom su najpogubniji.

srdjazlopogledja 21:27 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone
@srdja
Sorry, razumela sam da govoris o Americi. U principu, svako poredjenje gde je bolje, gde gore, nas uvek dovede do onog sto je i Milan gore naveo, najbolje je gde ima ravnoteze. Ekstremi koji su najcesce vodjeni ideologijom su najpogubniji.

Нема потребе за извињењем, НинаСимон, памтим ја Вас

Да ли нешто ваља или не, није довољан само утисак становништва, већ можда и поређење са другим државама, где емиграција може одиграти значајну улогу у обавештавању, као што и ради, бар овде.

Но, када се већ установи да нешто не ваља, рекао бих да је због недостатка демократичности система, неопходно прибавити широку јавну подршку после опсежне расправе, путем референдума, нарочито када су у питању системске ствари које одлучују о битном сегменту живота. Само ће тако промена имати ефекта, јер ће прво људи знати шта је, и куда се иде, а и учествоваће у креирању решења, одлуци, Поред тога, упознаће се са ограничењем улоге државе, које је далеко озбиљније до пуког питања новца. Рекао бих да су људски ресурси оно што је лимитирано више, те да их ваља усмерити ка привреди више, а мање ка политици и јавном сектору.

dragan7557 21:51 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Sve je stvar dogovora, a na kraju mozes ali i ne moras nekog da ganjas preko suda. Najcesce se ne isplati, to se racuna u cost of doing business i otpisuje od poreza kao bad debt.

Ovo pravilo ponašanja u privredi, inače vekovna poslovna uzansa, je bilo ustoličeno i izuzetno dobro poštovano od strane države i u bivšoj SFRJ.

cerski

ninasimone 21:57 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

srdjazlopogledja
Да ли нешто ваља или не, није довољан само утисак становништва, већ можда и поређење са другим државама, где емиграција може одиграти значајну улогу у обавештавању, као што и ради, бар овде.

Slazem se, i to je jos jedan od problema americkog drustva, ljudi ni ne znaju kako je u drugim zemljama.

Но, када се већ установи да нешто не ваља, рекао бих да је због недостатка демократичности система, неопходно прибавити широку јавну подршку после опсежне расправе, путем референдума, нарочито када су у питању системске ствари које одлучују о битном сегменту живота.

Upravo na ovu temu procitah sjajan op-ed u NYT: What Happened to Obama?
p.s. hvala na komplimentu, sluzim narodu

srdjazlopogledja 22:23 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone

Šta mislite o Electoral College?

Članak je jako zanimljiv. Hvala!

ninasimone 23:21 07.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

srdjazlopogledja

Šta mislite o Electoral College?

Mama te pita sta hoces za rodjendan, tortu ili sladoled? Ti kazes sladoled a ona ti spremi tortu jer je "bolja" za tebe. Salu na stranu, istorijski su mozda postojali valjani argumenti za njega (federalizam, male drzave u odnosu na velike, itd.) ali danas mi se cini da su prevazidjeni i kontraproduktivni. Na zalost, nije to jedina prepreka direktnoj demokratiji. Tu je i uvek pouzdani Supreme Court (vidi Bush vs. Gore, kao i Citizen United vs. FEC).

paki_i_paki 03:52 08.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone
srdjazlopogledja

Šta mislite o Electoral College?

Mama te pita sta hoces za rodjendan, tortu ili sladoled? Ti kazes sladoled a ona ti spremi tortu jer je "bolja" za tebe. Salu na stranu, istorijski su mozda postojali valjani argumenti za njega (federalizam, male drzave u odnosu na velike, itd.) ali danas mi se cini da su prevazidjeni i kontraproduktivni. Na zalost, nije to jedina prepreka direktnoj demokratiji. Tu je i uvek pouzdani Supreme Court (vidi Bush vs. Gore, kao i Citizen United vs. FEC).

zaboravljas ds su Sjedinjene DržsvE a ne država i da se tako ograničava moć vlade

ninasimone 08:09 08.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone

... istorijski su mozda postojali valjani argumenti za njega (federalizam, male drzave u odnosu na velike, itd.) ali danas mi se cini da su prevazidjeni i kontraproduktivni.

paki_i_paki
zaboravljas ds su Sjedinjene DržsvE a ne država i da se tako ograničava moć vlade

Nisam zaboravila, samo imam drugaciji stav o tome sta ima prednost danas, demokratija ili federalizam.
edit: mozda zato sto se jos dobro secam jedne druge federacije koja je toliko bila uspesna u ogranicavanju moci vlade da se na kraju raspala.

srdjazlopogledja 17:38 08.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone
demokratija ili federalizam

Mislim da je pogrešno isključivati jedno na osnovu drugog. Kada su u pitanju države, naročito one velike po prostranstvu i ljudstvu, prihvatljivo je napisati: demokratija ili centralizam, i takav je slučaj SAD. Neprihvatljivo je poređenje sa SFRJ, obzirom da je u pitanju bespravna, partijsko-konfederalna država, no u asimptotskom smislu, valja postaviti pitanje održanja celovitosti (kon)federalnih država. U istu (kon)federalnost ne verujem, tj. u njenu "večnost", ali smatram da se obezbeđuje pulsirajući mehanizam odvajanja i spajanja, bez izbijanja nasilja. U slučaju Jote, bespravnost je uslovila sukobe, pre svega između "republika", dok u drugom slučaju (SAD), uslovljavaju se sukobi centralne (federalne) i državnih vlasti, pre svega zahvaljujući institutu Predsednika SAD-a, centralne izvršne vlasti.

P.S. Zamašćena slova su dodata, kako bi se pojasnio komentar.

ninasimone 01:18 09.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

@srdja
Cekaj, pokusavam da prodrem u sustinu ne bi li odgovorila ali nisam sigurna da uspevam, pa cu samo nabacati par stvari. Kao prvo, USA je republika, reprezentativna demokratija gde drzave a ne pojedinci svojim glasom biraju predsednika, svidjalo se to nama ili ne, tako stoji u ustavu. Za founding fathers, izbor je zapravo bio "democracy or liberty", ili "republic, yes; democracy, no". Direktna demokratija se izjednacavala (i jos uvek se izjednacava, see Ron Paul) sa mob rule. Cinjenica je takodje da se za 200 i kusur godina samo dva puta popular vote nije podudario sa electoral vote. Dakle, nema drame al' moz da bidne. Should we fix it? Is it broken?

Danas imamo nekoliko issues koje ovaj sistem komplikuje: obezvredjivanje individualnog glasa (neko tamo "vece staraca" drzi sve u svojim rukama), prvobitna namera da se manjina zastiti od terora vecine se izvrnula pa sad najmanje naseljene drzave imaju disproporcionalnu moc. U tim swing states se onda vode neprestani culture wars, da li je kandidat dovoljno pobozan, anti-gay, anti-this, anti-that ... a sve ostalo, koga briga. Ko mi o Kosovu. Treca partija takodje nema sanse u winner-takes-all sistemu pa smo osudjeni na beskrajnu rep-dem vrtesku. edit: ovo govorim svesna svih ocaravajucih lepota parlamentarizma.

E, sad, pravo "naroda i narodnosti na samoopredeljenje"... Ako mene pitas, ovaj princip je podjednako zloupotrebljavan kao i centralizam. Taj "pulsirajuci mehanizam odvajanja i spajanja bez nasilja", kako ga nazivas, je na zalost vec jednom zakazao i u Americi. A mi se svi i dalje pitamo gde lezi osnova ljudskog postojanja - u teritoriji, religiji, rasi, etnicitetu, kulturi, ekonomskom uredjenju, gradjanstvu? Po kojoj osnovi bi ste se vi spajali/razdvajali?

srdjazlopogledja 04:17 09.08.2011

Re: MiS preduzeca u Srbiji

ninasimone

Moje je mišljenje da je u velikim državama, po površini, i po stanovništvu, posredan izbor federalne izvršne vlasti, pa i zakonodavne, (za sudsku je posebna priča) povećava demokratičnost, zbog veličine izborne jedinice.
Jasno je da je za dom predstavnika preko 600 hiljada, za predsednika cela država izborna jedinica (osim par izuzetaka).
Velike izborne jedinice su korporativna prednost.

Ali nije to do kraja rečeno, već će nastati, pojačavati se sukob između jedne, veće države, možda praćene grupom, sa Predsednikom. Do koje mere će sukob eskalirati, zavisi od snage država koje suprostave centralnoj vlasti.

Znači, secesija u velikim državama za mene je neminovna, kako iz demokratskih, ekonomskih tako i iz razloga odvajanja centara moći.

No vreme će pokazati

Ah, to samoopredeljenje nije stvar rulje, već centra moći, vrhuške, koja uvek smisli "valjan" razlog, ako već ne postoji. Što se Albanci na Kosovu odvojili/odvajaju? Jer govore drugim jezikom? Jer su muslimani? Jer se organizuju preko plemenskih mafija?
Odgovor je nijedan, a i svaki, a ponajviše jer odgovara njihovoj mafiji.

fantomatsicna 08:13 07.08.2011

Uvek

sam se divila nemackom menatlitetu.Ljudi se i u najtezim momentima nisu zalili na krize i nezaposlenost i vredno su radili,cesto i za manje.Pa taj podatak da su pretekli Usa u izvozu uopste me ne iznenadjuje.

fantomatsicna 08:13 07.08.2011

Uvek

Milan Novković 11:44 07.08.2011

Re: Uvek

fantomatsicna
sam se divila nemackom menatlitetu.Ljudi se i u najtezim momentima nisu zalili na krize i nezaposlenost i vredno su radili,cesto i za manje.Pa taj podatak da su pretekli Usa u izvozu uopste me ne iznenadjuje.

Stvarno je za divljenje.

Svi imaju taj potencijal za radom, kreativnošću i profesionalnošću, nego je potreban neka kritična masa na višem nivou da to preraste u "širi" atribut.

Mimo kilave države je nemoguće postići kritičnu masu, ja mislim.

janeznam 14:37 07.08.2011

Re: Uvek

Mimo kilave države je nemoguće postići kritičnu masu, ja mislim.

Me too!

paki_i_paki 18:28 08.08.2011

Re: Uvek

Mimo kilave države je nemoguće postići kritičnu masu, ja mislim.

nije država kilava ,neko kurata ,drska, i bezskrupulozna u alavosti svojih činovnika
državi ttreba pritegnut a ne pumpat muda
pošto se večina ne slaže u ničemu i svi hoće ostvarivanje prava bez obaveza
treba proglasit minimum obaveza i minimum prava ostalo slobodna volja

Ivana Knežević 16:21 07.08.2011

Ruke koje grade

Lekcija koju sam zapamtila iz ekonomije je ona da siromasne zemlje prodaju svoje rezurse a bogate svoje proizvode tj. pamet i tehnologiju.

Jedna od prvih stvari koja me je sokirala u Kanadi je cinjenica da oni gigantskim koracima trose svoje prirodne rezurse.
Sledeca je bila koliko malo ovde ima manufakture. Svi nesto preprodaju, ili su savetnici tj. drugima pricaju kako su pametni. Ovo poslednje je zanimljiv obrt, ali kratkog dometa. Pamet kroz vestu pricu mozes da prodajes samo neko krace vreme, je princip svake skole. Deca odu dalje, prosto te prerastu. A ti shavtis d ati profit postaje sve tanji i da se moraju primenjivati sve surovije metode da se to izmeni.

Pritisci ovde guraju inventivnost i kreativna snalazenja, ali visprenost, koliko vidim, ima realnu vrednost samo u unistenju ekonomije ne u njenom gradjenju.
Ljudi koji znaju da nesto prave ce uvek dobiti naklon od mene. Za bullshit ne dajem. Neskromno se nadam da ce se i svetski trendovi pokrenuti u tom pravcu.

Milan Novković 17:46 07.08.2011

Re: Ruke koje grade

Lekcija koju sam zapamtila iz ekonomije je ona da siromasne zemlje prodaju svoje rezurse a bogate svoje proizvode tj. pamet i tehnologiju.

A o cvrčcima iz toplijih krajeva i mravima iz hladnijih?

Šalim se, ali ima ta kategorija politički nepodobnih tema gde te olako svrstavaju u jednu ili više grupa moralnih i etičkih "bitangi" raznih vrsta.

To nam je, ja mislim, u genima da se "čuvamo", štedimo, ako možemo to da priuštimo.

Meni je "simpatičan" primer naseljavanja nekih (južno)pacifičkih ostrva - onomad su na kraj puta stigli samo najsposobniji, fizički i intelektualno.

I tamo su našli sve što treba za lagodan život bez rada i češkanja glave. Kad ih danas gledaš geni su tu, ali kolektivna pamet je velikim delom usahnula i da ih sad teraš da se sa outriggers vraćaju u Indokinu većina bi se podavila.

Ovo na temu tog misterioznog puta do bogatstva - kad, kako i odakle krećemo, koliko brzo trčimo i kad znamo da treba da stanemo, šta da pustimo deci da ih juri kroz vene a gde slavinu da zavrnemo (pročitao sam ti blog samo nisam još komentarisao :). Nije lako ni pojedincu, a u uzburkanom, kolektivnom, materijalističkom loncu zajednička pamet često ne samo da nije veća od zbira pojedinačnih, nego je manja.

Sledeca je bila koliko malo ovde ima manufakture. Svi nesto preprodaju, ili su savetnici tj. drugima pricaju kako su pametni. Ovo poslednje je zanimljiv obrt, ali kratkog dometa. Pamet kroz vestu pricu mozes da prodajes samo neko krace vreme, je princip svake skole. Deca odu dalje, prosto te prerastu. A ti shavtis d ati profit postaje sve tanji i da se moraju primenjivati sve surovije metode da se to izmeni.

To je, možda, posledica šire, destruktivne anomalije u sistemu vrednosti pošto i ja, a verujem i većina, misli kao i ti na temu:

Ljudi koji znaju da nesto prave ce uvek dobiti naklon od mene. Za bullshit ne dajem. Neskromno se nadam da ce se i svetski trendovi pokrenuti u tom pravcu.

Pravimo dvostruku štetu - idemo protiv svog nekog inherentnog, kvalitetnog sistema vrednosti da bi doprineli kolektivnoj šteti.

Ok, ovog smo se doticali na tvojim blogovima pre :) Ja sam optimista i mislim da vreme radi protiv oligarhije i manipulacije:

- Mas mediji im se izbijaju iz ruke polako.

- I energija će za neku deceniju, sigurno

I onda više neće moći iz začarane petlje

Kako neki sloj egzistencije postane commodity (jeftin, sveprisutan) od hrane, stanovanja, putovanja, odeće, energije, informacija itd. prirodno ćemo se, valja, početi okretati sebi i kvalitetu.

(Ja se malo frljam rečima povrh tankog znanja šale radi. A i šta da im radiš, tom trulom delu sveta, na dnevnoj bazi?)

Ivana Knežević 18:29 07.08.2011

Re: Ruke koje grade

Milan Novković
Ja sam optimista i mislim da vreme radi protiv oligarhije i manipulacije...

Mnogo vekova se radi na menjanju stanja oligarhije i manipulacije i jedino sto se postiglo je da nisu (uvek) potomci jednih te istih na vrhu, vec se garnitura povremeno promeni. I ja cu se ponoviti: tvoj optimizam neka padne na neke mocne usi, moje nisu takve pa nije ni bitno da ja nisam optimista :)

srdjazlopogledja 20:06 07.08.2011

KO?

Za autora, Pogled na Srbiju iz Nju Džersija, gde se lepo vidi da je jedan od većih problema evaluacija, i na kom delu. gde je treba vršiti...

Milan Novković 20:29 07.08.2011

Re: KO?

Pogled na Srbiju iz Nju Džersija

Tužno

srdjazlopogledja 21:10 07.08.2011

Re: KO?

Milan Novković
Pogled na Srbiju iz Nju Džersija

Tužno

Јес' тужно. А ништа се не предузима.

Проблем људства.

Један мудар човек ми рече, да је најбољи део Србије ван њених граница. При том, није мислио на ексју, већ на економску и претходну, идеолошку дијаспору. У том смислу, удружења експата би могла да одиграју значајну улогу, можда чак и у постављању услова за повратак, ако уопште таква жеља постоји.

paki_i_paki 23:25 08.08.2011

eu planiranje

http://www.jutarnji.hr/niz-besmislenih-projekata-koje-eu-financira-u-vrijeme-krize/964565/?foto=1

Milan Novković 11:07 09.08.2011

Re: eu planiranje

paki_i_paki
http://www.jutarnji.hr/niz-besmislenih-projekata-koje-eu-financira-u-vrijeme-krize/964565/?foto=1

Ima ih puno, znam, igrom slučaja i ja dolazim u kontakte sa sličnim (pretpostavljam da su mnogi od ovih deo EC R&D FP7 šeme).

To je klasičan problem sa istraživanjem (ne mislim na potpuno besmislene projekte na listi) pošto nije lako znati dokle treba da ide, u kom vremenu, šta se dobija i uopšte, oko te upotrebne vrednosti nemoguće je unapred reći kako koji rezultat može biti koristan, direktno ili indirektno, i kako je ta korisnost razvučena u vremenu.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Novković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Naletanje na sintezu koja zadovoljava razne zavađene strane

Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Re: Prosto

Maramun :D

Re: Maramun :D

Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Re: Kol i Merkelica

Ех

Re: Ех

Re: Ех

polu trol

Re: polu trol

MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Re: MiS preduzeca u Srbiji

Uvek

Uvek

Re: Uvek

Re: Uvek

Re: Uvek

Ruke koje grade

Re: Ruke koje grade

Re: Ruke koje grade

KO?

Re: KO?

Re: KO?

eu planiranje

Re: eu planiranje

Milan Novković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana