Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Čitam ’’ Blic ’’, srkućem kaficu, ( i pošto sam saznao da ni ove godine nisam dobio nagradu grada Beograda za književnost ) pažnju mi privlače sledeće vesti ...

Srk ...

I naši političari su konačno počeli da se posipaju pepelom po glavi ...od kada je stigao oblak sa Islanda ...

Srk ...

Puštanje u rad Avalskog tornja, bila je još jedna prilika da narod vidi kako izgledaju oni na vrhu ...a onima na vrhu da još jednom na narod pogledaju sa visine ...

Srk

Nedavno, na skupu povodom 20 godina svoje partije, jedan bradati pisac je izjavio da ga atmosfera ovih dana podseća na atmosferu pred ubistvo čoveka sa vizijom. Naježio sam se kad sam to čuo.

I mene podsećaju mnoge stvari na to mutno vreme. U parlamentu pršte uvrede i pretnje. "Patriotski blok" se ponovo konsoliduje, ovog puta skuplja i potpise. Nasilje u društvu više nije nikakva vest i mnogi čitaju crnu hroniku sa nekim sladostrašćem. Na brojne afere se niko i ne obazire. Preti se predsedniku smrću. Novine to beleže na četvrtoj strani.Jedan sofisticiraniji narko kartel iz jedne od bivših republika je ponovo u žiži.

 Nešto definitivno lebdi u vazduhu a ja ne umem da raščlanim.

AleXandar Lambros

Gradovi su svuda u svetu nosioci kulturnog razvoja države i nacije. Ovde i taj proces ide obrnutim smerom, pa umesto da se urbanizacija širi na unutrašnjost, unutrašnjost ruralizuje gradove. Ukratko, žao mi je što ovo moram da kažem, ali Kragujevac (a ruku na srce, niti jedan drugi srpski grad, uključujući i Beograd) jednostavno nema tu preobražavajuću urbanu magiju. Treba li to da čudi ima li se u vidu da je ovdašnja poseta kulturnim događajima na nivou statističke greške a vrhunac kulturne politike grada je masovni koncert na dan gradske slave? Daleko je to od urbanog.

Neki dan sam na izložbi mladih slikara posle mnogo godina sreo Strongmena i dogovorili smo se da učestvuje u specijalnom performansu na otvaranju Nišvilla, tj. podizanja na binu 200 kilograma teškog Solomona Burke-a. Dakle, Strongmen će uskočiti umesto hidraulične dizalice, predviđene ugovorom za podizanje Kralja Soula (sa kraljevskim tronom) na binu.
Konstatovali

 

Nasoj Jelici Greganovic je danas rodjendan!

 

Poklanjam ti Jejo ovog lepog plisanog zeku, a znas da ti od srca zeli sve najlepse, pre svega zdravlja, tebi i tvojoj divnoj porodici!

 

Evo blogodrugari, slobodno ostavite zelje i poklone, Jelica ce ih vec sigurno naci ;-)

Jelena ućutka molitvu u sebi, da oslušne čuje li se šta pred kućom. Tišina. „Ode li, ne bilo ga. Možda se pred kućom pritajio?“ Ne sme iz onog zaklona da izviri, pa reši da čeka dok se neko od Ljubičine čeljadi ne pojavi i hrabreći se tiho ponavlja: „Naić’ će neko, sigurno će neko doći. Ne more baksuz do vijeka pred kućom oklevati."Ko zna kol'ko je vremena drhtuljila, od straha i  hladnoće što joj se kroz  kroz mokru odoru uz noge pripila, pa se tiho pridiže i načini par koraka, kad je novi bol presavi. „Rano je, nije još trebalo da počne“.

I ništa Milanko zadugo ne odluči.  Uto dođe vreme da opet s Aleskom na put krene i Jelena opet sama ostade. Zove je Ljubica da joj se u kući pridruži, bar noću sama da ne bude. Ma kakvi, ni da čuje Jelena neće. Zainatila se da neće nikom pomoć moliti, a i navikla na mir Milankove kuće, a kod Ljubice vazda neka gužva i galama. I skolila je neka malaksalost, otkad je otežala, mogla bi po ceo dan u krevetu provesti. Zna da ne valja, da joj dete lenjo ne bude, pa se od sna brani tkanjem i neke poslove po avliji izmišlja, a kad je baš savlada – spusti se na onaj jedini

 Jesenas joj Milanko doneo trubu pamuka, da od nje spremu za dete opravi.  Ih, da joj je znati šta će biti, mogla bi vezom košuljicu ukrasiti? Povazdan se Jeleni iste misli prepliću, il’ se pita što joj pod njedrima raste il’ mašta kako  se u svoj dom vraća. Od one Jefine posete samo joj je to u pameti, kako Milanka s Obrenom da izmiri. „E, kad bi dao Bog da se njih dvojica nekako slože, valjda bi i meni babo oprostio.“ Al’ od tih misli je tuga pritiska, jer sluti da će Milanko i Obren jedan drugom teško popustiti. Onda spusti ruke sebi na stomak i šapuće:

Izveštaj sa beogradskog Amstel Fashion Weeka

Uporediti beogradski sa nekim evropskim Fashion Weekom, je isto kao uporediti izbor za Miss Mali Mokri Lug sa Miss Universe.

Cice sa crvenog tepiha:

Boban Stojanović, Biljana Cincarević, Predrag M. Azdejković (Revija Darka Kostića, 26.4.2010. Magazin Svet)

Kao svetski poznati modni kritičar pred kim drhte mnogi renomirani modni kreatori, pomalo začuđuje činjenica da nikada nisam bio na beogradskoj nedelji mode. Može se čak reći da je to skandal širokih razmera, ali je organizatorima najzad došlo iz dupeta u glavu, tj. skupili hrabrosti da me pozovu i da čuju moje cenjeno mišljenje. Pa evo prilike da im sasujem istinu u oči.

"Na traumi svih nas izrasla je neka nova klasa ljudi kojih se ta trauma vrlo malo tiče. Videla sam koliko je zdanja sazidano za vreme i odmah nakon intervencije NATO pakta. Ti ljudi nisu išli da otkopavaju ruševine, nego su zidali svoje privatne kuće. Mislili smo da će se politički tok odvijati u raspletu pitanju žrtava i dželata ili izvlačenja iz trauma, ali na temelju desetogodišnjeg iskustva vidim da se odvija zbog istoga cilja zbog čega je pokrenut rat - kako prisvojiti što više bivše opšte ili socijalističke imovine"

( Borka Pavićević - intervju zagrebačkim "Novostima"