Ne znam šta je to bilo u petak popodne. Sa mnom, ili nečim u vazduhu ! Rano popodne, bila sam u gradu da obavim poslove i plaćanja do početka vikenda. Na jednim vratima zatekla sam poruku na cedulji: PAUZA ! vraćam se brzo! Kako ja uvek da ubodem takav cajt ? Arrrrgghhh…! Besna, sedam na klupu ispred zgrade, da sačekam umornu šaltersku službenicu, da se vrati odmorna i čila, da mi uzme lovu, kad već nije ostavila zamenu. Na prijatnom suncu, sređujem misli i bes, koji su već odćarlijali na krilima prijatnog povetarca, s kojim se borim, jer stalno naduvava moju gaza - haljinu za

BEOGRAFIT

MI SMO BORCI, NISMO HULIGANI!,

 A u današnjem izdanju dnevnog lista "BLIC", kolega Vuk Cvijić predstavlja vernu sliku privatnih armija, koje se mogu iskoristiti i za ozbiljnije akcije od onih vidjenih u Beogradu i Djenovi:

Trenutno, u Srbiji ima između dve

.

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.

 Rad je stvorio čoveka ! Čovek  je napravio sredstva za rad, radi lakšeg obezbeđivanja materijalnih dobara za egizistenciju / koja su mu došla glave / ,  za društvenu nadgradnju ,krov nad glavom ,za pokolenja,  sigurnije sutra , mirniju jesen života... Svaki čovek  i žena imaju pravo na rad što garantuje i član 60.Ustava  RS:

"Јемчи се право на рад, у складу са законом.
Свако има право на слободан избор рада.
Свима су, под  једнаким условима, доступна

Kada jednom videše Diogena kako u podne ide noseći upaljenu svetiljku i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: Tražim čoveka.

Više puta sam se zapitao da li sam patetičan u svojim pisanijama, da li patetikom razvodnjavam misli ili osećanja iza kojih čvrsto stojim? Počeo sam da razmišljam o patetici i prvo što mi je palo na pamet je rečenica koja je prisutna u svakom, stoprocentno svakom(!) američkom

Svet je jedno šareno mesto, i vodiće te kuda treba, ako mu pustiš.
Ima još: svet šalje fer poruku kuda ideš i na šta treba da se pripremiš. Samo, moraš biti spreman i da čuješ ono što ti se šapuće, a nije baš lako uvek razlikovati ono što želiš od onoga što stvarno dolazi. Ja ponekad i sam pitam pa onda sanjam, često tu bude odgovora, ali to ume da bude komplikovano: svi ti podsvesni simboli i konteksti prave priličnu zbrku, i nekad ih je teško rastumačiti. Mislim da postoje i lakši načini, za one koji umeju da budu dovoljno opušteni i kada su

Pravilo u Irskoj je da posle godinu dana boravka, tj. voznje s medjunarodnom vozackom dozvolom, morate da polazete vozacki ispit. Prvo polazete za Provisional Licence - samo test, a u roku od sest meseci od uspesno polozenog testa mora da se okusate u saobracaju.

Posto smo supruga i ja tu duznost obavili proteklog vikenda, krenuli smo u proceduru podnosenja zahteva za Provisional Licence (tada mora da zalepite na vasem vozilu znak L), sto podrazumeva

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju.

Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi.

Meseci isprazne političke kampanje, meseci tokom kojih je Srbija bila odsutna iz sopstvenog života. A već odavno je u stanju u kome se nikako ne bi smelo dozvoliti da stoji u mestu. Posledice tog stajanja moći će da se samere, u raznim oblastima života, tek onda kad budu najvidljivije, i najneprijatnije. Imali smo prvo kampanju pre kampanje, nekoliko meseci pre raspisivanja izbora. Zatim je trebalo da prođe i onaj zvanični deo kampanje. U ovoj, poslednjoj fazi, koja je usledila nakon obavljenih izbora, nedelje su proticale u mučnim dogovorima, potpisivanjima sporazuma, medijskim nagađanjima, preokretima, tvrđenjima pazara... Biće da se to danonoćno pregovaranje na koje su ljudi skoro već i oguglali, sada konačno privodi kraju. Naime, objavljen je po medijima najverovatniji sastav nove vlade Republike Srbije koju bi za nekoliko dana trebalo da izglasaju narodni poslanici. Analitičari predviđaju da novu vladu čekaju znoj i patnja. Ako njih čekaju znoj i patnja, šta onda tek čeka građane? Evo kako bi, prema najavama, vlada trebalo da izgleda:

1. Mandatar buduće vlade – Ivica Dačić (SPS). Osim što će biti premijer, Dačić će nastaviti da predvodi ministarstvo unutrašnjih poslova.

2. Ministarstvo odbrane – Aleksandar Vučić (SNS). Takođe, Vučić će biti prvi potpredsednik vlade, zadužen za borbu protiv korupcije.