Vreme freak-ova

Ne znam šta je to bilo u petak popodne. Sa mnom, ili nečim u vazduhu ! Rano popodne, bila sam u gradu da obavim poslove i plaćanja do početka vikenda. Na jednim vratima zatekla sam poruku na cedulji: PAUZA ! vraćam se brzo! Kako ja uvek da ubodem takav cajt ? Arrrrgghhh…! Besna, sedam na klupu ispred zgrade, da sačekam umornu šaltersku službenicu, da se vrati odmorna i čila, da mi uzme lovu, kad već nije ostavila zamenu. Na prijatnom suncu, sređujem misli i bes, koji su već odćarlijali na krilima prijatnog povetarca, s kojim se borim, jer stalno naduvava moju gaza - haljinu za vrućinu iz India shopa. Na ulici skoro nikog, momenat baš u summertime… take it easy fazonu.

Iz takve tišine, prene me lupetanje nekog pijanog čoveka, tipa - upucavanje meni, jer je on u svom bolesnom viđenju stvari skontao da sam ja baš…. lepa i usamljena, k’o stvorena za njega . Odkačim ga nekom bezveznom rečenicom, kao nisam sama, čekam muža….zbilja ne znam odakle mi ta rečenica, koju sam izgovorila kao iz topa… i nastavim da šećkam okolo, čekajući sa ponovnim, rastućim osećanjem besa .

Kad sam završila posao oko plaćanja, izašla sam napolje, sa osećanjem olakšanja u svakom smislu. U džepu mi je ostalo par stotina dinara, i bila sam laka kao leptirica…dok sam pakovala papire, sudarala sam se lagahno i naizmenično, s jednim stubom i jednom ženom . Uputila sam se prema autu , i srela neku staru poznanicu, oronulu i zapuštenog izgleda. Davila me je usput pričom i ispitivanjem o svemu i svačemu. Primetila sam da žena nije “svoja”, Šano dušo…odlepila , skrenula , šta li ? Namah se setih da sam čula od nekoga za nju. Priželjkivala sam u potaji da što pre stignem, i uđem u auto. Na kraju ona kaže: “Izgledaš mi kao da si trudna”!? Ja onemela gledam u nju, na tren, bez reči….i pomislim …blago njoj…sve joj ravno do Kosova. “Neeee..čini ti se, možda, zbog haljine!”, kažem ja, pozdravljajući je.

Pomislim…koji bi idiot rekao ženi da izgleda kao trudna, pogotovo u mojim, a i njenim godinama, koje baš i nisu najoptimalnije za rađanje. Možda u mojoj haljini za vrućinu izgledam kao Demis Rusos svojevremeno, ali…truuuudna ?

Dakle, u petak sam bila totalni magnet za freak-ove ! “Naišao je takav dan”, pomislim smireno.

Kresnula sam moj mali Reno4, pustila muziku, i punim gasom zapalila na bolje mesto i pravo vreme. Bilo mi je dosta ovih izgubljenih u vremenu i prostoru.

Letnje popodne u petak, lenjo se razvlačilo novosadskim ulicama…Još jedno leto na izmaku, pomislim, zahvalna…. s glavom ponekad u oblacima, ali nogama na zemlji.

Poslušajte Majkla, on zna kako se to radi !