Boba sam upoznao na Nagy Fül iliti Big Ear festivalu alternativne muzike u Budimpešti onog dana kada je obavešten da je dobio mađarsko državljanstvo. Bio je srećan kao mali majmun. Meni nije baš bilo najjasnije zašto se rođeni Kanađanin, dakle posednik jednog sasvim pristojnog pasoša, raduje mađarskom državljanstvu, pa makar i bio mađarskog porekla. Na postavljeno pitanje sam dobio iznenađujuće koncizan i precizan odgovor: "Znaš, ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj svako čita moje prezime pravilno."

Večerašnjom utakmicom u kojoj se domaćin Južna Afrika sastaje sa reprezentacijom Urugvaja počinje drugi krug Svetskog prvenstva u fudbalu. Iznenadjujući završetak prvog kruga - pobeda već prežaljene oslabljene Švajcarske nad jednim od najvećih favorita Španijom - nagoveštava da će drugi krug doneti bolju i zanimljiviju igru. Za neke reprezentacije predstojeći mečevi su biti-ili-ne-biti. Konačno, niko nije siguran, te se očekuje puno žara i borbe.

Mogao bih da razumem da sudija kod jame nije u trenutku video šta je poslednje ostavilo trag u pesku, ali nakon žalbe i pregleda snimka, dileme nema. 
Teoretski, broj je mogao i da se otkači sa dresa i ostane dva metra iza. Kako bi to merili? 
Jel to znaci, kada se sprinteru odlepi broj sa šorca ( sto se često dešava ) i padne u susednu stazu, da je sprinter prestupio?
Čemu tehnologija? Čemu mogućnost pregleda snimka? 
Ovo je samo još jedna u nizu apsurdnih situacija koje vređaju inteligenciju čitavom svetu.

Kao i u slučaju Čavić-Felps, presudili su viši interesi koji mi možda ne razumemo jer nismo u situaciji da zloupotrebljavamo pravdu. Slabi jesmo, ali budale nismo.

Ne znam da li je skok bio za zlato, ali za medalju svakako.
Ivana, čestitam

"Konačno ti se ispunio san. Neko prvog januara gleda skokove sa 4 skakaonice, neko koncert iz Beča, a ti uživaš u balavim, nadrkanim kamilama koje se biju." SMS poruka kuma mi jedinog kad sam mu javio kako provodim prvi dan nove godine. Mogu se složiti da su njegovi predlozi za prvi januar "normalni" za Jevropu. Lečiti mamurluk Štrausom i biti couch potato jeste uobičajen postpraznični program za taj deo sveta. Međutim, kažu; "U Rimu budi kao Rimljanin."

Od samog početka 2009: Neko Kosovo. Mnogo ljudi... svakakvih...  dobri su koliko su i važni, znači - ne mnogo...  neki, u jadu značajni... iskusni...  i žalosni,  bivši...  budući.  Pa onda neki što tužakaju, ulizuju se... neki uplašeni koje je strah još dodatno pokvario. Ne, naravno da nisu užani svi. Užasni su skoro svi. Divni su, predivni, srdačni... i jezivi.

Ja pišem tekstove i upoznajem ljude. Ne zna im se broj, ni tim tekstovima ni tim ljudima.

Onda me zovu iz Prestonice; jedni  kažu - previše te hvale, čuvaj se ... drugi kažu

.. I kraljičino ogledalo pride...

Sa zadovoljstvom vam predstavljam mog gost-autora Elisa:
voila:

1
Već nekoliko dana medije u Srbiji, a u njenom okolišu, potresa zla kob porodice Nastić i afera sa fotografisanjem trenutaka posvećenih ličnoj higijeni. Ovu bravuru američkog pravosudnog sistema treba nazvati jedinim mogućim imenom - rudimentarnim hajvanlukom, naravno, uz uvažavanje pretpostavke da zaista nije bilo kršenja zakonskih normi. Naime, niko od onih koji reaguju bolnim pathosom i empatijom na ovaj slučaj nije imao priliku da baci pogled na materijale u predmetu, već svi odreda zavise od novinskih izveštaja, a to uvek može da dovede čoveka do polja banalnih i vulgarnih zabluda.

Kratko i jasno – Škoti su očarali Srbiju. Društvenim mrežama se šire vaspitne fotografije divljenja škotskim navijačima koji su vredno izlopatali sneg na stadionu, igrali se sa novosadskom decom, poklonili novac Dečijem Selu, navijali solidarno i sve to po vejavici u suknjama i ispod ništa. Shodno svemu tome, na pomenutim društvenim mrežama se pojavio i duhovito-zahvalni komentar, da se Srbima dozvoli da glasaju na referendumu pred kojim je Škotska. Da pomognu Škotima da već jednom dobiju slobodu za koju se vekovima bore.

došlo je vreme za moj omiljeni grendslem,
za jagode sa šlagom, pims,  zeleno ljubičastu scenografiju i kišu.