AleXandar Lambros

Joj, što je milica. Ovaj naš Madam prezident. Sad mi baš nešto krivo što sam onolko lajao i ostaje mi samo da se nadam da sav ovaj naš sarkazam kojim ga zasipamo, samo zato što iz ovog blata u kome smo nismo u stanju da duhovnim očima (jer ništa nije onako kako se čini) dopremo do neslućenih visina njegove državničke vizije, nismo doprineli nekoj novoj bori oko njegovog osmeha po meri PR agencija i pogleda uprtog u bolju budućnost koja, evo, samo što nije. Dušica. Ja mislio on bezobrazni šalabajzer kad ono ... jedna tankoćutna vajldovska duša, mi u blatu a on zagledan u zvezde. Shvatio sam da sam sve vreme gazio po snovima čoveka koji sanja da bude lider.

Kada “prirodnjacima” pomenete ime Jean Baptiste Joseph Fourier – a, najveći broj njih pomisli na Furijeove redove i Furijeovu transformaciju - evo, kladim se da su Vučko i Novković odmah na to pomislili. I on jeste zaista slavan zbog tih otkrića koja danas svaki student tehnike ili prirodnih nauka mora da savlada.  Medju ljudima koji se prirodnim naukama ne bave, ime ovog čoveka i njegovih redova možda ne znači ništa, ali će vam skoro svako reći da

 Milan Nikolić

Ljudi aplaudirajte, budite ponosni na svoju državu, verujte njenim institucijama, uzdajte se u poredak pod budnim okom Pravde, ostavljajte Ceci darove na vratima, bodrite je da radi na novim pesmama tokom trajanja pritvora, čistite teren po Ušću spremajući se za momenat kada će ponovo izaći pred vas i poručiti vam:  "Ajmo Beograde, 'ajmo Srbijo! Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!" U međuvremenu, vežbajte priznavanje, olakšavajte sopstvenu dušu i cenkajte se. 

Vreme otužnih refrena ne prolazi. Posebno onih koji trijumfalno

Kakav to raspored kosmičkih sila, kakav splet istorijskih okolnosti, koje to čudo ovakvu i ovu Srbiju diže na sam vrh normalnosti, uspeha, samopregora, upornosti, moralnosti, lepote i životne snage zahvaljujući jednom ljudskom biću koje se zove Novak Đoković!?

Da li ćemo nešto kao narod, kao gradjani, kao stanovnici ovih prostora naučiti od primera Novaka Đokovića, koji nam dolazi kao melem na ranu od ksenofobije, bednog života i neizvesne budućnosti? Hoće li mladi ove Srbije ponavljati fatalne greške svojih predaka ili najzad ukapirati tu običnu, lako razumljivu istinu

U Srbiji danas počinju dvodnevne svečanosti povodom Dana pobede 9. maja, koji se slavi i kao Dan Evrope, pa srećni  nam praznici  iako neki naši mediji uporno govore samo o Danu Evrope. U svakom slučaju srećan nam Dan pobede i Dan Evrope.

Širom sveta danas i sutra  će biti obeležena 66. godišnjica kapitulacije Hitlerovog

"Trećeg rajha" koja je označila veliku pobedu saveznika nad Silama osovine i kraj Drugog svetskog rata, najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva u kome je nestalo više od 80 miliona ljudi, od toga preko 50 miliona civila (tačne brojke nisu niti će biti utvrđene). Ovo je dvostruki praznik budući da je evropska zajednica zasnovana na tekovinama borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i principima mira, razumavenja, tolerancije i saradnje među narodima.

To je jedan od najznačajnijih praznika u evropskom kalendaru kojim je definisan izgled Evrope budućnosti jer  od dana pobede nad fašizmom, 1945, postalo je moguće graditi Evropu kakvu danas znamo: od kontinenta podela, mržnje, ratova, razaranja, genocida  Evropa je, nadamo se,  postala kontinent jedinstva različitosti, mesto dijaloga i saradnje.I Srbija će, za razliku od nekih ranijih godina, dostojnije obeležiti Dan pobede:

A certain level of aggression is essential to the game of rugby league, particularly in defence and particularly in the middle of the field, where the big boys collide.

Rugby league is, in many ways, a combat contact team sport. The collision and tackle aspect of the game is a form of wrestling and, let’s face it, only a few scary people are able to compete in any form of combat without first setting an aggressive mindset.

There’s nothing wrong with a rugby league tackler facing up to his opponent with the desire to hurt him and there’s equally nothing wrong with a trainer

U toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

Moram da se pohvalim da sam poprilično imunizovan od srpske dnevnopolitičke ujdurme, ali neke doze, mogu da ubiju i konja, a ne čoveka.

"Preko zime,Tarahumari žive nagi u planinama koje su neprohodne od snega,prkoseći tako svim medicinskim teorijama.

Komunizam postoji među njima u obliku spontanog osećanja solidarnosti.

Može se činiti neverovatnim, ali Tarahumara Indijanci žive kao da su već odavno mrtvi.

Oni ne vide stvarnost i crpe magičnu snagu iz prezira koji imaju prema civilizaciji....

Neki put odu do grada, gonjeni nepoznatom željom za pokretom, da vide, kako oni kažu, kako je to tamo sa onima koji su pogrešni.

Za njih, živeti u gradu znaci biti pogrešan."

Antonin Artaud

Спавам и сањам да сам лептир
који спава и сања да је човек
који спава и сања да је лептир.

Чуанг Це

Сачувај нас, Боже, од остварења снова.
Удаљи од нас оно што је предмет наших жеља,
јер тело наше жели своју сопствену смрт.

Андрић