Padaju mi na pamet desetine smernih i siromašnih političara koji su se družili sa nama i tapšali nas po leđima dok smo im bili podrška za bolju, naprednu, poštenu budućnost. Našu bolju ZAJEDNIČKU budućnost. Kako je vreme pokazalo, ti naši dragi predvodnici su zaboravili da smo svi mi ZAJEDNO i DOSledno NAPREDno bili za bolju budućnost

U momentu postavljanja ovog bloga, samo je još oko sat vremena bilo ostalo do početka zakazanog dvoboja.... Situacija napeta: suparničke strane se merkaju – svako je još uvek u svojoj busiji...  Ne čuje se ništa osim povremenog zveckanja mamuza ...

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...
Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...
Srk ...
Doneta je odluka o održavanju prevremenih izbora, a neke stranke već sada tvrde da će predizbornu kampanju posvetiti običnom čoveku ... veruje se da je to zato...jer ćemo posle izbora proći kao i obično...
Srk ...
Tim povodom oglasile su se i nadležne službe, koje tvrde da se počelo sa sredjivanjem spiskova...dok ima i onih koji tvrde...da je sve već spiskano... i da su nas odavno sredili ...
Srk ...
Apelu Vlade za štednjom,

Kada je izgledalo da je sudar neminovan, veštim manevrom, Aleksandar di grejt skrenu desno pa snažno levo, auto se zanese, pa poče da se krivi. Na šoferovo zaprepašćenje leva strana auta se podigla i auto se kretao dodirujući asfalt samo desnim točkovima. Šofer je već u potpunoj panici. Samo ponavlja:

- Šefe! Šefe.

Vozeći onako nagnut auto, prilazeći turskom kamionu i lastinom autobusu autobusu, PPV se maši za džep, udđe u poruke i u "Send to" selektuje "Send to all" i poče da kuca SMS:

"Raspisujem izbore".

- Šefe, šefe

Tu se šofer od straha onesvesti. AV samo ablendova i kamion i autobus se razdvojiše baš kao onomad kada je mojsije razdvojio Crveno more da provede svoj narod, tako i Vučić na dva točka proveze auto između.

Negde u ovo doba, u mojoj roditeljskoj kući, vladalo je izuzetno veselo raspoloženje. Pravo praznično. Roditeljica je relativno uparađena pokušavala da zadrži otvorene oči, dok sam ja padala glavom u ostatke već pominjane ruske salate. Što i nije bio veći problem, pomenuta je bila prilično mekana, jedino što je bilo zlo je problem da mi se kasnije povadi grašak iz kose i potroši cisterna šampona na moje razmašćivanje. Samo je Otac bio razdragan. I to nekako na rubu histerije, što ja doduše u tim godinama primećivala nisam, al sad kad se setim sve mi se čini da bi mu neka tabletica jako koristila u cilju prihvatanja realnosti.

Богохулија Антикристијана Тодоровића

7. Jaнуарa 2014 at 16:45

Пре много, много година живeо је Исус који је изнад свега волео нову одећу. Сав свој новац он је трошио на то да се што лепше обуче. Није бринуо за своје војнике, није марио за позориште, ни за лов, желео је само да пред људима носи стално нова одела. За сваки сат у току дана имао је ново одело. И као што се за Исуса обично каже да је на истезању, тако се о њему говорило:

„ Исус је у соби за облачење.“

Baš negde u ovo božićno doba, mojom roditeljskom kućom se manirom stepe širila ruska tuga. Golema, pregolema. Ogromantna. Jeste da smo svi bili svečano obučeni, naročito ja koja sam za tu priliku bila sva mašnama ukrašena. Belim, naravno, da se ukomponuju sa belim hulahopkama za koje mi je sastavljanjem obrva zapoveđeno da ih slučajno ne isprljam i goste ne dočekam sa rudarskim flekama na kolenima. Zahvaljujući pomenutim mašnama, izgledala sam kao sindikalno okupljanje tropskih leptirova. Duple svilene mašne iznad svakog uveta, na svu sreću su mi samo dva izrasla, jedna nakostrešena, ripsasta, centrirana na moje letvaste grudi, i dve na svakom od para kengurskih džepova svečane mi haljine. Koja je neodoljivo podsećala na podivljalu pečurku.

Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam Vlada Republike Srbije.

Preko dana se strasti smiruju, ali već sa prvim sumrakom počinje bespoštedna borba. Iskreno, nisam očekivala tako nešto kad smo se preseljavali pod severnu stranu Alpa. Sa one južne sam vodila, za bar dve dužine, pred svima koji su učestvovali u sportskoj disciplini demonstriranja otvorenog kiča povodom Ješuinog rođendana i svečanog ispraćaja stare godine. A, onda smo se doselili u Istočno Carstvo, gde sam shvatila da sam potpuni amater i da oni kič upražnjavaju u sva godišnja doba, i pod izgovorom svake prilike koja im se pruži.