Нема добре генерализације без ова два бећара, толико омиљена и толико спомињана. Човек би просто рекао да кад се о њима прича да просто стоје ту, тако, поред нас и климају главом у знак одобравања сваки пут кад су поменути. Толико су моћно оружје у доказивању постојања одређених законитости да им нема премца. Кад се каже да СВИ нешто-нешто, онда нема друге него показати прстом на макар неког ко се у речено не уклапа, али тако да тај неко није само "изузетак који потврђује правило". Јер СВА правила имају своје изузетке који их потврђују. НИКО још није видео неко правило да није такво. Чик ми приговори нешто, одмах ћу да зовем СВЕ да ме бране, а теби неће доћи НИКО, чисто да знаш. Тако то данас буде УВЕК. И НИКАД не буде да не буде тако.

НЕКАД је, међутим било другачије. Еее, НЕКАД је уствари СВЕ било другачије, толико да НИКО не би могао рећи да је данас ИШТА боље. ИШТА или НИШТА, као да је битно, важно је да ствар стоји чврсто на својим ногама и да НИКО томе не може да приговори. Јел треба да дајем и примере? Није довољно што је СВЕ баш тако како сам рекао? НЕКИМ људима НИКАД није довољно кад је нешто тако очигледно него УВЕК траже длаку у јајету. Тако је то кад СВИ СВЕ знају, али уствари НИШТА не знају. Нисам ја крив што је тако и што НИКО не може да докаже да није тако. 

Zdravko Čolić i ja smo ušli u studio i snimamo novi hit, koji će se uskoro naći pred srpskom publikom. 

Godine su prošle pune muka,
Vršili se zločini nijemo,
Ili s pjesmom umesto jauka,
Gospodaru Vučiću mi ti se kunemo.

Bilbordi se šire na sve strane,
sad Beograd na vodi svi slavimo,
Al' velike pamtićemo makete,
Gospodaru Vučiću mi ti se kunemo.

Narod silazi na obale naše,
u vodu da skače smjelo.
Naše pesme protivnici neka se plaše 
Gospodaru Vučiću mi ti se kunemo.

Današnji dan je obeležilo svečano otvaranje rekonstruisane zgrade "Geozavoda" na kojem je prvi put otkrivena maketa projekta "Beograd na vodi". Od ponedeljka, svi sugrađani i gosti našeg grada će imati priliku da pogledaju maketu i saznaju detalje u vezi sa ovim projektom

Dakle, putem sledećeg sms video zapisa i zvučnog pisma preko žice, (a iz okoline Starog Merkatora), obraćam se svekolikoj javnosti u ličnoj želji da joj predočim sve svoje brojne doktorate!

Aleksandar Bekan Todorović

A bio je to veliki cirkus.

On je bio žongler. Imao je modrice i flastere po glavi od silnih čunjeva koji su ga nemilice udarali zbog ispadanja.

Ona je bila akrobata i dreser konja. Sa gipsom je čekala da prođu tri nedelje i da pokuša ponovo, negde, možda.

Oni su bili klovnovi, i najsmešniji su

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

»U životu se ljudi ne ubijaju, ne bese i ne izjavljuju ljubav u svakom trenutku. Veći deo svog života jedu, piju i govore besmislice.«

(Anton Pavlovič Čehov)

Problem je u tome što je žena po imenu Nebo napravila skandal. Prosto nešto odvratno. Ona, majka blizanaca, Skaj Baučer je objavila na jednoj od društvenih mreža svoju sliku, na kojoj doji ćerku i sina. Ne bi to bilo loše, kao što bi čak i poželjno bilo to što je od pojasa nagore gola, da na toj slici ona ne izgleda kao što žene u stvarnosti često izgledaju. Fotografija je, naravno, jurnula i u ostale internetske sokake, i izazvala najstrašnije zgražavanje realnošću uznemirenih korisnika. Naročito korisnica.

Decu imamo i u istu ulažemo zato da bi nam bila oslonac i pomoć. U starim danima, ali i ranije ako je ikako moguće i potrebito. Uzmimo na primer našeg Prestolonaslednika. U njega smo uložili toliko vitamina, saveta, živaca, neprospavanih noći, izbečenih dana i snage uopšte, banalnost zvanu novac da ni ne pominjem, da je izrastao nebu pod oblake, tako da na njega može i mamut da se osloni bez bojazni da će obojica da se skrhaju u prevrtanju. A i pametan je, ljubi ga majka, nije što je naš. Ukratko – Oslonac lično.

Da mi (zbog nečijeg glupog i neznalačkog tumačenja) ne bi obrisali pre-izborni blog, postaviću ga u nedelju u 20.01

(Ako ga napišem - nisam još.)

I, da znate, odlučio sam konačno za koga ću za glasam. Tačnije, bio sam odlučio još ranije da glasam kako nikad ne bih ... ali sam na kraju ipak promenio mišljenje.

Glasaću kako neću nikad više, časnareč! 

Već danima mi, ispod ovo malo kose, prolazi jedna pričica Džemsa Terbera. Nikako da je se otarasim pa ću da probam da je sjurim ovde, najkraće što mogu.

Sede čovek i lemur na obali sivog, severnog mora i pričaju. I, u jednom trenutku čovek pita svog sagovornika:

„ Nešto mi nikako nije jasno pa Te molim da mi objasniš. Zašto, ali zbilja zašto, svakih nekoliko godina vi, lemuri, izadjete iz svojih jazbina, krenete ka ovom ledenom, sivom moru, skočite u njega i svi se podavite?“

„ Interesantno, baš sam sad