Kako to, otkud to, za čiji račun - da nam se svakoga dana kroz pisane medije negde iz drugog plana (ali sistematski) servira po jedna tobože usputna vest iz života оstrvske kraljevske porodice - ko je s kim danas porazgovarao za ručkom, šta je na nekom od kretanja kroz javnost obukla ta i ta gospođica s periferije kraljevske familije, kojom stazom su kroz šemšir šetali pod ruku neka od princeza i njen partner, šta je od tračeva o narečenoj porodici istinito a šta možda ne ...?! 

 

Danas išli u "safari" izlete na vulkane Tenerifa. U dzipu smo bili sa parom, on iz Poljske a ona kako kaže iz Donjecka. Stalno su kasnili i vraćali se bez reči izvinjenja ostalima.
Upitah badzu kako se kaze na poljskom

" izvinite"? On mi rece a ja rekoh njemu e to je trebalo da kažeš svima.

I onda dodjem i vidim nestao Brajin blog. Bez reči objašnjenja. 

 

 

Ljudi koji uređuju blog imaju pravo da brišu ali je osnovno pravilo ljudske komunikacije da objasne zašto.

 

Nije mi bas jasno koji

U istoriji medija 30. oktobar 1938. ostaće trajno upamćen. Tog dana u večernjim satima Radio Teatar Merkur (Mercury Theatre on the Air) na CBS-u izvešće radio dramu Rat svetova po istoimenoj knjizi Herberta Džordža Velsa. U knjizi se opisuje bespoštedna i brutalna invazija Marsovaca na Zemlju. Nikakvo oružje Zemljana nije bilo u stanju da osujeti pokolj koji su Marsovci sistematično vršili na našoj planeti. Po toj, inače čuvenoj, knjizi iz 1898. koja je ostavila dubok traga u literaturi i uticala na buduće naučno fantastične romane, četiri decenije kasnije izvedena je pomenuta drama. Nju je režirao Orson Vels (tada je imao 23 godine), u formi vesti. Drama je izazvala masovnu paniku kada je više miliona slušalaca poverovala da je naša planeta zaista pod invazijom ratobornih suseda. 

Orsopn vels razgovara sa novinarima

 

 

Mogao bih da pišem o psihologiji gubitnika,paćenika,neradnika,lenčuga,ljudi bez ideje i stava.

Ljudski šljam se okuplja oko govna kao podguzne muve.

 

Priča o uklanjanju Starog savskog mosta i građenja novog kola Beogradom već godinu ili dve i prvo se pričalo da će biti premešten na Ratno ostrvo ali nije rečeno gde pa je to zaboravljeno. Skoro je rečeno od strane gradskih dužnosnika da sada ima dve nove varijante. Jedna solucija je da bude premešten na Adu Ciganliju kao veza sa Novim Beogradom, tamo u produžetku ulice Omladinskih brigada kao pešačko . biciklistički most. O drugoj varijanti obavestio je pre neki dan zamenik obelodanivši da su građani anketom izabrali mesto za most u parku kod Ušća a ispod nejga će biti restorani, suvenirnice i da je to dobra odluka jer šta ćeš u parku ako nema gde da se kafa popije. Posle je glavni urbanista rekao da ankete nije bilo i da će tek preko mreža ta anketa da se desi pa da građani odluče gde sa Starim savskim mostom.

Izjašnjavanje anketnim putem oko važnih gradskih tema je veoma dobra stvar i takva namera treba da bude pozdravljena. Ali ako se ozbiljno misli da se tako dobije relevantan odgovor građana i odluka možda, to podrazumeva da se upitanim građanima podastre projekat, 3D prikaz ili slika makete, mesto gde će da stave most, kako će da izgleda, koliko zelenila će biti uništeno, koliko košta izmeštanje i postavljanje na novu poziciju i to za obe predložene lokacije: za mesto na Adi Ciganliji ili parku kod Ušća. Tek tada građani mogu zaista da glasaju, tek kada budu znali dovoljno elemenata za odluku.

Prethodni post "Sad ću ti bre pišem ometanje bre" napisao sam provociran jednim bizarnim događajem ali sa, mislim, ni malo bizarnom idejom da podsetim da uprkos tome što su ovlašćenja, broj pripadnika komunalne policije kao i broj ekscesa u kojim su oni akteri u kontinuiranom porastu, našoj javnost nikada nije prezentirana ne neka seriozna nego bukvalno nikakva analiza efekata uspostavljanja i delovanja nove bezbednosne strukture.

Rasprava koja je povodom tog posta usledila nije sledila moju "zadatu" temu , naprotiv, ali me to ipak ne obeshrabruje da napišem još jedan post

Nije, čovek je fašista. I to fašista levog profila - spram desnih fašista koji su još pride i nacisti. Iako sam obećao, kao nastavak serijala o Kišu, Evi Panić i Žani Lebl; prilog o Tijaninom izboru, zapravo priču o nama, potomcima političkih žrtava Brozove i Udbine totalitarnosti; namestila se ova priča u šesnaesterac. Dakle, nije čovek nacista, samo je fašista.