Kada u Australiji prolazi školski autobus cestom, svi ostali učesnici u saobraćaju stanu. Bezbednost dece u saobraćaju visoko je rangirana na listi društvenih i državnih prioriteta.

Nevladina organizacija GIS Udruženje Srbije iz Zrenjanina prepoznala je važnost bezbednog tranzita dece od kuće do škole pa je za grad Bor kreirala aplikaciju sa mapom sigurnih staza za školarce. Dobar osnov da makar u tom segmentu "obezbedimo" celu Srbiju.

Centar za data novinarstvo - www.datamediamarket.com je vizuelizirao podatke

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam

Ska Keler

Da, moralni i politički pobednici ovih izbora nisu ni plavi, ni crni, ni crveni već

Gost autor: Ana Knežević

Verovali ili ne: U BEOGRADU SE NA MAGNETNU REZONANCU U DRŽAVNOJ BOLNICI  ZA DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU I UOPŠTE DECU ČEKA OD 2 DO 7 MESECI!

VENTRIKULARNI SEPTALNI DEFEKT I SCOLLIOSIS IDIOPATICA

Da li znate šta im je zajedničko?

To su dve dijagnoze mog sina Prvenca koje sakupljamo polako u jedan debeli tefter dijagnoza još od rođenja! Sve pod kapom osnovne dijagnoze kpja se zove #DiGeorge sindrom ili #Mikrodelecija22q11.

Prva je sa rođenja, kada je trebalo da operiše srce pa smo čekali da vidimo

Naš kolega blogopisatelj, Ante Oksidantović, previše je fino biće da bi neke pojave nazvao njihovim imenom, no zaista je neverovatno kuda srlja Srbija.

Sve više postajemo svedoci, da u jednom medijski bolesnom miljeu - što je, opet, ništa drugo do odraz nezdrave i tiranične ličnosti vođe nam; se odvija ispred naših očiju određeno  veštačko povampirenje sila koje su uveliko istorijski poražene i pregažene u srpskom narodu. Valja se podsetiti nekoliko istorijskih činjenica :

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst u celosti prenesen sa portala bookvica 

 Nameru Svetlane Slapšak da napiše roman o političkoj dimenziji ljubavi, naročito telesne ljubavi, možemo smatrati samo delimično uspešnom. Njena je priča uzbudljiva i privlačna, a detalji i putopisni opisi antičkih spomenika i grčkih pejzaža efektan su i uspeo vodič na književno putovanje. Ono što neizbežno razočarava jeste to što kao samosvesna, izgrađena i nesumnjivo feministička autorka, Svetlana Slapšak daje jedan u konačnici ipak stereotipan prikaz ljubavnog odnosa, koji se neizbežno završava heteronormativnim životom u dvoje, u egzilu, daleko od umirućih socijalizama i njihovih kasnijih posledica.

Svetlana Slapšak, Škola za delikatne ljubavnike (Laguna, 2018)

Nakon drugog svečanog otvaranja zgrade u Šekspirovoj 8, naša koleginica Kleinemutter je pokušala da koristi usluge dugo očekivane usluge "Predah plus".

Kolko da podsetim, zgradu su otvorili pre više od  mesec dana, odnosno 2. aprila, na dan posvećen osobama sa autizmom. Nešto kasnije, Kleinemutter je krenula u poduhvat prikupljanja dokumentacije potrebne za konkurisanje za uslugu Predah. 

Sa mnogo angažovanja je uspela i molbu predala, ali ispostavilo se da se ona nakon više od dve nedelje nalazi u međuprostoru između dve susedne kancelarije nadležnog Centra za socijalni rad. Detalje će vam ona bolje objasniti.

Tim povodom, kolege iz Inicijative Bloga B92 napisale su pismo Skupštini Srbije, koje ovde u celosti prenosim.