neću da se sećam tih ratnih profitera čija je sva moć u tudjoj nesreći,  u tudjem strahu ili tudjoj pohlepi, koji rastu i jačaju na ljudskim slabostima ko djavo, daću sve od sebe da zaboravim da sam sedela za istim stolom i jela sa njima, pila sa njima, da sam ikada imala ikakva posla s njima, neću da se sećam tih polupismenih, tih paranoidnih, prevrtljivih,

 

 

Kada jednom odem sa ovom mesta (koje  i ne postoji) a to će se desiti uskoro one way or another ostaće mi u sećanju  samo:

jedna sunčana terasa u Zvečanu, jedna komšinica

                                                              Danilo Kiš, za svoje Rane jade, stavio je moto: «Za decu, za osetljive». Ja bih mogao reći za ovaj blog: «Nije za decu, nije za osetljive».

 

Eh, ti Britanci!

Nakon pisanja, sa simpatijama,

Ovo nije blog o tenisu!

Kapalo je oko dva popodne kada sam pre neki dan sedela sa drugaricom na pauzi za kafu. Posle mesec dana borbe sa vukom Fenrirom, Viking Erik je napokon uspeo da nam vrati sunce i da se tog dana pojavio u Novom Sadu, bio bi lepo nagrađen. Ali, nije, kurvar. Kroz Laze Telečkog nije prošao niti jedan Viking. Bilo je par gej gusara i nesto dečice, ali velikih, dlakavih muškaraca, koji damama vraćaju sunce i bogtepita

Stiv Džobs, prvi čovek kompanije Epl (Apple) trenutno ima mnogo razloga da slavi. Njegova firma je, nakon što je tokom devedesetih godina prošlog veka gotovo istisnuta sa tehnološkog tržišta, ponovo preuzela primat od Majkrosofta (Microsoft). Povratak na pol poziciju dogodio se samo dan uoči globalnog debija dugo najavljivanog i iščekivanog Eplovog tablet-računara, nazvanog iPad.

 

 

Tri godine kako su Kulturni Centar zatvorili dušmani (na neskrivenu radost moje a i ostalih žena, supruga i devojaka) pa se mi preselili 300m dalje u Srem.

Sedimo skoro dva sata Dejan i ja u Srem-u kod Mice i upražnjavamo Lozu.

Pustoš je svud oko nas. Nema čak ni Cijana nos da promoli. Mica sela za naš sto, puši i pije kafu iz nekakve šoljetine, nokšira. Nismo dovoljni sami

.

Nemam pojma zašto sam ispružena na balkonu u Crikvenici, s pogledom na Krk, čitala baš priču o slonu koji je lancem za jednu nogu vezan za plitko zaboden kolac i ne pada mu napamet da bi mogao da se oslobodi i pobegne. U knjizi „Ispričat ću ti priču" Jorge Bucay kaže da iako golem i moćan, slon ne beži jer misli da - ne može.

Cirkuski slon ne beži zato što je

”Šta si to naslikao?” upita mog sina nastavnica likovnog. ”Vetar” odgovori on. ”Vetar ne može da se vidi” odgovori ona najboljem mladom jedriličaru Srbije i ne znajući koliko ne zna. Imala je ona još sličnih bisera kao, na primer, da trava ne može da bude roze boje, zbog čega ju je moja ćerka prezrela. Srećom, ova akademska slikarka, koja kao da nikada nije videla slike Van Goga, više ne radi u školi moje dece. Deca ne bi smela da budu izložena osobama koje imaju običaj da upotrebljavaju te ”ne može”, te ”nije moguće” i slično. Mogao bi da nastavim u pravcu

Ili možda ne?

Da, možda je najbolje reći da Beograd ima izuzetnu količinu devojaka koje su i lepe i pametne. To se, zaista, retko sreće.