I odosmo mi na Gardu, jezero severno od Verone, pod obroncima Alpa, hram jedrenja gde je Stvarateljka (ako tako mozemo da nazovemo splet okolnosti koje su dovele do postojanja svega) izdigla planine na dve hiljade metara nadmorske visine bas negde oko severne polovice jezera, ostavila ravnicu da ide sve do mora i Venecije na jugu, a temperaturu vode podesila na konstantnih 19 celzijusa u letnjim mesecima tako sto je dubinu jezera namestila izmedju 300 i 400 metara. Elem, kada je suncano vreme, do podneva se planine usijaju, topao vazduh pocne velikom brzinom da se dize u nebesa, a hladan vazduh

Zamislimo se nad teskobom čoveka koji se ušinuo secajući na promaji kutije sa vakcinama protiv svinjskog gripa, znajući da će valjati kao lek protiv polenske alergije, ako ništa drugo.

Džaba reči utehe Jove Krkobabića da se i njemu tako uklještio... pršljen, kad je nezagrejan iskočio iz Trojanskog konja i pao na Odiseja, ali da ga je već posle nekoliko vekova prošlo kao rukom odneseno, i da je redovno pobeđivao daleko mlađeg Kraljevića Marka u oranju drumova...

Džaba i Mlađino obećanje da će ga svakog dana masirati i mazati kremicom

Čitam prekjuče u novinama kako je nekada prvi teniser sveta Marat Safin izjavio da je Beograd pun lepotica. "Priča se da je Beograd najzabavniji grad u Evropi i mogu da potvrdim da se ljudi ovde odlično zabavljaju. Gde god da krenem srećem mnogo lepih žena" - poručio je Safin. Ko zna iole nešto više o Safinu zna i da je on poznat po izuzetnom temperamentu, ali  da mnogo voli da se provede, te da su mu ženske vrlo slaba strana. E, onda, ovakva izjava stvarno zaslužuje pažnju.

Danas ću malo da besnim i gunđam, naravno, bez  ikakvog efekta. Opet dozvoljavam sebi da me nerviraju stvari, nad kojima nemam ama baš nikakvu kontrolu. Kad bolje razmislim, toliko je mali i zanemarljiv broj stvari nad kojima imam neku kontrolu, da me hvata muka, ali dozvolite da ovaj post napišem stvarno "u afektu"( copyright by Jelica Greganović, znaće ona ako svrati), i da bar na kratko osetim dašak olakšanja.

Deset godina mamurluka*

Kad god se osvrnem unazad, vidim sve same revolucije, revoluciju  do revolucije. Doduše, tu i tamo, iz prikrajka, vreba me i pokoja kontrarevolucija.  Kao senke prate me kroz ceo život. Danju kao senke, a noću, kao noćne more. Da bih se tih senki i noćnih mora otarasio, odlučio sam da napravim popis svih revolucija u kojima nisam učestvovao.

Kad je, ono pre možda godinu dana, Vuk Jeremić, zagužvao sa Hrvatskom, iz političkih razloga dakako, dodao je tome i ličnu notu i kazao da nikad ne bi otišao na godišnji odmor u Hrvatsku.

"Mislim da građani Srbije trebaju ići na odmor na ono mesto koje je u skladu s njihovim, pre svega, materijalnim mogućnostima, ali i tamo gde se osećaju sigurno i gde su dobrodošli", kazao je tom prilikom za "Pres"Jeremić, sugerišući i ostalim građanima Srbije da ne idu na letovanje u Hrvatsku.
Osećaj sigurnosti je zaista koliko objektivni stav,

Jelena ućutka molitvu u sebi, da oslušne čuje li se šta pred kućom. Tišina. „Ode li, ne bilo ga. Možda se pred kućom pritajio?“ Ne sme iz onog zaklona da izviri, pa reši da čeka dok se neko od Ljubičine čeljadi ne pojavi i hrabreći se tiho ponavlja: „Naić’ će neko, sigurno će neko doći. Ne more baksuz do vijeka pred kućom oklevati."Ko zna kol'ko je vremena drhtuljila, od straha i  hladnoće što joj se kroz  kroz mokru odoru uz noge pripila, pa se tiho pridiže i načini par koraka, kad je novi bol presavi. „Rano je, nije još trebalo da počne“.

I ništa Milanko zadugo ne odluči.  Uto dođe vreme da opet s Aleskom na put krene i Jelena opet sama ostade. Zove je Ljubica da joj se u kući pridruži, bar noću sama da ne bude. Ma kakvi, ni da čuje Jelena neće. Zainatila se da neće nikom pomoć moliti, a i navikla na mir Milankove kuće, a kod Ljubice vazda neka gužva i galama. I skolila je neka malaksalost, otkad je otežala, mogla bi po ceo dan u krevetu provesti. Zna da ne valja, da joj dete lenjo ne bude, pa se od sna brani tkanjem i neke poslove po avliji izmišlja, a kad je baš savlada – spusti se na onaj jedini

 Jesenas joj Milanko doneo trubu pamuka, da od nje spremu za dete opravi.  Ih, da joj je znati šta će biti, mogla bi vezom košuljicu ukrasiti? Povazdan se Jeleni iste misli prepliću, il’ se pita što joj pod njedrima raste il’ mašta kako  se u svoj dom vraća. Od one Jefine posete samo joj je to u pameti, kako Milanka s Obrenom da izmiri. „E, kad bi dao Bog da se njih dvojica nekako slože, valjda bi i meni babo oprostio.“ Al’ od tih misli je tuga pritiska, jer sluti da će Milanko i Obren jedan drugom teško popustiti. Onda spusti ruke sebi na stomak i šapuće: