Među srpskim izdavačima i piscima ima i onih, retkih, koji svoju poslovnu strategiju, odnosno karijeru grade logikom

podloga za (jedan od) plakata 10. HSF,  autor - Tihomir Tikulin Tico

Život je nekom majka, nekom ba(j)ka, nekom vic, a nekom strip... Ja bih strip, ako mogu da biram.

Dobro sad, život može biti i svašta nešto treće, ali bih tim dodatnim pobrojavanjem rasplinuo poetsku nit kojom sam namjeravao da ovaj blog usmjerim i povežem sa  X, jubilarnim,

Jutro osvanulo zamuceno gustom Bosforskom maglom, koja se bogami odrza sve do negde 11 sati. Uturim lap top u ranac I posle dorucka krenem niz glavnu dzadu. Uz put se setih da sam sinoc prosao I zavirio ali nije bilo mesta igla da padne, u Kahvu uzivalaca Nargilskog duvanjenja. Opio me prijatan slatkasti miris dima cija se sinocna gustoca mogla mirne duse nazvati Dimnom zavesom. Dotabanam ja do Kahve, provirim, natkriveno dvoriste skoro prazno, dva momka na secijama sa leve

Listam novine,pijuckam kaficu,pa tako saznajem sledeće vesti...kako o nama...tako i o njima...
- Kampanja za izbore se zahuktava, a neki ekonomisti smatraju da stranke obećavaju milijarde koje gradjani neće ni videti...Medju nama,lično verujem u sposobnost naše političke elite, i verujem da su sposobni da ostvare svoja obećanja...Zadnji put kad su gradjani videli milijarde...to se zvala...hiperinflacija...

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

Obradujem mu se. Zavoleo sa ga odavno i uvek se lepo ispričamo i izrazgovaramo. Ništa kliše, šema, ne, dijapazon tema je beskrajno širok. I on i ja imamo ogroman broj podupirućih priča o temi koju načnemo. Evo pre neku noć, na otvaranju izložbe našeg kolege, izađemo iz galerije da zapalimo, svež vazduh je zdrav za pluća, kaže, s nama koleginica kojoj sam morao da pridržim čašu vina dok zapali cigaretu, načnemo temu o piću iako ja ne pijem već 16 godina a i on stišao iako nikad nije bio akoholičar, uživao, znao da pije.

Prvo je vetar utihnuo, stišali su se zvuci koje donosi dan, zatim su se senke izdužile, nebo se veoma zacrvenelo, a onda je sve postalo senka. Još ne znam da li sam sve ovo sanjao ili možda još uvek sanjam. Znao bih kada bih umeo da razlučim gde prestaje san, a gde počinje java. Bilo kako bilo, da mi nije snova, možda i ne bih ovo pisao, pa neka bude da sam sve ovo sanjao i da je ovo priča o mom snu.

 

 Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabranih sto pet projekata i tekstova nastalih u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja.