Tajni projekat Beograd na vodi dobija epske dimenzije spasioca cele srpske privrede. O njemu niko ništa ne zna, ni jedan ugovor nije pokazan javnosti, nikakva ekonomska analiza nije urađena, a na sve strane pljušte tekstovi oduševljenja od BOT-političara, BOT-novinara i BOT-analitičara o novom fantastičnom projektu koji će spasiti Srbiju od ekonomskog kolapsa.

Po svemu sudeći očekuje nas veoma interesantan izborni dan (i noć) u Crnoj Gori. Do 9 časova je već 15% glasača izašlo na birališta. Kako je naš blog oduvek bio orijentisan i na dešavanja u regionu, mislim da je dobro otvoriti poseban blog na kome bi ljudi mogli da daju svoje viđenje današnjih izbora i uopšte situacije dole.

Vest da će Jelena Trivan preuzeti kormilo "Službenog glasnika" dobra je iz nekoliko razloga. Pre svega, znam je lično, sarađivali smo. Pratio sam izbliza njen rad u vreme kad je bila potpredsednica stranke. Znam da je inteligentna, otresita, tvrdoglava, da je fajter...i znam da ima herca. Bio sam svedok mnogobrojih situacija kad je neko od prvaka DS trebalo da izađe na TV megdan tada opozicionom Vučiću i kada su mnoge "žute" perjanice morale hitno da idu tetki po lek. Ne i Jelena. Ona je išla gde god je bilo potrebno. I fajtala se. Primala udarce, ali ih i zadavala. Nije kalkulisala. Nije se trudila da se dopadne ovom i ne zameri onom. To u politici, kada se svedu računi, ispada ovako: nepopularan si jer si svađalica. Za to vreme, ne vole te oni sa kojima si ulazio u politički sukob. Ne vole te oni u čije si se ime i za čiji interes sukobljavao (dok su oni kupovali tetki lek). Ne voli te onaj koji te je u sukob slao "jer si ga svađala sa opozicijom".

Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

Satiranje novinara u Srbiji, pre svega onih novinara koji brljaju i po onim stvarima koje im "ništa nisu zapele", umesto da gledaju svoja posla, polako se usavršava, iako je delovalo da se u tom savršenstvu nema kud više. 

"Neka podržava iz zatvora a ne iz biblioteke", poentirao je Ivica Dačić, kad je čuo da je među potpisnica Saopštenja Foruma pisaca i Sreten Ugrčić, upravnik Narodne Biblioteke. Naravno, kao prvi korak koji će poduzeti u "zaštiti države", bila je najava smene. A Ugrčić i još dvadesetak pisaca potpisali su saopštenje sledeće sadržine:

"Forum pisaca se izričito suprotstavlja hajci na Andreja Nikolaidisa, kojoj se, poslije zvaničnika iz Republike Srpske i podgoričkog dnevnika Dan, priključila i beogradska Politika. Namjerno izvrćući tekst i selektivno ga citirajući, oni ugrožavaju i dovode u opasnost ličnost ovog crnogorskog pisca i novinara.

vest

Na fejsbuk stranici otvorenoj povodom fizickog  napada na premijera Berluskonija  1000 upisanih posle sat vremena...bezobzira na opstu osudu italijanskih zvanicnika komentari govore o uzvracanju udarca, o uhapsenom atentatoru kao svecu. Milano je bio svojevremeno centar politickog nasilja ekstremnih grupa, vanparlamentarnih grupa. Ne ponovilo se...

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

     У политици надмоћан је онај политичар који емотивно придобија гласаче. Политика није такмичење ко ће бити паметнији, лепши, грађанскији, отменији -- већ такмичење у томе коме људи највише верују. Поверење је највећи политички капитал. Зашто неки тај капитал имају, а зашто неки немају објашњава текст Стефанa Гајића,