Manje-više, dobro se zna šta su gradjanke i gradjani Islanda epohalno uradili nakon izbijanja režirane krize 2008.

Kad god tzv. liberalni kapitalizam zapadne u krizu, spas pronalazi u - tipičnim socijalističkim rešenjima!

Pre 12 godina, kada je bankarska alavost pretila da sruši "američki san", tadašnji predsednik Barak Obama je u maniru klasičnih komunističkih lidera posegao za budžetskim parama i tako uz pomoć poreskih obveznika

Već dva dana (ponedeljak i utorak) ne uspevam da platim račun za struju na blagajnama Elektrodistribucije na Dunavskom keju u Zemunu i u centru Beograda, u Masarikovoj ulici. Nepregledni redovi građanki i građana ispred šaltera EDB-a nemi su svedoci depresije, mraka i studeni u koje je potonula Srbija. Neki iz redova ne žele iz principa da plate reket zvani

Da li ste videli ostrašćenu facu Ivice Dačiča dok govori o smenjivanju aktuelnog gradonačelnika Beograda? Kao da svršava! Ili onu grupu SNS-DSS puzavaca dok se primiču gradskoj većnici sa papirom - predlogom za smenu Đilasa? Kakav grupni polit-sex!?

I Đilas i ostrašćeni lovci na fotelje, sinekure, službene limuzine, nove sekretarice i dnevnice, pripadaju polusvetu, bolje reći četvrt-svetu, maestralno opisanom u komedijama Branislava Nušića.

Šta smo mi Bogu zgrešili da imamo ovakve paćenike, kojima je briga za muke građanki i građana Srbije samo demagoški paravan za isijavanje patoloških lovačkih strasti!?

 

I ovog 9. maja, za DAN POBEDE nad fašizmom, nimalo ili vrlo skromno o partizanskom antifašističkom pokretu, o narodnooslobodilačkoj borbi, o hijadama i hiljadama poginulih i ranjenih partizanki i partizana svih nacionalnosti, o komandantima formata Peke Dapčevića ili Koče Popovića, o Josipu Brozu Titu, o jedinim i STVARNIM pobednicima u II svetskom ratu na ovim prostorima...

Umesto svega toga dobili smo bledu kopiju ruske verzije obeležavanja Dana pobede, iako

Vrhunski uspesi srpskih sportista nameću pitanje zašto nije isto tako i u drugim životnim ostvarenjima i ambicijama? Kako to da već decenijama sportskim pobedama maskiramo društvene i ekonomske poraze? I kada ćemo se izboriti za finale normalnosti, prosperiteta i ljudskosti, po ugledu na sutrašnje finale rukometa, vaterpola i tenisa?

Dan uoči atentata, 4. aprila 1968, Martin Luter King održao je čuveni govor u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi, u znak podrške štrajku sanitarnih radnika. Štrajkači su nosili transparente sa natpisom: JA SAM ČOVEK!

Nepoznati napadači pokušali su juče da provale u stan na Banovom brdu,

U sredu, 23. januara 2019. godine u beogradskom Medija centru održana je konferencija za štampu jedne od ovdašnjih tabloidnih tvorevina - "Srpski telegraf".
Naziv konferencije je "Brutalne uvrede glumca Sergeja Trifunovića novinarki lista Srpski telegraf Ivani Žigić", a učestvovali su Ivana Žigić, Saša Milovanović, direktor i Boris Vuković, odgovorni urednik "Srpskog telegrafa". Takodje, na konferenciji je govorila i Ivana Vučićević, glavna urednica i direktorka Studija B.

Otišao sam na ovu konferenciju za štampu jednog srpskog tabloida da bih postavio 3 pitanja:

Za

Jedni kažu da je najteže biti rudar. Drugi pričaju da je najgore seljacima. A treći misle da je fabrički radnik najnezahvalniji životni izbor.

Međutim, sudeći po svemu, ovde je najgore, najteže i najnezahvalnije biti - roditelj.

Pred sam porođaj, zbog nemara ili zbog koruptivnosti lekara, možete da izgubite bebu.

Čim postanete roditelj, postoji opasnost da vam ukradu dete iz porodilišta, a vama kažu da je umrlo na porođaju.

Ako prođete te početne ispite, čeka vas niz sledećih u vidu pijanih vozača, loših profesora ili nezgodnih komšija.

Čekali smo i dočekali taj dugo najavljivan SPISAK MERA za oporavak privrede Srbije.

S pravom stručnjaci i sindikalci upozoravaju da su predložene mere samo predah radi vraćanja pristiglih rata kredita i kamata, a ujedno i šansa za uzimanje novih zajmova. Dakle, i dalje na delu imamo onu staru srpsku: seci uši, krpi dupe!