Već godinama se, izgleda uzalud, pitam ZAŠTO U OVOJ I OVAKVOJ SRBIJI ŽENE IMAJU MUDA, A MUŠKARCI NE!? Moj dragi kolega Vukan Simonović mi odgovara: "Dokurčilo im, eto zašto..." A Marija Jovanović dodaje: "Na žalost, izgleda da su se odavno pomešali lončići. Zato nam je tako kako nam je. Sva sreća, te su se mnoge prihvatile čuvanja tog "organa", bez koga će, ako se ovako nastavi, ubrzo sve biti urušeno. Ako već nije..."
Poslednji javni istupi glumica Mirjane Karanović i Vladice Milosavljević novi su dokazi da su ovdašnji muškarci obične šonje i da smo zbog toga daleko iza i ispod pobunjenih Grka, Turaka, Brazilaca...

U sredu, 16. maja 2018, u 12 sati, u Medija centru na Terazijama br. 3 biće održana promocija knjige i portala "STOP MOBINGU!" novinara Filipa Mladenovića (https://stopmobingu.wordpress.com/).

Na promociji će govoriti Marija Vukasović, pravna savetnica NUNS-a, Slaviša Lekić,

U senci Putina, Jelene Karleuše i glupirity šou programa odvija se svakodnevni rat za odbranu

U jednom od prethodnih blogova (08. 06. 2012.) pisao sam o odbijanju Republičke izborne komisije (RIK) da mi kao građaninu i kao novinaru omogući pregled glasačkih listića, posebno tzv. belih listića. Želeo sam da pročitam „bele listiće“ kako bih od najduhovitijih i najsatiričnijih komentara na njima napravio monografiju o monotoniji zvanoj – izbori.

Zbog ovog neshvatljivog postupka RIK-a, sa potpisom sekretara Veljka Odalovića, bio sam prinuđen da uputim žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, gospodinu Šabiću. I, evo, posle dva meseca borbe za slobodan uvid u „bele listiće“, RIK sa potpisom istog sekretara menja mišljenje.

Evo, uoči 5. oktobra stiže bar jedna lepa vest: bloger Nebojša Spaić izabran je za glavnog urednika NIN-a.

Nadam se da će Spaić od Nedeljnih Izvinjavajućih Novina uspeti da napravi Nedeljne Istraživačke Novine, dakle nedeljnik koji će na profesionalan, hrabar i šarmantan način istraživati najbolnije i najbitnije teme moderne Srbije.

Jedna od tema koja me stalno progoni, još od 9. marta 1991. godine, jeste naša politička elita, njena (ne)sposobnost da vlastiti

U trenucima osećaja besa, nemoći ili očaja, često sebe hvatam u potrazi za odgovorima na pitanje šta bih uradio "da sam ja neko i nešto u ovoj i ovakvoj Srbiji?".

Prvo bih kao priroritete Srbije proglasio 3 komparativne prednosti ove zemlje: hrana, energija i znanje. Igrao bih na te tri karte u međunarodnoj partiji ekonomskog i svakog drugog pokera.
Najpre bih stimulisao na raznovrsne načine odlazak nezaposlenog gradskog stanovništva na napuštena seoska imanja. Organizovao bih za njih stručnu pomoć u podizanju novih zasada voća, počev od jabuka i krušaka do trešanja

OTVORENO PISMO UPRAVNOM ODBORU i PROGRAMSKOM SAVETU JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RTS

Kada je nedavno onaj zločinac iz Velike Plane uhapšen zajedno sa još 4 saučesnika zbog prodaje crkotina, naša javnost je po ko zna koji put bila suočena sa groznim saznanjem da u ovoj zemlji JAVNO ZDRAVLJE nema ko da štiti. Toliko ministarstava, a pre svih ono zaduženo za poljoprivredu, toliko iz budžeta finansiranih inspektora, a

U 21h po njujorškom (3h po našem) gradjanski pokret „Occupy Wall street" organizovao je marš solidarnosti sa protestantima u kalifornijskom gradu Ouklend, koji su dan ranije suzavcem, gumenim mecima i š

ok bombama dobili jasnu, brutalnu poruku od blindiranih agenata  1% najbogatijih i najmoćnijih u SAD.

Scene policijskog terora neodoljivo podsećaju na kordone u Beogradu tokom antirežimskih protesta 1996/97. godine. Jedna od najbrutalnijih scena iz Ouklenda je kada Skota Olsena, veterana iz rata u Iraku, pogadja gumeni metak u glavu, zbog čega je prebačen u bolnicu sa dijagnozom - fraktura lobanje.

Vlast još uvek nema razuman odgovor na ovaj neposustajući pokret.Osim brutalne sile, koristi se i demagoškim objašnjenjima tipa - buka i nehigijensku uslovi u parkovima gde se demonstranti okupljaju i  ostaju ulogoreni u šatorima.

Jučerašnje skandalozno i sramotno