Od nekadašnja 4 stuba Srbije gotovo da ništa nije preostalo: SANU je kompromitovana, SPC je ponižena razdorom i svadjom vladika, list "Politika"  je u

U najnovijem, 83. broju satiričnog časopisa ETNA, koji godinama kreira i uredjuje Vesna Denčić (www.etna.dencic.com), objavljena je drama "1968.", čiju sam prvu verziju napisao još 1986, a poslednju krajem prošle, 2008. godine.

I u globalnom i u lokalnom smislu 1968. godina je bila prelomna. Studenti na ulicama Pariza, Beograda i ostalih evropskih gradova svojim protestima i buntovnim porukama UPOZORILI su na skoro sve što nam se dogodilo tokom proteklih 40 godina. Dvadesetak godina posle 1968. srušen je real-socijalizam padom Berlinskog zida, a

Kada su svojevremeno legendu srpske politike Nikolu Pašića novinari upitali šta misli o upletenosti svog sina u mućke sa šećerom, a to je bilo posle I svetskog rata, on je lakonski, da ne kažemo cinično, odgovorio: »Šta ćete, dete mnogo voli slatkiše!«. Kada su suprugu Slobodana Miloševića Mirjanu Marković novinari upitali otkud njenom sinu Marku toliko para, a to je bilo posle ratova u Hrvatskoj i u Bosni, ona je takodje lakonski, da ne kažemo cinično, odgovorila da je on to sve pošteno zaradio noseći - gajbe. A kada su šefa Djindjićevog kabineta Nemanju Kolesara

Nacoši ponovo dižu glave.

Opet bi da nam sišu krv, ali sada sa stilom, tj. sa slamkom.

******

U čemu je razlika izmedju običnog i velikog Srbina?

Prvi je izgoreo od sunca, a drugi od usijane glave!

*******

Foto-robot domaćeg političara: gore zvekan, dole mekan!

*******

Časne političare grize savest, a nečasne - nezavisni mediji!

*******

Šta je to žuta štampa?

Toalet papir posle upotrebe!

*******

Do juče ratni huškač, danas voditelj PINK televizije.

Ta savremena

Poslednja godina XX veka bila je za Srbiju hvatanje poslednjeg voza na relaciji prošlost - budućnost, odnosno Azija - Evropa. Dogadjaji od 5. oktobra 2000. zapravo su dovršen, zaokružen 9. mart 1991. Da se tokom devetomartovskih demonstracija na početku decenije išlo do kraja, odnosno da se posle osvajanja srpskog parlamenta krenulo i na zgradu RTS-a, tada TV Beograd, istorija Srbije ne bi bila toliko krvava i tragična kao u "godinama raspleta" koje su usledile.

Glavni akteri devetomartovskih "gibanja", pored opozicionih beogradskih intelektualaca, čiji je simbol bio

U ovom falš letu, koje je počelo kišurinama i bujicama, red je da se kaže neka reč o pravom letu!

Od svih godišnjih doba, leto je u političkom smislu najpoštenije i najiskrenije: tada se istina razgolićuje!

Pored gole istine, leto otkriva i kakav je čiji kvalitet. Na visokim letnjim temperaturama tačno se može razlikovati lako kvarljiva roba od one kvalitetetne i trajnije.

Leti je i mnogo usijanih glava. Ali, na sreću, te usijane glave više ne hrle na mitinge ili na front, kao nekada, već na najbližu plažu ili u hladovinu.

Leti se hvata debela

Te srede, 12. marta 2003. zatekao sam se poslom u Agenciji za mala i srednja preduzeća. Tokom sastanka u kancelariju je uletela jedna od službenica Agencije odsečno izgovorivši: »Pucali su na Djindjića!«. U prvom trenutku nisam poverovao, jer su ranije u čaršijskom opticaju često bile glasine o atentatu. Medjutim, novinarski poziv je uradio svoje: pozvao sam odmah svoju redakciju da proverim, i saznao da je vest o atentatu tačna.

Usledio je novi mentalni manevar: verovatno je to bio samo pokušaj atentata, tim pre što se nedavno, na auto-putu kod hale LIMES, već

Moj komšija, majstor Mile, koji mi već godinama popravlja bojler, ispričao mi je neobičnu priču: »Pre neki dan zvoni mi neko na vratima stana. Pogledam kroz špijunku, kad ono gospodja i gospodin u odelima i sa službenim tašnama u rukama. Pitam ko su, a oni kažu: 'Mi smo komisija.'

Otvorim ulazna vrata i pitam 'Kakva komisija?', a oni će na to: 'Mi smo komisija za ispitivanje porekla nemaštine! Mi ispitujemo kako to da ništa u životu niste stekli!' I stvarno, živim u stanu pokojnih roditelja, nemam vikendicu, nemam zemlju, nemam ni auto, ni devizni račun u banci.

Novinar Beograda 202 Filip Mladenović, kao jedan od učesnika na Javnom konkursu za izbor Glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "POLITIKA", protestovao je zbog neravnopravnog tretmana. Iako su uoči objavljivanja Javnog konkursa iz Upravnog odbora "POLITIKE" stigla uveravanja da će čitava procedura biti otvorena, demokratska i transparentna, na kraju se sve svelo na nekakvu komisiju, formiranu pod neobjašnjivim okolnostima, koja je napravila uži izbor kandidata bez ikakvog obrazloženja.
 
Zato je novinar Filip Mladenović Upravnom odboru "POLITIKE" uputio protest

MM & DB

Polovinu žurnalističke karijere duge 40 godina proveo sam kao novinar Radio Beograda: 2. Program Radio