Suma hrastova iznad kuce moje. Suma stara, prastara. Ni najstariji se ne secaju. Suma moja, mog detinjstva slika…

Malen sam jos bio kad mi je moj stari branio. A ja sam u inat hteo. I isao sam, krisom. Svakog dana sve dublje, sve dalje. Svakog dana novu sam avanturu smisljao. A pred vece sam se vracao kuci…pre oca, da ne bih batine dobio.

Kad sam momcic postao,

 

 

Osnivam partiju. Krajnje je vreme. Jer shvatam da nikome ne pripadam. Niko moje interese ne brani. E nece moci tako…

Partija ce okupljati sve nas jadne i nezasticene – pusace. Da, dosta je bilo ugnjetavanja. Dosta je bilo mrkih pogleda. Ako postoji pravda za Urosa, za gej-populaciju i ratne zlocince, onda ne vidim zasto bi mi pusaci bili u zapecku. Hocemo

 

 

Uvek sam voleo da gledam trash filmove. B,C,D i Y produkciju. Pa ti filmovi definitivno umeju da razvesele, da sat i nešto odvojenog vremena učine zanimljivim. Nije bitan žanr uopšte, bitan je stil...

 

Stiven Sigal, Čarls Bronson, Žan Klod Damdam...Dolf Lundgren, Čak Noris. Heroj do heroja. Pa njihove filmove sam gutao neverovatnom

***Nadjoh stari rokovnik, i u njemu nesto napisano mnogo, mnogo davno… ***

 

Sipao sam poslednju casicu viskija, stavio praznu flasu na sank i zamislio se.

Razmisljao sam kako sad ovaj barmen sto me sa smeskom gleda u sebi racuna koliki je njegov procenat od ove flase. Opet, verovatno je i gazda kafica srecan, jer ne desava se valjda svaki dan da jedan

 

Sunce sija, ptice cvrkucu a potok zubori

Momak i devojka se drze za ruke ispod jedne breze

Vetar nosi miris poljskog cveca

Dole, u mlinu, starac jedan pali svoju lulu

Putem prolaze trgovci, na magarcima teraju drva
prema selu

Cobanin pravi sebi frulu malim nozem

Krave mirno pasu pokraj puta

A ja dremam

 

 

Ima noci kad sam sam. Kad nema nikoga osim mojih misli da mi pravi drustvo. A one su gadan sagovornik. Ostar i bez dlake na jeziku. Kad pricam sa svojim mislima, uvek se uzasavam sebe, onoga sto nisam a jesam, onoga sto zelim a ne zelim. Ponekad pokusam da prevarim te misli…ali dzabe. One znaju sve, one kazu sve…one misle…

 

Znam, konfuzno

 

Hajde brate da se zarakijamo.

Nek topovi tuku. Nek kursumi lete. Neka straze vicu.

Nek ratuje kome se nocas ratuje

Meni se nocas sa tobom besedi…

Jel se secas ,onomad, kad smo bili klinci? Kad smo zajedno, bez razlike, za Bajram isli od kuce do kuce i trazili pare i kolace? Pa onda opet za Uskrs na jaja isli? Ko je tad

 

Dragi moj narode. Ovde vodja vas. Znam da me ne znate, znam da vam moje ime ne znaci nista. Dobio sam priliku kakva se ne dobija, te cu uciniti da me zavolite. Kako? Vrlo lako. Doneo sam par doluka, koje ce tu ostati i kad na vlasti ne budem bio…brzo ce to biti.

Prvo…od danas ukidam zavist. Nece vise niko moci da vas gleda i da vas potajno mrzi. Nema toga

 

“Lep momak, naocit, dobro situiran, obrazovan…trazi devojku radi braka…”

Tako cesto vidjen oglas u dnevnim novinama. Prosto covek da se zapita…pa idealan momak trazi devojku preko oglasa? Sutra malo. Bitno je ono sto fali. A fali jedno ali…u tom ali i onome sto sledi lezi razlog zbog koga ovaj momak srecu trazi preko novina…

Ta rec od tri slova ume da

Beli kamen ispred moje kuce gazili su mnogi. I zvani i nezvani. I znani i neznani. Gazili su, al’ ga zgazili nisu…

I opanci, i nadrndane vojnicke cizme. I cipele i bose decje noge. Gazili ga srecni, gazili tuzni. Neki su ga i sutirali, a neki sakupljali. Jer lep je, prelep…taj beli panonski kamen.

Blato ga je prljalo, krv ga u crveno bojila, kise su ga