NOĆNA STRAŽA

Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog

 

U svojim Pogledima Politika je 3. aprila 2017. objavila u sažetom obliku moje reagovanje na članak Snežane Kovačević o nepravedno lošem imidžu lovaca, objavljen u istim novinama od 12. marta. Kako je taj članak bio samo neposredni povod da se oglasim, stavljam na uvid javnosti

Prošle zime sam u Engleskoj bio svedok kako se nakon sedam dana hladnog talasa lovcima preporučuje da obustave lov, kako ne bi pucnjavom terali ptice u beg i nepotrebno trošenje kalorija, što im otežava ishranu, povećava utrošak energije i uopšte ih iscrpljuje i otežava preživljavanje nepovoljnog perioda. Kada hladni talas potraje 14 dana, dalji lov se zabranjuje u cilju pospešivanja preživljavanja. I potom se vratim u Srbiju, ispričam o tom sjajnom zakonskom rešenju prijateljima, uz pitanje kako da to unesemo u naše lovno zakonodavstvo?

I dobijem odgovor da u Zakonu o lovstvu ono stoji još od 1993, ali ga nadležni ne sprovode!

A pošto već znamo da orlovi ne idu dalje, osvrnimo se na one koje idu. Naime, BirdLife South Africa je iskoristio mundijal da promoviše diverzitet ptica svoje zemlje putem ovakvih bilborda (broj iza imena zemlje označava broj vrsta).

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko

Гост-аутор Милош Поповић

Птичарење је једна, не тако спортска дисциплина, која годинама окупља масу људи широм света, док је последњих године све већи и број ловаца на лептирске трофеје који око врата вешто носе мале, такозване close-focus двогледе. А комбинација оба „не тако спортска“ спорта? Хм... Што да не... Набавите добар двоглед за птице који уједно може да фокусира доста близу и на прагу сте да уђете у два паралелна универзума летећих сподоба!

Očekivano iznenađenje koje se ponavlja svakog proleća, bez našeg truda, valjda baš zato što se ne mešamo: juče se kod nas pojavila prva roda, a danas i prva ovogodišnja lasta!

Belu rodu je nad SZ Bačkom video Dejan Đapić, a seosku lastu nad Prokupljem Nenad Dučić.

Bele rode inače u Srbiju obično stižu oko 20.

Ovaj sneg nije od juče. Počeo je na jugu Srbije još oko božića, a do kraja januara, čitava Srbija je bila zavejana. To je (krivo)lovcima pružilo priliku za brojne progone pataka i gusaka iscrpljenih hladnoćom i nedostatkom hrane (led im hranu čini nedostupnom). Zakon o divljači i lovstvu taj rizik prepoznaje, pa kaže „zabranjuje se lov sve lovostajem zaštićene divljači  1) ako je ugrožena … snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...” ali se to nikada nije poštovalo. I nevladin sektor je već pokušavao da natera nadležne da zakon sprovode, što je prošlo bez rezultata, jer nije, kako rekoše, bilo raspisano vanredno stanje. E sad baš jeste!

...eko-turizam ima potencijal da otvori četiri puta više radnih mesta od lovnog turizma i da donese dvostruko veći prihod...

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Barandi da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno skrivaju ptice.

A ptice, naviknute na sportiste, nervozno poleću čim izađem iz kola. Isprva uočavam dve-tri vrste i svega nekoliko desetina obližnjih ptica. U daljini, sporim zamasima velikih krila leti siva čaplja i čini se da je to sve što ću videti.

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT 

Dve nedelje su prošle od početka popisa gnezda gačaca u Beogradu – dokle smo stigli? Do sada je devet brojača dostavilo 52 eBird izveštaja. Prikupljene su još uvek nepotpune, ali indikativne informacije o broju zauzetih gnezda, te broju i rasporedu gnezdilišnih kolonija.

Ljubazan plavokosi muškarac tridesetih godina sedi na podu tradicionalne okrugle blatne kolibe u predgrađu prestonice Bocvane, Gaboroneu. Naizgled bez razloga, većina Afrikanaca ga se plaši ili, tačnije, njegove profesije. On je sangoma.

Sangoma je vrsta "tradicionalnog iscelitelja" kako se danas nazivaju, ili vrača, kako

Gost-autor: Vesna Mečanin

U tradiciji zapadnih zemalja je odavno ukorenjana navika  pomaganja  pticama, ali i drugim vrstama koje nastanjuju isto područje. Skoro da  ne možete videti vrt bez hranilica za ptice u koja se postavlja raznovrsna hrana, a obavezna je i  kućica za gnežđenje, pojilište, kupalište, što doprinosi izgledu dvorišta i odaje utisak uređenosti, a prisustvo ptica daje poseban šarm uz neizbežne forme ozelenjavanja vrtova  koje su potrebne i pticama za sletanje, odmor i osmatranje. Tradicija hranjenja ptica prisutna  je i u strogo urbanim zonama i česte su terase u stambenim četvrtima, ali i poslovni centri gde se vide hranilice za ptice.