Malo o Romima i još ponešto, čemu?

/ 07.10.2010. u 15:59

Komentari: 79
Čitanost: 15238
/
Preporuke: 3168
/

Call me Ishmael

1. Davno je to bilo.

Letopisac beleži da su Rome tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija.

U velelepnom Parizu iz tog vremena bio je veoma poznat restoran „Raspućin" (Raspoutine), zbog „slovenske egzotičnosti", ma šta to moglo da znači. A istovremeno, bio je prilično poznat i restoran „Braće Jovanovića", koji su vodila dvojica Roma poreklom iz Srbije. Ne samo da se dobro jelo i pilo u tom restoranu, nego se, naravno, i slušala divna ciganska muzika (La musique tzigane), koja je, poslovično radnim i marljivim Francuzima, dušu razgaljivala uveče, onda kada su hteli da se malo opuste i oslobode dnevnih stresova. Ali i onima dokonima iz visokog društva, koji su, takodje, navraćali. Primetno su dolazili i Španci, uglavnom lorkijanske duše, najviše zbog dobre muzike, jer oni, koji znaju napamet mnoge stihove iz nezaboravnog „Romancero Gitano", umeju osetiti kako umilno i nežno cvile violine ciganske.

Sve u svemu, taj restoran je bio veoma posećivan i sve je dobro išlo. Vlasnici restorana, u svojim ranim četrdesetim godinama, svaki put kada su mogli, i sami su svirali, jer su bili vrsni violinisti. A ponekad su angažovali i svog oca, koji je već odavno uživao neprikosnoveni glas prvoklasnog muzičara, jednog od najboljih na balkanskim prostorima, a i šire.

Letopisac se, zapravo, najviše bavi ocem, odnosno njegovim shvatanjima u vezi sa restoranom koji su vodila njegova deca (tako je on zvao svoja dva sina, iako su oni već odavno bili odrasli ljudi). Iskreno, on se čudom čudio otkuda u njima tako vispren, poslovan duh, pošto su se pokazivali ne samo kao dobri muzičari (što je on umnogome smatrao svojom očinskom zaslugom), već i kao vešti poslovni ljudi. Jer, voditi otmen restoran u gradu kao što je Pariz nije ni malo jednostavan posao.

A u to davno vreme u Francuskoj je (još) važio franak. Po boljim restoranima dobro se jelo (niko nije mario za The Fast Food) i dobro pilo (niko nije mario za - pivo). Obožavala se umetnost, i nije se previše pridavalo značaja tehnološkim inovacijama koje, na odredjeni način, banalizuju život. U famozni Mulen Ruž (Moulin Rouge), na živopisnom Pigalu, išli su i rodjeni Parižani, a ne samo strani turisti, predvodjeni hordama bledolikih Japanaca. A, bogami, tada se uživalo i u vodjenju ljubavi, i nije se cenilo seksanje na brzaka (sam američki izraz „quickie" nije još, valjda, ni postojao).

Elem, letopisac beleži da se otac braće Jovanovića često nelagodno osećao kada je ostajao sam sa sobom, misleći na svoje sinove. Neke stvari mu nisu išle u glavu: „Moji sinovi su jako malerozni, da malerozniji ne mogu biti. Imaju otmen restoran u velikom gradu, imaju dobru klijantelu, često i iz visokog društva, ali su postali robovi svog restorana. Bože moj, oni nisu ono što su nekad bili; ponašaju se kao da više i nisu moju sinovi! To me čini jako nesrećnim. Pa kako bih mogao biti srećan i zadovoljan kada ih vidim, te moje sinove, kako svakog božjeg dana, osim nedeljom, ostaju do sitnih sati ujutru, poslužujući goste, ili svirajući. I što su ubedjeni da su sposobni da vode kafanske poslove, i da lepo zabavljaju goste. Povremeno, sviram i ja kod njih. Tako, baš pre neko veče, jedan Francuz, sredovečni gospodin u društvu lepe dame, plati večeru 4.800 franaka! To sam svojim očima video. I čudio se, jer to je stvarno veliki iznos za jedan kafanski provod. Posle pitam jednog od mojih sinova - šta su to dvoje jeli i pili kada su toliko platili za večeru. A sin mi kaže: 'Jeli su kavijar i pili šampanjac. I uživali u dobroj muzici. Nije to ništa, ćale, mnogi dolaze kao i oni, i ne žale da dobro plate, ako se lepo provedu'".

Letopisac se i dalje bavi jadikovanjem oca: „Ciganima je greh oduzeti siromaštvo. Oni su najsrećniji u tom svom siromaštvu. Bogati Cigani nisu srećni ljudi. Nemaju životnog cilja, nemaju više zbog čega da se bore. Siromaštvo nije teško ako nije beda. Prava beda je živeti - a ne znati zbog čega se živi. A kada Cigani udju u lukrativni biznis, onaj koji donosi veliku zaradu, oni gube sebe, gube svoju prirodu. Čemu sve bogatstvo ako čovek duši svojoj naudi? Ja se sećam kako sam se malerozno osećao kada sam, nekim slučajem, bio došao do većih para, skoro 200.000 franaka. Blesav osećaj! Kako onda da sviram nekome za deset franaka!? A ako mu ne sviram, gubim samoga sebe... Znam, znam da nisu svi ljudi isti, pa nisu ni svi Romi isti, ali to me ne teši, jer mislim da se većina Roma oseća kao ja. Gledajući svoje sinove kako obrću velike pare pitam se, očinski, da li su srećni ljudi. Mislim da nisu. Oni više ne žive, već se pate radeći mnogo, a da toga nisu svesni. To vidim kada kod njih sviram. Sve pare što zarade ulažu u restoran. Pa dokle tako? A ranije su lepo živeli: svirali su, ne samo po svadbama i na drugim veseljima, već su imali i svoje koncerte, pa su dobro zaradjivali... A ovo sada?!"

Da, da. Bogati ljudi, bilo koji, bilo gde, mogu biti nesrećnici. Pritom, sreća je ako su, bar, muzikalni, jer se sa muzikom u duši lakše živi.

2. Call me Ishmael. To su,kao što pretpostavljam da znate, početne reči knjige „Mobi Dik". Koliko lepote ima u samo tri obične reči, sa kojima je Herman Melvil, pre 150 godina, započeo tu svoju nezaboravnu knjigu! Na to me je nedavno podsetio književnik Majkl Kaningem, koga sam ja, mada usputno, pominjao u mom blogu od prošlog (veselog) četvrtka, „Pružiti ruku gejevima, čemu?"

Često se dogadja da književnik najbolje razume drugog književnika, pa se Kaningem sa simpatijama seća velikana Melvila. Naime, on smatra da je za jezik koji se koristi u pisanju romana, pored osećaja za značenje reči, veoma važan i osećaj za muziku. Tako u Call me Ishmael Kaningem vidi lepotu u milozvučnosti koju proizvode pravilno poredjani samoglasnici, kao i slova „l". (Navodi da ima lepote i u italijanskom „Chiamami Ismaele", opet zbog zvučnih samoglasnika, a i zato što su tri „m" lepo pozicionirana). S tim u vezi, Kaningem zaključuje da se Call me Ishmael nikako ne bi moglo zameniti, recimo, sa „Call me Arthur", ili „Call me Bob".

Ja setno dodajem: Call me Ishmael ne bi se moglo zameniti ni sa „Call me Vladimir". Bez veze!

Što bi rekli Francuzi: C'est la vie. Tako se živi.

Atačmenti

Gitanes cigarete.jpg / 17.25 / KB image/pjpeg
melville_post_stamp.jpg / 199.84 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (79)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

libkonz 16:38 07.10.2010

Da li samo ciganima?

Davno je rekao jedan moj prijatelj, ne znam od koga je pokupio misao: Koliko god da poseduješ novac, takođe i novac poseduje tebe.

vladimir petrovic 16:58 07.10.2010

Re: Da li samo ciganima?

Libkonz
... Davno je rekao jedan moj prijatelj, ne znam od koga je pokupio misao: Koliko god da poseduješ novac, takođe i novac poseduje tebe.

Za prvoga:

Ovu sliku, „Zaspala ciganka“, Carinika Rusoa (Henri Rousseau le Douanier: La Bohémienne endormie), na mesečini, sa fantazmagoričnim lavom, neki smatraju jednom od najlepših slika naivnog slikarstva XX veka.

Don Salieri 04:31 08.10.2010

Re: Da li samo ciganima?

Distribution of the Romanies in Europe based on self-designation.

Distribution of the Romani people in Europe (2007 Council of Europe "average estimates", totalling 9.8 million)
* The size of the wheel symbols reflects absolute population size
* The gradient reflects the percent in the country's population:

Srecko Sekeljic 16:47 07.10.2010

Kolekcija jesen/zima 2010/2011.

„Ciganima je greh oduzeti siromaštvo. Oni su najsrećniji u tom svom siromaštvu. Bogati Cigani nisu srećni ljudi. Nemaju životnog cilja, nemaju više zbog čega da se bore. Siromaštvo nije teško ako nije beda. Prava beda je živeti - a ne znati zbog čega se živi.

Ma da, Cigani sami vole da budu siromašni:

Danas pre podne Direkcija za građevinsko zemljište uz asistenciju policije počela rušenje objekata u Vojvođanskoj 25, u kojima je privremeno živelo 36 Roma.

Samo 15 minuta i nekoliko pokreta bagerom Direkcije za građevinsko zemljište bilo je dovoljno da kuće 36 ljudi pretvori u šut.

"Nemamo gde da idemo, ovde ćemo da ostanemo. Nemam gde, četvoro dece školujem, samostalna sam majka, nemam gde da idem", rekla je Leposava Aleksić.

Četvoro dece, samohrana majka, bez krova na glavom, jesen/zima 2010/2011 - ova Ciganka baš zna zbog čega živi!

BTW, dobro je što je odmah na početku autor naglasio da u ovom postu Ciganin pežorativni smisao. E onda je OK.

vladimir petrovic 17:17 07.10.2010

Re: Kolekcija jesen/zima 2010/2011.

Srecko Sekeljic
... dobro je što je odmah na početku autor naglasio da u ovom postu Ciganin pežorativni smisao. E onda je OK.

Nisam to naglasio.

Sve ste vi to pogrešno shvatili.

Umberto Eko, kada naidje na nekog ko notorno shvata stvari pogrešno, citira izreku Bernara Šoa (Bernard Shaw): "За играње голфа није неопходно да будете глупи, али помаже".

Nadjite drugo mesto za lečenje frustracija.

Srecko Sekeljic 19:22 07.10.2010

Re: Kolekcija jesen/zima 2010/2011.

... dobro je što je odmah na početku autor naglasio da u ovom postu Ciganin pežorativni smisao.

Htedoh da napišem da je autor "naglasio da u ovom postu Ciganin nema pežorativan smisao". Međutim, greškom sam izostavio ključnu reč: nema. Izvinjavam se zbog frojdovske omaške.

A omaška je frojdovska zato što lično ne verujem da korišćenje pežorativnog izraza za nacionalnu grupu može biti opravdano opaskom poput: "Rome su tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija". Nije reč Ciganin u međuvremenu postala pežorativna, već je oduvek to i bila. I pritom, ovde govorimo srpskim jezikom i o srpskom jeziku, a ne o španskom ili engleskom, gde konotacije mogu biti drugačije. Odgovarajuća paralela u stranom jeziku je podatak da su američki političari tokom '70-ih još uvek koristili reč Nigger. Oni su tada smatrali da je ta reč bila prihvatljiva, iako jeste bila i ostala pežorativna, kao i reč koju vi koristite u vašem postu.

Ali nije samo do reči, da ne ispadne da neko ovde cepidlači. U vašem tekstu vi reprodukujete jedan temeljan negativan kliše o Romima, da je njima "greh oduzeti siromaštvo" i da su oni "najsrećniji u tom svom siromaštvu". Voleo bih da se potrudite da razumete šta je pogrešno u toj predrasudi i kakve posledice takva predrasuda ima na konkretan život Roma u Srbiji. Ne govorim ovde o romatičarskoj fantaziji o čergi kao idealu (ali idealu za Rome, dok svi mi ostali više volimo kućno ognjište). Ja sam vam samo predočio u kakvom je kontrastu ovaj tekst sa tipskim problemom romske populacije ovde u srpskom govornom području, za koje je vaš tekst pisan - a taj problem se tiče gole egzistencije ovih ljudi. Ne mislim da vi ikoga mrzite, naprotiv! Ali svakako niste dovoljno dobro odmerili kontekst u kojem objavljute ovakav tekst, jer on u ovoj formi doprinosi učvršćivanju negativnih stereotipa o jednoj etničkoj grupi, koja je marginalizovana i ugrožena.

Sartr sve vrste spisatelja, pa i vas kao blogera, s pravom opominje da je pisanje uvek angažovano, čak i kada autor nema eksplicitnu nameru da pruži bilo kakvu društvenu kritiku ili apologiju. Proza je u svojoj suštini utilitarna: pisanje uvek ima posledice na društvo, a piščeve reči su jednako ubojite kao oružje. Nevolja je u tome što spisatelji, uključujući tu i blogere, često zanemaruju uticaj svojih reči na svest svojih čitalaca i, posledično, na društvo u celini. Žao mi je što ste tako olako, bez dovoljno promišljanja, obradili tako ozbiljnu temu, kao što je pitanje Roma. Pa makar to opravdavali naivnošću larpurlartizma.

Umberto Eko, kada naidje na nekog ko notorno shvata stvari pogrešno, citira izreku Bernara Šoa (Bernard Shaw): "За играње голфа није неопходно да будете глупи, али помаже".

A za objavljivanje tekstova je potrebno odgovorno odmeriti težinu svake reči. Uostalom, moju referencu na položaj Roma u društvu u kojem vi objavljujete tekst o Romima, shvatili ste notorno pogrešno.

Nadjite drugo mesto za lečenje frustracija.

Zaista me frustrira činjenica da su čitave populacije, kao što je romska, u jednom demokratskom društvu sasvim ozbiljno marginalizovane i egzistencijalno ugrožene. A to stanje u društvu lečim tako što na njega ukazujem gde god naiđem na reprodukovanje negativnih predrasuda, koje ovu populaciju održava na margini. Vaš blog post je upravo to mesto.

vladimir petrovic 21:01 07.10.2010

U nečistom srcu Gospod ne stanuje

Srećko,
Evo, odgovoriću vam još jednom.

Ovo nije mesto za vaše frustracije tipa:

Zaista me frustrira činjenica da su čitave populacije, kao što je romska, u jednom demokratskom društvu sasvim ozbiljno marginalizovane i egzistencijalno ugrožene. A to stanje u društvu lečim tako što na njega ukazujem gde god naiđem na reprodukovanje negativnih predrasuda, koje ovu populaciju održava na margini

Vi ste me razumeli na pogrešan način, ponavljam.

Žao mi je što izvlačite iz konteksta stvari da biste ukazali na nešto što ne stoji

U vašem tekstu vi reprodukujete jedan temeljan negativan kliše o Romima

jer, to nije bila moja namera pri pisanju ovog bloga. Znam ja da je, generalno govoreći, problematika Roma danas (ne samo u Srbiji nego i šire) veoma kompleksna, time se sada intenzivno bavi EU, ali moja namera nije bila da O TOME raspravljam večeras, već da iznesem jedan segmentić iz pisanja od pre pola veka, koji daje jedno vidjenje, uz puno pozitivnih konotacija. I da govorim o muzici, i doprinosu Roma svetskoj umetnosti, itd.

Vaš prilaz djonom me podseća na kardinala Rišeljea (Armand Jean du Plessis de Richelieu), i na njegove famozne reči: "Dajte mi dve rečenice iz bilo koje knjige, a ja ću već naći razloge da obesim pisca".

Da se našalim na svoj račun: Treba li obesiti blogera?

Jer, iz svakog teksta možete nešto izvući i manipulisati onako kako vama odgovara. Ali ja vam tu neću poslužiti za partnera u polemici.

Take it easy!

docsumann 17:00 07.10.2010

Da li

je i gipsy pežorativan naziv?

Don Salieri 08:23 08.10.2010

Re: Da li

aleksanadar 17:22 07.10.2010

Најбоља понуда

voditi otmen restoran u gradu kao što je Pariz...

Ту бих пронашао себе!

bio je prilično poznat i restoran „Braće Jovanovića"...

Па, Владимире, шта кажеш? Зар да Јовановићима дамо предност?

Ти би, као вештији, водио посао и финансије, а ја... снашао бих се некако.

vladimir petrovic 17:40 07.10.2010

Re: Најбоља понуда

Aleksanadar
... а ја... снашао бих се некако.

Kaže se da su veliki oni koji se rode s muzikom u duši.

Evo jedne muzičke numere iz mnogopoznatog filma "Cigani lete u nebo", tek da se podsetimo:

aleksanadar 17:59 07.10.2010

Re: Најбоља понуда

Имао сам овако нешто на уму:

mirelarado 19:25 07.10.2010

Re: Најбоља понуда

Узгред, и већ овде споменути Еко сматра да је реченица којом почиње Моби Дик један од најлепших, како се то стручно каже, incipit-а у светској књижевности, како због звучности, једнако тако и због наративне умешности, јер њоме писац уводи и загонетног приповедача који ће нам пренети причу. Цитирао ју је и у Лоани, што ти, Владимире, свакако знаш.

П.С. Леп пост и лепа музика.

vladimir petrovic 21:33 07.10.2010

Re: Најбоља понуда

Mirelarado
...Узгред, и већ овде споменути Еко сматра да је реченица којом почиње Моби Дик један од најлепших, како се то стручно каже, incipit-а у светској књижевности, како због звучности, једнако тако и због наративне умешности, јер њоме писац уводи и загонетног приповедача који ће нам пренети причу.

Meni je zato bilo mnogo milo kada sam video da je u članku Majkla Kaningema (dao sam link) to vidno istaknuto, jer je u pitanju izuzetno lepa početna rečenica. Možda ni sam Melvil, kada ju je napisao, toga nije bio svestan, ali danas mnogi ukazuju da je to bio pun pogodak.

Evo podsećanja na Ticijana (Ticiano Vecellio), koji je davno, negde oko 1510. godine, napravio sliku "Ciganska madona":

bojan ljubomir jugovic 17:28 07.10.2010

+

Oj nje budite, tumen man maladova,
Oj paka solnisko, romale nji zajdjot.

Aj ljuba, daruli cacoj dane
Oj paka solnisko, romale nji zajdjot.

Gj derci derci, sivones kher volja
Jo vili,djav, e bah tedolja.

vladimir petrovic 17:45 07.10.2010

Re: +

bojan ljubomir jugovic
... romale nji zajdjot.

Hvala, Bojane.

Romi su često bili inspiracija umetnicima, kako književnicima, tako i slikarima, muzičarima, sineastima i drugima.

Evo "Ciganskog logorovanja" od Van Goga (Vincent Van Gogh: Les roulottes campement de Bohémiens):

ivana23 18:04 07.10.2010

***

Kada vam neko iz Španije ili Portugalije kaže da ličite na "gitano" ili "gitana" (doslovno "Ciganin", odnosno "Ciganka" ), dao vam je neviđeni kompliment! U Španiji reč "Ciganin" se izgovara sa ponosom, i označava "nekog ko je strastven, dobar ljubavnik, izražajnih crta lica, odličan zavodnik, tj. zavodnica, šarmer". Ni trunke negativne konotacije.

I takođe, svi pripadnici te etničke grupe se izuzetno ponose svojim poreklom i ne propuštaju da naglase da nisu Španci, već Cigani. Nikako ne "Romi", jer to je uvredljiv pojam i ima negativne asocijacije. Antonio Banderas uvek sa ponosom ističe da je "strastveni Ciganin" i u svom restoranu u rodnoj Malagi ima cigansku zastavu.

B92 - Putovanja

vladimir petrovic 18:15 07.10.2010

Re: ***

Ivana23
... Kada vam neko iz Španije ili Portugalije kaže da ličite na "gitano" ili "gitana" (doslovno "Ciganin", odnosno "Ciganka", dao vam je neviđeni kompliment! U Španiji reč "Ciganin" se izgovara sa ponosom, i označava "nekog ko je strastven, dobar ljubavnik, izražajnih crta lica, odličan zavodnik, tj. zavodnica, šarmer". Ni trunke negativne konotacije.

I takođe, svi pripadnici te etničke grupe se izuzetno ponose svojim poreklom i ne propuštaju da naglase da nisu Španci, već Cigani. Nikako ne "Romi", jer to je uvredljiv pojam i ima negativne asocijacije. Antonio Banderas uvek sa ponosom ističe da je "strastveni Ciganin" i u svom restoranu u rodnoj Malagi ima cigansku zastavu.

Hvala, Ivana.
Upravo sam se i ja osećao tako, kada sam, pišući ovaj blog, davao linkove na Lorku, jer u njegovom stvaralaštvu baš mnogo volim to njegovu cigansku dimenziju, njegov punokrvan osećaj za lepotu Cigana i za njihov način življenja.

Eh, Las gitanas

vladimir petrovic 18:20 07.10.2010

Re: ***

Ivana23
... Antonio Banderas uvek sa ponosom ističe da je "strastveni Ciganin" i u svom restoranu u rodnoj Malagi ima cigansku zastavu.

Evo ciganske (romske) zastave

i reči himne, koju je komponovao Žarko Jovanović

Their national anthem is:

OPRE ROMA

Gyelem, gyelem, longone dromensa,
Maladilem bakhtale Romensa.
A, Romale, katar tumen aven,
E tsarensa, bakhtale dromensa.
A, Romale,
A, Chhavale.
Vi mansa su bari familiya,
Mudardala e kali legiya;
Aven mansa sar e lumnyatse Roma
Kai phutaile e Romane dromensa.
Ake vriama, usti Rom akana,
Amen Khudasa misto kai kerasa.
A, Romale,
A, Chhavale.

English translation by Dr. Rishi, from Roma.

I travelled, travelled long roads,
Everywhere meeting happy Gypsies.
Oh Gypsies, where do you come from?
With tents on this happy road?
Oh Gypsies,
Oh my Gypsy boys.
Once I had a great family,
But they were killed by the Black Legion;
Come with me, all Gypsies of the world,
Help swell the Gypsy roads.
Now is the time, rise up Gypsies,
We will rise high through action.
Oh Gypsies,
Oh my Gypsy boys.

---Anthem of the World Romani Congress, composed by Jarko Jovanovic to a traditional melody.

ivana23 18:37 07.10.2010

Re: ***

Gospodja Klara 18:08 07.10.2010

Manouche

Mada meni maaalo više leži ovaj aranžman:

maksa83 23:33 07.10.2010

Re: Manouche

Mada meni maaalo više leži ovaj aranžman:

Que me veut cette fille, oh sacrée gonzesse...

Nasuprot mojoj smernoj i besporočnoj prirodi, mogu da se zamislim kako uz ovo prekomerno pijem i lumpujem...

Gipsy punk, kako odoleti.

vladimir petrovic 17:13 08.10.2010

Re: Manouche

Maksa83
...Que me veut cette fille,

Baš se pitam gde si ovo izbunario?!

Ovo "Que me veut cette fille" (Šta hoće ova devojka od mene?) podseti me na Tolstoja. On je veoma voleo muziku, te je rado dovodio obdarene klaviriste da sviraju kod njega, u Jasnoj poljani. Umeo je da prepozna dobru muziku, tako da se jednom toliko uzbudio slušajući neko dobro izvodjenje, da je ustao, otrčao u svoju sobu, otvorio dnevnik i, zaplakavši se, zapisao ove famozne reči: "Que me veut cette musique?". Šta mi radi ova muzika!
Zaplakati prilikom slušanja dobre muzike, valjda, nije retkost.

A ovo drugo što kažeš

... Nasuprot mojoj smernoj i besporočnoj prirodi,

podseti me, takodje, na nešto. Da je čovek smeran, to je još u redu, ali ovo o besporočnoj prirodi navodi čoveka da pomisli da bi ti, da si žensko, mogao da pretenduješ, Bože me oprosti, na bezgrešno začeće.

Kažu da se to može dogoditi, jednom u dva milenijuma, he, he, he...

A ovo je ono pravo

...mogu da se zamislim kako uz ovo prekomerno pijem i lumpujem...

Da, lepo je to kada ponekad, samo ponekad, čovek može sebi priuštiti da "prekomerno pije i limpuje"...

Što ne krene bolje majci Srbiji, pa da ljudi češće osećaju potrebu (i mogu sebi priuštiti) da lumpuju, uz piće, naravno.

nsarski 17:35 08.10.2010

Re: Manouche

Baš se pitam gde si ovo izbunario?!

Ovo "Que me veut cette fille" (Šta hoće ova devojka od mene?) podseti me na Tolstoja.

Esta mujer que standa? (Napregni mozdane celije, Horatio:))).

docsumann 17:49 08.10.2010

Re: Manouche

On je veoma voleo muziku, te je rado dovodio obdarene klaviriste da sviraju kod njega, u Jasnoj poljani

Da, kažu da je toliko ocrnio Stravinskog da je ovaj poslije toga upao u tešku psihičku krizu ... i alkoholizam, naravno.

vladimir petrovic 18:20 08.10.2010

Re: Manouche

Nsarski
Esta mujer que standa?

Ne baš!

I mean what I say and I say what I mean.
(ne sme se prevideti, u francuskom, ono ME)

Napregni mozdane celije, Horatio:))).

Ma naprežem, i zbog nekih drugih stvarčica. Smršao sam vidno u poslednje vreme, to je valjda zbog toga, he, he, he...

Call me Ishmael!

vladimir petrovic 18:35 08.10.2010

Re: Manouche

Docsumann
... Da, kažu da je toliko ocrnio Stravinskog da je ovaj poslije toga upao u tešku psihičku krizu ... i alkoholizam, naravno.

Ma genijalci su teški!
Znao je on ocrniti na mrtvo (ako ostavimo po strani jadnu suprugu Sofiju) kako mrtve (Šekspira) tako i žive (bio je grub, recimo, i prema čovečnom Turgenjevu, koji ga je, svojim finim manirima, smirivao svaki put kada su se vidjali, mada je to bilo retko).

A to što je Stravinski pao u psi'ičku krizu, bilo je šteta. Ovo drugo nije; Rusi se, kažu, prilično olako odaju alkoholizmu i kada su u pitanju manji razlozi nego situacije u kojima prime kritiku od nekog iole genijalnog čoveka.

Znam jednog Srbina koji se odao alkoholizmu - jer mu je žena mnogo zvocala...

maksa83 21:02 09.10.2010

Re: Manouche

Ne baš!

I mean what I say and I say what I mean.
(ne sme se prevideti, u francuskom, ono ME)

Pižone ne daj da te nsarski defokusira, to "que me veut..." je - mada ume da sagori mozak - ipak efemerno pitanje.

Akcenat je na "sacrée gonzesse".

Fokusiraj se na to i život će ti biti pjesma. Nekad 'vaka nekad 'naka, ali svakako - pjesma.

angie01 18:18 07.10.2010

izvini,

bat aj didnt get d pojnt!

Ciganima je greh oduzeti siromaštvo. Oni su najsrećniji u tom svom siromaštvu. Bogati Cigani nisu srećni ljudi. Nemaju životnog cilja, nemaju više zbog čega da se bore. Siromaštvo nije teško ako nije beda. Prava beda je živeti - a ne znati zbog čega se živi. A kada Cigani udju u lukrativni biznis, onaj koji donosi veliku zaradu, oni gube sebe, gube svoju prirodu. Čemu sve bogatstvo ako čovek duši svojoj naudi?

I meni ovaj deo nekako zvoni i bode ochi-narochito shto su danas ponovo iselili Rome iz njihovih nelegalnih, sirotinjskih domova- jer su oni pogodni za sprovodjenje zakona, pa mi ovaj citat dodje k'o blagoslov i dodatno objashnjenje.

ps- nemam trenutno nikakvih frustracija, koje bi ovim putem lechila ovde i sve sam najdobronamernije napisala.

vladimir petrovic 18:32 07.10.2010

Re: izvini,

Angie
--bat aj didnt get d pojnt!

Ciganima je greh oduzeti siromaštvo....

Preneo sam jedan stav, stav Letopisca.
Naime, naglašeno sam stavio da se radi o davnom vremenu, te naveo da to nisu MOJE REČI, već navodjenje tudjih reči, reči jednog Letopisca, na koga sam naišao.

O tome da li i kako neko razume izneto u ovom današnjem trenutku može se diskutovati, kao i o ostalim postavkama u blogu, uključujući i deo o Melvilu.

As simple as that.

ps- nemam trenutno nikakvih frustracija, koje bi ovim putem lechila ovde i sve sam najdobronamernije napisala.

Onaj ko hoće da povezuje delove iz ovog bloga sa sadašnjom akcijom, recimo, gradonačelnika Beograda D. Djilasa prema Romima ispod Gazele ili sa tegobama Roma drugde u Srbiji, nije dobronameran.

To vodi u dnevno politikantstvo, a ja izbegavam takve blogove.

angie01 18:37 07.10.2010

Re: izvini,

Onaj ko hoće da povezuje delove iz ovog bloga sa sadašnjom akcijom, recimo, gradonačelnika Beograda D. Djilasa prema Romima ispod Gazele ili sa tegobama Roma drugde u Srbiji, nije dobronameran.

ja ti rekoh kako mi zvuchi-stav Letopisca, koji si ti odabrao, pa iz pretpostavke, da si imao neku drugu nameru-pitah-koju?

samo toliko, a ti uzmi kako ti drago!

Jukie 19:28 07.10.2010

Re: izvini,

angie01
bat aj didnt get d pojnt!Ciganima je greh oduzeti siromaštvo. Oni su najsrećniji u tom svom siromaštvu. Bogati Cigani nisu srećni ljudi. Nemaju životnog cilja, nemaju više zbog čega da se bore. Siromaštvo nije teško ako nije beda. Prava beda je živeti - a ne znati zbog čega se živi. A kada Cigani udju u lukrativni biznis, onaj koji donosi veliku zaradu, oni gube sebe, gube svoju prirodu. Čemu sve bogatstvo ako čovek duši svojoj naudi?I meni ovaj deo nekako zvoni i bode ochi-narochito shto su danas ponovo iselili Rome iz njihovih nelegalnih, sirotinjskih domova- jer su oni pogodni za sprovodjenje zakona, pa mi ovaj citat dodje k'o blagoslov i dodatno objashnjenje.ps- nemam trenutno nikakvih frustracija, koje bi ovim putem lechila ovde i sve sam najdobronamernije napisala.

Pa Romi i Cigani nisu isto.

Cigani su po definiciji siromašni, šetaju izmučenu mečku Božanu, prose, džepare, gataju, vrše egzorcizam po gsbu arlaukanjem uz zvuke harmonike itd. dakle bave se nekim creepy zanimanjima pa ih se ostali ljudi klone. Ako požele da ih se ljudi ne klone, onda se bave muziciranjem na proslavama. To je ekološka grupacija.

Romi su pripadnici jednog naroda (kod nas delimično prepoznatljivog po određenim crtama lica sličnim indijskim, ali razblaženim transferom gena iz slovenske populacije), često pričaju jednu ili više varijanti posebnog romskog jezika, ali ne moraju, i mogu da se bave raznim normalnim zanimanjima: lekar, pekar, nastavnik, glumac, nezaposleni na tržištu rada, automehaničar, frizer, bravar itd. Isto kao npr. Srbi.
Rom nije zanimanje ni stil života.

Cigani koji su prikazani u npr. Kasandri uopšte fizički ne liče na Rome koji žive kod nas.

Srecko Sekeljic 19:36 07.10.2010

Re: izvini,

Onaj ko hoće da povezuje delove iz ovog bloga sa sadašnjom akcijom, recimo, gradonačelnika Beograda D. Djilasa prema Romima ispod Gazele ili sa tegobama Roma drugde u Srbiji, nije dobronameran.

To vodi u dnevno politikantstvo, a ja izbegavam takve blogove.

Pisati o ugroženoj populaciji kao što je to romska, a nemati u vidu implikacije iznesenih stavova po položaj Roma, prosto je neodgovorno.

Ko god uvidi ovakav propust autora, svoju dobru nameru će da dokaže upravo tako što će ukazati na karakter i posledice tog propusta.

libkonz 19:43 07.10.2010

Re: izvini,

Pisati o ugroženoj populaciji kao što je to romska, a nemati u vidu implikacije iznesenih stavova po položaj Roma, prosto je neodgovorno.

Ko god uvidi ovakav propust autora, svoju dobru nameru će da dokaže upravo tako što će ukazati na karakter i posledice tog propusta.

Kakvo foliranje! Već mi je odavno muka raznih "boraca za ljudska prava" i raznih mlatača prazne slame. Ovakvo licemerje se retko viđa. Kakve veze imaju prava Cigana sa ovim LEPIM tekstom?
Što se tiče imena Cigani: Pitao sam nekoliko svojih poznanika CIGANA da li su Romi ili Cigani i SVI (naglašavam SVI) su rekli da su CIGANI i da se oni koji se izjašnjavaju kao Romi stide toga što su CIGANI. Na isti način sam pitao poznanike Albance da li su Albanci ili Šiptari i SVI su rekli da su Albanci, a da je šiptar uvredljiv izraz. I Nikada, ni na blogu ni u životu ne koristim izraz Šiptar.
Dokle bre više prenemaganje i foliranje ???

Srecko Sekeljic 19:46 07.10.2010

Re: izvini,

Ovakvo licemerje se retko viđa. Kakve veze imaju prava Cigana sa ovim LEPIM tekstom?

Ponekad prosto ne treba trošiti reči.

libkonz 19:55 07.10.2010

Re: izvini,

Ponekad prosto ne treba trošiti reči.

e, mnogo ti hvala što si nas poštedeo novih bisera.

angie01 20:31 07.10.2010

Re: izvini,

Rom nije zanimanje ni stil života.

ju mast bi kiding!

Gospodja Klara 18:27 07.10.2010

Novac

A u to davno vreme u Francuskoj je (još) važio franak.

Francuzi se ne odriču lako tih davnih vremena, te i dan današnji ispod svake cene ili fiskalnog računa (izraženih, naravno, u evrima) stoji cena u francima. Ovo će biti praksa do 2012. i do tada će i dalje biti u opticaju i stara valuta (u pitanju su samo papirne novčanice).

vladimir petrovic 18:35 07.10.2010

Re: Novac

Gospodja Klara
... Francuzi se ne odriču lako tih davnih vremena, te i dan današnji ispod svake cene ili fiskalnog računa (izraženih, naravno, u evrima) stoji cena u francima. Ovo će biti praksa do 2012. i do tada će i dalje biti u opticaju i stara valuta (u pitanju su samo papirne novčanice).

Hvala na ovoj umesnoj dopuni.

Evo podsećanja na jednu lepu Modiljanijevu sliku/litografiju sa nazivom "Ciganka sa bebom" (La gitane à l'enfant)

aleksanadar 19:29 07.10.2010

* * *

Rome tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija.

Некад бејах Циганин, а сада сам Ром.
Каква дивна промена у животу мом.
Ал’ сада нам стижу весели саборци.
Јуче били Срби данас Црногорци.
Мене то не занима, ја терам по свом.
Ја сам Србин, Циганин, Црногорац, Ром...

Б. Ц.

docsumann 19:43 07.10.2010

Re: * * *

Ја сам Србин, Циганин, Црногорац, Ром...

čovjek moj

aleksanadar 07:59 08.10.2010

Re: * * *

čovjek moj

mi smo ljudi cigani sudbinom prokleti
uvijek netko oko nas dodje pa nam prijeti

jinks 19:42 07.10.2010

Nisam puno

ciganske muzike čuo u životu, ali od onoga što sam čuo najviše mi se svidelo sviranje jednog poznatog ciganskog madjarskog rumunskog cimbaliste.

Mada i gitaru lepo sviraju, i violinu ... harmoniku ne baš toliko, izgleda da im ne leži iz nekog razloga.

Izgleda da im dobro leže baš žičani instrumenti iz nekog razloga, ko će ga znati zašto.

docsumann 19:51 07.10.2010

Re: Nisam puno

Izgleda da im dobro leže baš žičani instrumenti iz nekog razloga, ko će ga znati zašto.

eh da, kao što crncima "leže" udaraljke

Unfuckable 19:58 07.10.2010

moć

gedza.73 20:06 07.10.2010

Baš

lep blog.

Oni više ne žive, već se pate radeći mnogo, a da toga nisu svesni.

myredneckself 22:35 07.10.2010

Re: Baš

Po boljim restoranima dobro se jelo (niko nije mario za The Fast Food) i dobro pilo (niko nije mario za - pivo).

Znači, vinopija!?

vladimir petrovic 22:59 07.10.2010

Raičkovićev Vladimir-Ciganin

Stevan Raičković

Uvaženi blogokolega PB podsetio me je da je po jednom mom imenjaku, Vladimiru, Stevan Raičković napisao jednu od najlepših pesama/balada na srpskom jeziku, koja počinje sa:

ЗАПИСИ О ЦРНОМ ВЛАДИМИРУ

(Уместо фусноте)
Од нас десеторице у соби, у најтежем положају био је Владимир Пурић, тридесетпетогодишњи Циганин из села Сопота на Космају, земљорадник, оболео од рака. Када сам му једном приликом помогао да изађе из собе у болнички ходник, да пуши, поче наш први разговор.
Чуо сам да сте песник - рече ми чим је сео на клупу и запалио цигарету.
Помислио сам, по навици, да избегнем одговор на овакво питање, али сам у истом тренутку и осетио да је то у овом случају бесмислено.
Замолио ме је да напишем песму о њему и његовој болести.
А шта ће ти то, Владимире? - питао сам.
Па тако ... Ако останем жив да имам за успомену кад сам болово ... А ако не останем...
Шта ако не останеш? - покушао сам да се насмејем, не би ли му на шалу окренуо овакву мисао.
Па тако ... Нека остане вама ...

......................

A kasnije, Raičković piše (takodje, u fusnoti:

Па каква би волео да буде та песма, Владимире? ... Онако проста, једноставна? ... Као народна? ...
Мучио сам се да погодим онакву реч, на коју би Владимир, као блиску, могао да реагује. Поменуо сам и десетерац, чак и гусле.
Међутим, после дужег ћутања, он се сам изрекао:
Па нека, буде онако ... ко оно кад је умирао Бранко Радичевић ...
По први пут откад се познајемо, као да сам осетио како се овај црни човек у тренутку сасвим осветило изнутра - и како га тек сад заправо видим. Иако је целог живота био земљорадник, тежак, у њему је ево пред крај ипак победио Циганин и луталица, са лаком, виолинском душом.
Тако је настао и крај мојим дилемама о песми...

Balada se može u celosti pročitati ovde
http://www.rastko.rs/rastko/delo/11238#_Toc180054884

nurudin 15:44 08.10.2010

Re: Raičkovićev Vladimir-Ciganin

vladimir petrovic
ЗАПИСИ О ЦРНОМ ВЛАДИМИРУ

Владимире, прави избор...

Нисам "фан" Раичковићеве поезије, али сам мишљења да је у овој поеми Раичковић исказао сву раскош свог талента...

Поздрав "белом" Владимиру...!

yugaya 07:58 08.10.2010

Ljubavna prica sunca

Under the gypsy moon,
all things are watching her
and she cannot see them.
Lorka

a za one koji vole da citaju naopacke, moja najomiljenija Omara ilustruje ovovremenske "drunken Guardias Civiles" - da mi Lorka ne dobija packe za kojekake stereotipe

vladimir petrovic 19:32 08.10.2010

Re: Ljubavna prica sunca

yugaya
... Under the gypsy moon,
all things are watching her
and she cannot see them.
Lorka

Da. U originalu, to je:

Bajo la luna gitana,
las cosas la están mirando
y ella no puede mirarlas.

od toga i od tada, takodje, počeo sam intenzivnije voleti zeleno, naročito ZELENI VETAR:

Verde que te quiero verde.
Verde viento. Verdes ramas.
El barco sobre la mar
y el caballo en la montaña.

braindead 01:45 09.10.2010

Re: Ljubavna prica sunca

Negdje sam procitao sledeci prevod:
Ala volim te zeleno,
zelenilo vetra, grana,
Brod pucinom mora plovi,
a planinom jezdi vranac,
....

i mnogo mi se vise dopao od onog klasicnog "Zeleno, volim te zeleno"
Nekako mi vise lici na original i pjevljivije je... I onda zagubim to negdje i sad ne mogu da nadjem. Da Vi taj prevod, slucajno, negdje nemate pri ruci? Bio bih jako zahvalan :)

Bio bih zahvalan i za Vase misljenje i poredjenje ova dva prevoda...

vladimir petrovic 14:30 09.10.2010

Velikost prevodilačkog umeća

Braindead, hvala što ste se javili.

Ja volim da razgovaram o prevodjenju, mada nisam prevodilac. Verovatno to dolazi otuda što sam imao prilika (budući da potičem iz diplomatske porodice), da živim, kao mali, u više zemalja, i da mnogo putujem po svetu. Sve je to učinilo da se srećem sa mnogo jezika, da neke i naučim, te da se divim specifičnostima i tananostima pojedinih od njih.

Ja sam, odavno, pisao ovde jedan blog na temu prevodjenja, da bih koliko-toliko izrazio svoje divljenje prema umeću prevodilaca u njihovom nastojanju da nam približe tekstove sa tudjih, ponekad i veoma dalekih jezika. Pritom sam, sećam se, naveo i mišljenje Ive Andrića: «Više vredi s uspehom prevesti neku dobru knjigu nego napisati pet-šest prosečnih romana». Drugim rečima, prevod se uzdiže na visok nivo stvaralaštva, odnosno neki prevodi se mogu, s pravom, smatrati umetničkim delima.

I dalje smatram da je prevodilaštvo značajno umeće, često na nivou umetnosti. Jer, kao što neki, koji drže fotokopirnice, tvrde da kopije mogu biti bolje od originala, tako ima izvrsnih prevoda, koji mogu biti, believe it or not, čak bolji od originala. Ne dogadja se to često, ali se dogadja.

A kada hoću da se smejem, do upišavanja, ja tutnem Gospodinu Guglu (Google) da mi nešto na brzaka prevede (računajući da su tehnološke inovacije umnogome uznapredovale) i... ne mogu, videći šta ispadne, da ne uzviknem na španskom: ¡Ay, caramba!

Da se vratim na meni uvek dragog Lorku.

braindead
... Negdje sam procitao sledeci prevod:
Ala volim te zeleno,
zelenilo vetra, grana,
Brod pucinom mora plovi,
a planinom jezdi vranac,

Ne sećam se da sam video prevod o kome vi govorite.

Ima više prevodilaca Lorkinih pesama i drama na srpski, čiji su prevodi ponekad veoma dobri. Ja sam odrastao uz prevode Miodraga Gardića koji su, činilo mi se, korektni ali pada u oči da nisu bili i previše slobodni. Možda je to i dobro; mada je volim slobodne prevode, ipak je poznato da prevodilac, ako pokuša da bude previše slobodan, može olako da „isklizne“, pa da time nanese štetu autoru koga prevodi, kao i čitaocima.

Ja, koji naginjem romanskim jezicima, često sa rezervom gledam na engleske prevode Lorke. Jer ti engleski prevodi mi se ponekad učine suviše uprošćenim tako da se teško može osetiti originalna lepota Lorkina.

Da se vratim na Call me Ishmael.

Ja sam ovaj blog pisao prvenstveno oduševljen tom Melvilovom početnom rečenicom, jednom od najboljih u svetskom romanopisanju. A pada u oči da se neki prevodioci tu lome, pa često te milozvučne i mnogo značeće reči Melvilove jednostavno prevedu kao: Zovem se Ismael.

U dobrom prevodu Milana S. Nedića na srpski jezik ispravno stoji: Zovite me Ismail. Dok u jednom drugom prevodu na srpski, koji je meni bio dostupan (a znam da se to javlja i u nekim prevodima na druge jezike), koji je pravio /u nešto skraćenoj verziji/ Milan Komnenić sa – italijanskog jezika (izdanje Epohe iz Zagreba, 1968), piše: „Zovem se Ismail“. Hm. Pa da je Melvil hteo da kaže „Zovem se Ismail“, on bi rekao „My name is Ishmael“, zar ne? A on nije tako rekao.

braindead 18:41 09.10.2010

Re: Velikost prevodilačkog umeća

«Više vredi s uspehom prevesti neku dobru knjigu nego napisati pet-šest prosečnih romana». Drugim rečima, prevod se uzdiže na visok nivo stvaralaštva, odnosno neki prevodi se mogu, s pravom, smatrati umetničkim delima.

Vinaver bi mozda bio dobar primjer za ovo :)
Mada je on meni jako zanimljiv i kao stvaralac.

Vezano za prevod, pretrazio sam google (naravno) i jedino sto sam dobio je odlomak, bez imena prevodioca.

"Ala volim te, zeleno,
zelenilo vetra, grana.
Brod pučinom mora plovi,
a planinom jezdi vranac.
Pasa senkom ovijenog
na doksatu ona sanja,
put zelena, vlas zelena,
s ocima od srebra hladna."

Meni ovo sve zvuci blize Lorkinim stihovima jer mi se u klasicnom, skolskom prevodu gubi tok rijeci, pjevljivost, pa mi i ne lici previse na original.

Ono sto mi je ostalo u sjecanju je i uvodnik u kome prevodilac (ili grupa njih) navodi kako je za potrebe pozorisne predstave koriscen njegov prevod, a reditelj je to odbacio rekavsi kako to uopste nije Lorka, jer Lorka je krut, grub, a da mu je ovaj prevod previse pjevljiv. Ne vjerujem da bi se Lorka slozio sa tim :)

Hvala Vam na odgovoru, jako mi se dopadaju Vasi blogovi.
Do citanja :)

aleksanadar 08:10 08.10.2010

Les Deux Guitares

poznat i restoran „Braće Jovanovića"

"Код Ивановића" или "Код два брата"

sevarlica 11:35 08.10.2010

cigani

Prelep tekst o ovim divnim ljudima i njihovom shvatanju života.

Mogu da kažem da sam ponosan na mesto iz koga dolazim baš zbog odnosa prema Ciganima. Inače sam iz Grocke i pre nekoliko godina sam se preselio u naselje koje se zove cigansko brdo.Kao što sam naziv insinuira, stari deo ciganskog brda je pretežno naseljen Ciganima koji su tu više od 200 godina. Iskren da budem: bolje, vrednije i poštenije ljude teško da ćete naći. Kod nas starosedelaca su oni poznati kao najvredniji nadničari i strastveni muzikanti, ali i školovani i poštovani u zajednici. Nije ni čudo što se većina izjašnjava i kao Srbi i kao Cigani jer su po tretmanu isti.

Ove dežurne dušebrižnike što u svemu vide šovinizam, nacizam i diskriminaciju, želim a pitam da li su ikada pružili ruku nekom Ciganinu, da li su se družili ili podelili parče hleba, da li su nekada išli na Cigansku muziku, ili samo dizu glas da bi promovisali sebe i svoja uverenja.Nije bitno da li kažete Rom ili Ciganin, bitno je šta mislite dok to izgovarate.

jinks 11:52 08.10.2010

Re:

cigansko brdo

Nešto mi je poznato vikendaško naselje na Ciganskom brdu u Grockoj, trideset i više godina

sevarlica 13:00 08.10.2010

Re: Re:

Nešto mi je poznato vikendaško naselje na Ciganskom brdu u Grockoj, trideset i više godina

Duško Radović. Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u...

Čestitam, imaš vikendicu u dobrom kraju :)

vladimir petrovic 19:51 08.10.2010

Re: cigani

sevarlica
... Nije bitno da li kažete Rom ili Ciganin, bitno je šta mislite dok to izgovarate.

jinks 11:36 08.10.2010

Postoje

priče o tome da su mnoge promene u Evropi Srednjeg veka delom nastajale i kao posledica spoja evropske kulture sa razvijenim kulturama drugih kontinenata. Ipak, protok ljudi i ideja u Srednjem veku bio je nešto manjeg intenziteta, tako da su i te promene tekle sporije nego što bi to na primer danas moglo da se očekuje (bar tako tvrdi ta priča).

Pošto su narodi tada izgleda bili dosta izolovaniji, i kanali delovanja stranih kultura bili su manje vidljivi i manje očigledni. Naprimer, uticaji su se dešavali na marginama Evrope, u delovima gde je evropsko stanovništvo živelo blizu kolonija naroda naseljenih sa susednih kontinentata (Mavarska Španija, Sicilija, ...).

Jedan od značajnih kanala preko kojih su strane kulture delovale na Evropu bili su i Romi, koji su zbog specifičnog načina života uspeli nasleđa njihove kulture koja je začeta u Aziji (sa kasnije dodatim elementima egipatskih motiva i ko zna kojih sve drugih motiva) da prošire širom Evrope.

Priznanje njihovom uticaju na promene u Evropi dao im je i jedan od pokreta koji je počeo da nastaje krajem Srednjeg veka, preko kojeg se deo kasnijih promena (građanske revolucije, prosvetiteljstvo, ...) i desio. Naime, S. zidari smatraju srednjovekovne Rome za nekoga ko je imao uticaj na njihov nastanak (možda delom zbog miksa evropske kulture i stranih kultura koji su u to vreme nosili sa sobom).

draft.dodger 12:35 08.10.2010

Ih...

Vojislav Stojković 13:56 08.10.2010

Lep post...

... vladimire, lepši od prošlog.

A, što se tiče imena ljudi o kojima pišeš, oni najbolje znaju kako se zovu i to su nam hiljadu puta rekli kroz svoje pesme i priče, ali neki ne žele da ih čuju.

ivana23 14:34 08.10.2010

Re: Lep post...

razmisljam 15:31 08.10.2010

Re: Lep post...

Kazezoze 16:02 08.10.2010

Re: Lep post...

jedan je manitas.

lep blog vladimire.

vladimir petrovic 17:25 08.10.2010

Re: Lep post...

Kazezoze
...lep blog vladimire

Hvala. Često me kritikuješ, tako da mi ovo prija. Izgleda da, mada sporo, napredujem, he, he, he...

P. S.

Ovo nisu Cigani već Jevreji, ali je svakako lepo

Kazezoze 17:58 08.10.2010

Re: Lep post...

vladimir petrovic
Kazezoze
...lep blog vladimire

Hvala. Često me kritikuješ, tako da mi ovo prija. Izgleda da, mada sporo, napredujem, he, he, he..

dok te god ljudi kritikuj, znaj da postoji neki potencijal u tvom pisanju.
kad prestanu da te kritikuju, tad je tvoje pisanje neinteresantno,bezvredno.

Ovo nisu Cigani već Jevreji, ali je svakako lepo

jevrejska klezmer muzika (mada ovaj tvoj spot nije iz te branse) ima dosta elemenata ciganske muzike. ustvari, cigani su, kao nomadski narod, prihvatali razne vidove folk muzike od zemalja u kojima su boravili i otud ta slicnost izmedju klezmer i ciganske muzike.

mirelarado 15:04 09.10.2010

Re: Lep post...

Kazezoze

jevrejska klezmer muzika (mada ovaj tvoj spot nije iz te branse) ima dosta elemenata ciganske muzike. ustvari, cigani su, kao nomadski narod, prihvatali razne vidove folk muzike od zemalja u kojima su boravili i otud ta slicnost izmedju klezmer i ciganske muzike.

Ево још једне, прелепе, балканске мешавине јеврејских, циганских и других елемената:

И ово такође :)

Vojislav Stojković 19:58 09.10.2010

Re: Lep post...

A tek ova!

vladimir petrovic 20:37 09.10.2010

Re: Lep post...

Gore sam već pomenuo tolstojevske reči QUE ME VEUT CETTE MUSIQUE!

Nemojte mi se čuditi, ali sam se raznežio do suza slušajući okačene klipove.

Hvala vam svima.

jasnaz 21:57 08.10.2010

правилно

кол ми шабан

kol mi mika

mirelarado 22:51 08.10.2010

Re: правилно

Радост плеса:

jinks 09:44 09.10.2010

Re: правилно

кол ми шабан

Можда није лако бити ни шабан (као стилска фигура), и за то треба бити оригиналан на неки специфичан начин.

jasnaz 09:50 09.10.2010

: Правилно

jinks
кол ми шабан

Није лако бити ни шабан (као стилска фигура), и за то треба бити оригиналан на неки специфичан начин.

то је 1&онли Шабан !

bocvena 10:01 09.10.2010

Plavi Ciganin:)

nsarski 18:26 09.10.2010

Horatio, sve cekam Lawrence-a,

ali ne docegah ga. Posto znam da ti je D.H. omiljen, evo ti od mene mala paznja:

Ovo je za film,

ovo za knjigu

vladimir petrovic 21:08 09.10.2010

Re: Horatio, sve cekam Lawrence-a,

Nsarski
... ali ne docegah ga... Posto znam da ti je D.H. omiljen...

Hvala na podsećanju.

Ako ostavimo po strani vezu sa ovim blogom o Romima i još po nečem, DHL jeste na mojoj waiting list, za celovečernji blog.

Šta ja mogu kada sam najčešće u fazonu takvih, umnogome uvrnutih, a divnih stvaralaca. Ali, neka još malo sačeka.

Evo, sada sam na drugoj strani sveta, nosim se sa - Gogoljem. I pokušavam (skoro) nemoguće: umesto da produbljujem znanje o njegovom velikom književnom stvaralaštvu, ja nastojim da malo bolje dokučim po nešto iz njegovog odnosa prema - ženama. Delikatan posao, zar ne?
Ali izazovan.

nsarski 21:26 09.10.2010

Re: Horatio, sve cekam Lawrence-a,

Ako ostavimo po strani vezu sa ovim blogom o Romima i još po nečem, DHL jeste na mojoj waiting list, za celovečernji blog.

Pa, on je voleo taj spoj neznih i osecajnih zena i muskaraca koji su brutti i neosetljivi (bastovani, konjusari, cigani). Neka vrsta new eroticism-a. Na jednom mestu je cak tvrdio da robove treba bicevati jer to pojacava reverse blood relationship.
Tema za tebe, svakako!

Edit: planiras li nesto o Mopasanu i njegovim golicavim pricama?

aleksanadar 19:44 09.10.2010

da su me ukrali cigani

da su me ukrali cigani u tužnom gradskom parku
u mornarskom odijelu, i nestali u mraku
odveli bi me daleko, gdje stiže samo želja
pred začuđenim licem mojih roditelja

da su me ukrali cigani, ne bi me bilo briga
jer bih mislio da se samo nastavlja igra
svi bi tvrdili da sam sa sretne zvijezde pao
i ništa o svom životu ja nikad ne bih znao.

da su me ukrali cigani, imao bih slobodu
da pijem svoje vino i pijem svoju vodu.
bio bih bogat i voljen, a vračara bi mi rekla
da nemam svog imena i da sam bez porijekla

da su me ukrali cigani, još dok sam bio dijete
iz ovog mrtvog grada, iz nevolje i sjete
imao bih svoj šator i medvjeda na lancu
svoju zvjezdanu kuću, konja i kruh u rancu

da su me ukrali cigani, provodio bih dane
ležeći u travi kraj autostrade
svirao bih gitaru i prelazio milje
ljubeći jedno biće slobodno i divlje

da su me ukrali cigani

a. d.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

vladimir petrovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi