Davne 1955. godine neko je, u onoj zemlji, objavio priručnik za
žene. Svaki pošteni, moderni, srpski domaćin potpisao bi ga, kao deklaraciju o neotudjivosti Kosova i dan danas.

Ali šta bi bilo kad bi bilo pa ovaj priručnik poceo da važi za savremene, besposlene, srpske domaćine koji većinu dana, kad nisu na nekoj pruzi, provode ispred televizora.

Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.

Ali tu je naš prijatelj

MIŠEL PLATINI!

Da nije tragično - bilo bi smešno

Sve nešto mislim, pa ne mogu da verujem:

Sve ove aktere poznajem. Neko mi je direktor, neko kum, neko komšija.Svi se , oni, takođe, međusobno poznaju. kako je moguće da ih je politikanstvo dovelo dotle da se igraju sa celom zemljom i njenom perspektivom.A možda je sve to skretanje pažnje na problem srpske provincije koji realno postoji i preti da se izrodi u III srpski Ustanak.

A ja?

...pa da politička stranka mora da pređe sa oca na ćerku!

          Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

A svega ovog ne bi bilo da mogu bar malo da istrpim ...  iskrivljivanje istine, da se tako izrazim.

eto šta je život

Da nema bloga reč na srpskom ne bih mogao da prozborim.

Možda nebo zna

ŠAMPIONI

i još ponešto...