Не пишем наручене текстове

Поручило ми да напишем нешто о свом опусу и блогерском искуству које ће се, из нехата и ничим изазвано, једног лепог дана претворити у збирку радова!

Како написати наручени текст? Како себе не доживети преозбиљно и избећи замке еготрипа?

 Kažeš, sine Ademe, nećeš da pevaš svoju himnu jer poštuješ sebe?!

Neznanje i zlonamernost zaista nemaju granica, mladi prijatelju.

          Dosta mi je bilo loših vesti ovih dana.

          Posle kiše dolazi sunce.

          Želim da ponovo plačemo od smeha na ovom blogu.

Znam da je ova ideja teško ostvariva.Znam da je teško setiti se gde smo pročitali najduhovitiji komentar.Znam da je možda glupo vaditi nešto iz konteksta i postaviti ga ogoljenog kao nešto smešno , a da nam i nama samima više  nije kao što je bilo nekad u tom datom trenutku kada nismo mogli da se uzdržimo.Znam, takođe, da su mnogi blogeri hteli ovo da urade 

Да, рекао ми је покојни деда тих осамдесетих година, увек се праве спољне степенице за горњи спрат.Никад не знаш  ко ће са ким да се посвађа, браћа су браћа док се не ожене, увек се оставља резервна варијанта...

А ја сам баш хтео да то буде пентхаус, мој мали свет у који ћу да се пењем степеницама из родитењске дневне собе док се

Za koga biste glasali?

Glasa se preporukom na komentar sa jednom ponuđenom opcijom

И то ме заболе

           Pošto sam od jedne blogerke posle  svog prvog teksta dobio epitet "kontroverzan, hajde da probam da to potvrdim.

          Za žene ne znam, ali muškarci definitivno imaju problem kad treba da se priča o nečem fundamentalnom.O fudbalu, o pivu, o ženama, naravno i vojsci, svi su spremni da vode duge i za žene, a naročito devojke i supruge, u najmanju ruku nenormalno duge rasprave. Šta se događa kad neki izrod proba da nametne temu koja se tiče kontracepcije, tehnike vođenja ljubavi, dužine vođenja ljubavi, ili bilo čega što malo dublje zalazi

Povređen, ponižen, uništen....    isuviše su blage reči za ono kako sam se tog dana osećao.

Danas poznata i priznata lekarka, specijalista, a onda samo sedamnaestogodišnja šiparica željna čvrste, snažne, mišićave muške ruke - vodilje kroz traume defloracije i emanacije, zatirala je moju osetljivu i romantičnu dušu svakom sledećom rečju.Dobro je, mislio sam dok sam se borio sa  knedlom u grlu, velikom kao ona  mamina, sa šljivom, ostaćemo bar drugovi ako ne...

-Ne,