Ruska DRŽAVNA televizija sinoć o dogadjajima u Bgd:

Danas su se gradjani Beograda verovatno setili drugih mitinga. Setili su se kako je besnela rulja koja je svrgavala starog Miloševića.
Isti ti, fudbalski navijači.
Kako je zemlja koja je poludela od liberalnih obećanja sprovodila na onaj svet plačem zapadnu marionetu Zorana Djindjića - čoveka koji je rasturio legendarnu srpsku armiju i specijalne službe, koji je predao Hagu heroje srpskog otpora za apstraktnu ekonomsku pomoć i koji je za to dobio zaslužen metak".

Ceo video izveštaj se može naći

Na blogu je bilo jako malo, u stvari  nije bilo postova o lokalnim izborima u 3 opštine pre nego što su se odigrali, posle je krenulo ko da je bilo ne znam šta. To nešto, rekla bih ne baš pohvalno, i o blogu govori.

Meni su okolnosti u i oko  njih suviše posebne, ovo su prvi izbori u Srbiji za vreme SEKA recimo,  a  i uzorak mi je suviše nestandardan,  da bih izvlačila neke posebne zaključke o procentualnim trendovima jedne ili druge stranke ili koalicije, kao što vidim da se masovno radi, osim kad su radikali sa i bez bedža u pitanju. Niti  znam dovoljno o unutarstranačkim

  objavljeno u današnjoj Borbi

Slučaj Miladina Kovačevića, ali pre svega slučaj kako su naši mediji i javnost reagovali na slučaj Miladin Kovačević, bacili su u senku neka druga neprijatna dešavanja  na našem spoljno-političkom planu, koja itekako zaslužuju istu ako ne i veću pažnju.

I Borba je omanula u svojoj borbi i PRu. U danu kada je noseći teskt na naslovnoj strani morao biti o haškim presudama generalima vojske i policije i Nikoli Šainoviću, ona je i dalje u prvi plan gurala tužne sudbine i ispovesti konzula i ostalih nižih i manje bitnih

Otputovala sam pre neki dan u Tiranu (sledi poseban post), ispratio me je naslov iz Pressa  Rusi idu u rat za Kosovo. Vratih se jutros, dočeka me naslov u Pressu ( naslovna strana u stvari) Atomska bomba zbog Kosova. Sta reći, osim da sam tri dana u Albaniji umirala od ljubomore, svaka druga poruka  albanskih lidera, što sa Kosova što iz Makedonije što iz Albanije bila-okrenimo se budućnosti, držimo evroatlantski kurs naših država, mir i prosperitet.

 Ispravite me ako grešim, ako sam propustila,

U protivnom ćemo se svi zajedno stideti zbog svoje ravnodušnosti. Iz otvorenog pisma CRCD ministru Čipliću povodom ograđivanja žicom novobeogradskih Roma

Stideti se. Zbog ravnodušnosti. Zbog površnosti. Zbog političke promocije, bez posvećenosti i doslednosti.  Zbog  ad hock akcija bez epiloga, nedoslednosti,

Rođake ubijenih Srba na žetvi, najviše boli činjenica što, kako kažu, ni posle deset godina niko nije odgovarao za ovaj zločin.

 Iz vesti sa sajta B92 o desotogodišnjici zločina u Starom Gackom

 Reče mi neko ovde pre neki dan „pa vi ste Ms Milić velika čekalica“. Čudno, al umem baš da budem nestrpljiva, i to često isitčem ko svoju glavnu manu. Al evo, možda zato što i nisam  imala

Anti gej grafiti oko Arene su prvo „novo“ što sam sinoć pri povratku u Beograd uočila. Čim sam se the Taliban na svim kompovima and fejsbucima oslobodila, pokušah da nadokandim propušteno, između ostalog da vidim i šta ima novo kod tolerantnog Đilasa u čijem gradu neće biti „diskriminacije“ kako je pre par meseci arbitrarno odlučio. Kad ono ljubav može al u kući. Kud ćeš jadan, zar ne znaš da gro mladih ionako živi sa roditeljima, a bela kuga hara....

Vidim da se politička korektnost, doslednost u primeni i nešto drugačiji stav o kulturi javnog nastupa pojedinih aktera društvenog  života na blogu i ne cene toliko, al jarac sam ja  ne odustajem od toga. Neko mi je na prošlom postu ostavio komentar-manifest skoro o toleranciji i poštovanju ljudskih prava, amen-potpisujem što bi se reklo ovde na blogu,  ali onda isti Srbima poručuje da se manu "pravoslavlja i tih iracionalnih gluposti". Toliko o poštovanju prava na privatnost, slobodu veroispovesti