Postoji, zamislite, osoba koja misli, ne libeći se da to svoje mišljenje i javno izgovori, da je «desnica ako nije prosvećena talog, dok je levica talog uvek - i kada je prosvećena i kada je neprosvećena». Osoba, inače, za sebe tvrdi da je prosvećena. Kakva je to prosvećenost koja čoveku toliko proširi vidike da on čitavu kategoriju svojih političkih, odnosno, ideoloških neistomišljenika vidi inferiornom? Kakva je to prosvećenost koja legitimizuje govor mržnje, nadmenu glupost i paušalno degradiranje drugačije politički orijentisanih građana? Po čemu

Protekle nedelje igrala se utakmica između vlasti i opozicije, ona tradicionalna koja se u demokratskim zemljama igra neprestano, i još se uvek prebrojavaju mnogobrojni pogoci u obe mreže. Zna se samo jedno - svaki od pogodaka bio je čist autogol.

Autogolovi DS-a bili su efektni. Stranački izbori kad im vreme nije. Demonstracija nedostatka empatije i solidarnosti. Stavljanje parcijalnog interesa iznad opšteg. Đilasov argument da, eto, i Skupština radi, bio je takođe autogol. Jer radi i Pošta, ali Pošta neće sutra ići na izbore. A ni Skupština kao

List "Danas": Kako komentarišete dosadašnje učešće Nataše Jeremić u predsedničkoj kampanji njenog supruga kao i minule događaje koji su je poslednjih dana stavili u fokus javnosti?

Nebojša Krstić: Supruga Vuka Jeremića je aktivni učesnik kampanje od trenutka kada je demonstrativno odbila da nastavi da radi na RTS i nadalje, kroz pojavljivanje na bini sa Jeremićem. Pošto je, dakle, bila prisutna na predizbornim tribinama svog supruga, morala je i da čuje salve optužbi i uvreda na račun Vučića

Ovo je tekst moje kolumne iz Blica od utorka. Danas mi se urednik zahvalio na saradnji rekavši da je to mora da uradi u sklasu sa nalogom centrale Ringier Axel Springera.

Nema razloga da mu ne verujem pošto me je on pre nekoliko godina i angažovao da pišem za Blic, na ćemu mu se oviom putem zahvaljujem.

Sledi tekst poslednje kolumne: 

Čini mi se da se nalazimo u fazi demokratskog razvoja naše zemlje koja se odlikuje pojavama vezanim za delovanje političkih stranaka takvog kvaliteta da stvar ide ka opasnom obesmišljavanju same ideje demokratskog, tj.građanskog društva koje mnogi, pogrešno, nazivaju civilnim.

Ne znam kako vi, ali ja svakog dana prelistam sve novine. Nije to ni jeftina, ni prijatna aktivnost. No računam, ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne marim za izlaske, ne kockam se...ovo svakodnevno jutarnje unošenje štamparskog olova u organizam jedini mi je porok. Šta me tera u njega? Mislim, osim želje da u tom mozaiku uticaja i interferiranja saznam ko koga, ko kome i ko s kim. Pa najviše tzv «istraživačko čitalaštvo». Ono se od istraživačkog novinarstva razlikuje u tome što je fokusirano na potragu za inteligentnom formom života u srpskoj javnosti.

Nekakva viša sila, očigledno, proizvodi distorziju vremensko prostornog kontinuuma čim tek tako, naprasno i preko noći, glavne ličnosti domaće političke scene postanu premijerov brat, predsednikova tašta, poslanikova žena... Kakva je Srbija demokratija, nameće se pitanje, i kakvo smo mi društvo ako šira i uža familija državnih čelnika postanu predmet debate u najvišem zakonodavnom telu zemlje?

Vest da će Jelena Trivan preuzeti kormilo "Službenog glasnika" dobra je iz nekoliko razloga. Pre svega, znam je lično, sarađivali smo. Pratio sam izbliza njen rad u vreme kad je bila potpredsednica stranke. Znam da je inteligentna, otresita, tvrdoglava, da je fajter...i znam da ima herca. Bio sam svedok mnogobrojih situacija kad je neko od prvaka DS trebalo da izađe na TV megdan tada opozicionom Vučiću i kada su mnoge "žute" perjanice morale hitno da idu tetki po lek. Ne i Jelena. Ona je išla gde god je bilo potrebno. I fajtala se. Primala udarce, ali ih i zadavala. Nije kalkulisala. Nije se trudila da se dopadne ovom i ne zameri onom. To u politici, kada se svedu računi, ispada ovako: nepopularan si jer si svađalica. Za to vreme, ne vole te oni sa kojima si ulazio u politički sukob. Ne vole te oni u čije si se ime i za čiji interes sukobljavao (dok su oni kupovali tetki lek). Ne voli te onaj koji te je u sukob slao "jer si ga svađala sa opozicijom".

Aktuelna vlast pravi ozbiljne greške. Uzmimo saradnju s Tonijem Blerom. Njegov dolazak u Beograd, predavanje članovima Vlade, predavanje Alistera Kembela, sve su to stvari koje ovoj Vladi nanose ogromnu štetu zato što je to građanima Srbije koji su s pravom ozlojeđeni na Blerovu ulogu u "kampanji" 1999. jednostavno nemoguće opravdati. Kako neko ko je predvodio "zločinačku NATO armadu" u svom ubilačkom pohodu na Srbiju danas biva plaćeni lobista od strane onih koji su tog istog Blera osudili na 20 godina robije zbog zločina nad civilnim stanovništvom, zbog kasetnih bombi, osiromašenog uranijuma i svih drugih zala koje smo pretrpeli na kraju XX veka?

Krajem 1982, nekoliko evropskih muzičkih listova, među kojima britanski NME i francuski Actuel,  biralo je najbolje nove bendove, ovo je rezultat.

Prilažem i jednu nedavnu TV emisiju koja se tiče Idola.