Danas sam zanemela kada sam cula da je preminuo Marko Zivić.

Sve sam se nadala izguraće, mlad je, ali me je ta vest potpuno zaledila. Prošle nedelje Neša, danas Marko.

Ja se, evo,  javno priznajem plašim da uđem u autobus, samoposlugu, da odem na posao zato što ima ljudi koji negiraju kovid.

Ti isti idu po raznim vračarama, energetskim tarapeutima i traže način da ih on zaobiđe, dok gledaju YouTube klipove i obrazuju se učenjem medicine kroz teorije zavere.

Volim i ja SF, ali ne u realnom životu gde postoji ova bolest.

Ako pogledamo unazad

Rekoh sebi nemoj Nataša danas da bloguješ.

Lepo se spremi za crkvu, da stigneš na molitvu za školarce, al eto uključih FB i iskoči mi twiter i šta ćeš reči mi same došle.

Zašto i zašto se ne pomeri ustoličenje i zašto mora na Cetinju, zar ne može negde drugde...i milion pitanja koja se postavljaju a odgovor je jedan.

Mitropolit se ustoličava tamo gde je Mitropolija,a to je na Cetinju  i nema šta tu da se bilo ko buni.

Nema pomeranja, jer za razliku od ovih huškača pravi Crnogorci nikada veru za večeru prodati neće već će braniti

Danas je Sveti Ilija. Ja ga volim, ne samo što je živ svetac u vatrenim kočijama odleteo na nebo, već i što je veliki pravednik, jedan od najvećih svetaca koji postoje.

Pre mnogo  godina sam operisana baš na Svetog Iliju. U Tiršovoj je mojoj majci  doktorka Ljiljana Maksimović rekla sada je samo Bog može spasiti, mi ne možemo više ništa. I otišla je majka u crkvu Svetog Georgija, a otac Bogdan je celu noć čitao molitve u oltaru, sve