Autor: Rodoljub Šabić

Od kad sam Poverenik za informacije, zalažem se za zakonsku zaštitu insajdera. Nažalost, iako u tome nisam bio usamljen, za sada, bezuspešno. Zato sam, aktuelno razmatranje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dočekao kao do sada najbolju priliku da se učini prvi korak u zaštiti insajdera. Pogotovo jer je Zaštitnik građana, odazivajući se pored ostalog i na moj apel, ponudio odlično artikulisano rešenje u vidu amandmanu koji je na Predlog zakona podneo.
Međutim, Vlada kao predlagač zakona je odbila da prihvati

Autor: Rodoljub Šabić

Notorna istina da je borba protiv korupcije tema na kojoj se, na verovatno najbolji način, može pratiti ogroman raskorak između političkih proklamacija i stvarnosti, ovih dana potvrđena je još jednim, najsvežijim primerom. Reč je o još jednom odlaganju primene rešenja iz "novog" Zakona o javnim nabavkama.
Odlaganje je "obezbeđeno" na vrlo "praktičan" način, faktički, bez ikakvih izmena zakona, bez ikakvog, makar formalnog obrazloženja. Jednostavno u Budžetu nisu predviđena nikakva sredstva za rad Komisije za zaštitu prava, a uz to, i posle

Autor: Rodoljub Šabić

„Zdravstveni kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji."

U jučerašnjim dnevnim novinama u tekstu „Vredni spisi silaze sa tavana" gore navedena depresivna slika propraćena je vešću da će se Zakon o arhivskoj građi „koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog mesea." i ocenom - „ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci." Ima u tekstu i izjava predlagača ovog zakona, narodnog poslanika Predraga Markovića - „zakon će biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda... prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima...

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tačno 10 godina, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini proglašena je Ustavna povelja. Usvajanje tog dokumenta označilo je da se na međunarodnoj političkoj sceni, u svetskoj zajednici država pojavio jedan nov subjekt - Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Takvi događaji su po pravilu vredni pažnje i obično se dugo pamte. Ovaj put, međutim, nije bilo tako. Nimalo slučajno. Krajnje relativna vrednost navedenog „ustavnog" dokumenta i na njemu zasnovane „državne zajednice" bila je od samog početka poprilično očigledna, kako za građane Srbije i Crne Gore koji su nemo posmatrali njegovo usvajanje, tako i, koliko god se trudili da to ne pokažu, i za same aktere tog usvajanja - poslanike u Saveznoj skupštini.

Autor: Rodoljub Šabić

Sadržina akta kojim se uređuje postupanje Vlade jedne države, uvek je vredna pažnje. A kod nas je upravo u toku postupak izmena i dopuna Poslovnika Vlade Republike Srbije. Predlog odluke o izmenama o dopunama Poslovnika istaknut je na veb sajtu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i onaj ko ga zanima može ga ovde pročitati.
Mada, reklo bi se da je ono što se tamo ne može pročitati zanimljivije. Razlog - predloženim izmenama nisu obuhvaćene neke stvari koje su nužno morale biti obuhvaćene.
Mislim da nije problem to ilustrovati na primeru samo dve norme važećeg Poslovnika.

Autor: Rodoljub Šabić

„U službena vozila saobraćajne policije marke „Fiat punto“, sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla ugrađena je kamera koja neprestano snima ispred vozila, a vođe patrola na opasaču imaju uređaj za audio snimanje, a na reveru košulje mikrofon, što uključuju prilikom konverzacije sa licem koje se kontroliše, te se na ovaj način snimaju i lica koja su izvršila prekršaj ili krivično delo, ali i lica koja se samo rutinski kontrolišu, sva lica koja su u kadru kamere i sa kojima se vodi razgovor.“

Navedeno pored ostalog piše u prijavi

Piše: Rodoljub Šabić

Vlada Srbije će već u septembru, bar je tako najavljeno iz najrelevantnijih izvora, podneti Narodnoj skupštini predlog zakona o ispitivanju porekla imovine. Najava za mnoge zvuči dobro, vrlo dobro. I logično je da je tako. Ogromnoj većini građana već je bukvalno muka od kontroverznih biznismena, estradnih "zvezda", političara, "dama" nedefinisanih profesija, likova bez zaposlenja i zanimanja koji "vestima" o svojim vilama, jahtama, skupocenim automobilima i raskošnom životu, svakodnevno pune stranice tabloida, a da je pritom poreklo njihove  imovine

Piše: Rodoljub Šabić
Facebook-ova čistka "lažnih imena" stigla je i do nas. Najveća društvena mreža na Internetu od skora i sve češće i od korisnika u Srbiji traži da potvrdi identitet dokumentom koji sadrži ime i fotografiju.
Facebook brani novu politiku "pravih imena" tvrdnjom da ona ima za cilj da odvrati zlonamernike, da zaštiti korektne korisnike jer će se znati ko je s kim u kontaktu. Ali...
Facebook je, zna se, odavno meta kritika i optužbi da "špijunira" svoje korisnike, odnosno da zloupotrebljava podatke koje mu oni povere, a nova politika "pravog

Ovih dana Vlada je odlučila da će minimalna zarada u Srbiji biti povećana na 30.022 dinara.

Gotovo istovremeno je najavljeno još jedno povećanje, Predsednik Republike najavio je da će nagrada za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijadi biti povećana na 50.000 evra.

Zanimljiv je kontrast dva povećanja.

Prvo povećanje je definitivno, Vlada je, kao nadležna za to, već donela odgovarajuću odluku. Drugo nije, samo je najavljeno i to od nekog ko za to nije nadležan. Ali, znajući predsednikovu faktičku "specifičnu težinu",u okvirima "sistema" (naravno, uz uslov

Autor: Rodolјub Šabić

           Pre nekoliko dana Evropska komisija je javno predstavila nacrt "Odluke o adekvatnosti" i tekst sporazuma „Štit privatnosti", dokumente kojima se afirmišu nova načela o zaštiti privatnosti kojih se moraju pridržavati svi subjekti koji učestvuju u transatlantskom transferu ličnih podataka, odnosno na relaciji EU-SAD.

            Predviđa se da zaštitne mere prilikom prenosa podataka u okviru „Štita privatnosti" budu zasnovane na standardima zaštite podataka u EU. Zapravo, u novom pravnom okviru se izražavaju zahtevi