Autor: Rodoljub Šabić

Pravo na slobodan pristup informacijama obavezno podrazumeva i aktivnu i pasivnu komponentu. Jedna, naravno podrazumeva obavezu vlasti da se korektno odnosi prema zahtevima za slobodan pristup informacijama koje upućuju građani, novinari, mediji, NVO, političke stranke – javnost uopšte. Druga podrazumeva više od toga – obavezu vlasti da o tome šta i kako radi javnosti daje što više informacija i pre nego što to neko konkretno zatraži. 

Polazeći od toga i naš Zakon o slobodnom pristupu informacijama je kao nekakav minimum predvideo

"Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne! Zamajavati javnost banalnostima, trivijalnim i nebitnim informacijama da se ljudi ne bi bavili stvarno bitnim!"

Nije prijatno ali je fakat da na "uputstva" poput navedenog iz "Strategije manipulacije javnošću" Čomskog svakodnevno podseća naša stvarnost. I u prošlom postu, pre nekoliko dana, pisao sam o pasivnom odnosu javnosti prema jednom mislim, bar za odgovorno društvo, važnom pitanju a čak je i rasprava ispod posta, većinom komentara potvrdila da je više pažnje javnosti privukao najavljeni pa "odloženi"

Autor: Miroslav Janković 

Savremeni život je neobjašnjiv bez priče o ulozi koju mediji imaju u njemu. Globalno gledano, u trenutku u kome postojimo mediji se nalaze na vrhuncu svoje moći. Čitajući fantastičnu knjigu uglednog britanskog novinara Džona Lojda (John LLoyd) „Šta mediji rade politici" došao sam do podatka da u Britaniji svakoga dana 35 000 000 ljudi čita dnevne novine, 36 500 000 magazine, a 25 000 000 koristi internet kao izvor informacija. Imamo štampane medije, elektronske medije, internet izdanja štampanih medija, blogove, radio programe... Autor je potpuno